DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1934 str. 19 <-- 19 --> PDF |
gama, koliko sam mogao videti. Zapazio sam je još na 1800 m. I donja granica treba da joj je dosta visoka, bar u delu Južne Srbije gde je blažija klima. Rede se vida kao odraslije drvo. Ti li a, lip a je opšte_ rasprostranjeno ime; a čuje se i lipk a (selo Gradište, Kokošinje u Žegligovskome srezu). Pojedine vrste nisu razlikovane. Lipa se nalazi manje više svuda pojedinačno po šumi. Malo više u mešavini sa hrastom i sa grabom ima je u Belasici iznad sela Banjskog i u klisuri Demir Kapiji na desnoj strani Vardara spram sela Gradeca. Najniže sam je zapazno u podnožju Belasice, Strumički srez, na 300 m. i u Tresci kod sela Zdunje, a najviše sam je primetio do 1100 m. U suvljim predelima je donja granica tek oko 600 m., kao što je slučaj u ograncima! Jakupice prema Vardaru. Po šumi se retko mogu videti lepa starija drveta, jer ih krešu za lisnik pri brstu. Juglans regia, orah sam viđao oko ljudskih naselja na blažijim, vlažnijim i boljim mestima. Ovde onde gotovo kao podivljao može se još videti na mestima starih, napuštenih naselja. Video sam ga još na 1000 m. visine (manastir Matejče). U selu Graničanu Mitrovačkoga sreza nazivaju ljusku, kojom je plod obavijen, o k 1 a p i n o m. Juglans nigra, kao strano drvo može se videti samo onde gde ga ljudi veštački donose. Tako sam ga video samo na željezničkoj stanici Demir Kapiji gde je izrastao u vrlo lepa drveta. Ailanthus glandulosa, pajasen, kiselo drvo je donet sa strane i vida se po varošima, a čine se i pokušaji sa pošumljavanjem. Robiniapseudoacacia, bagrem je donet takode sa strane ali se ovde već odomaćio, ma da nije mnogo rasprostranjen. U poslednje vreme znatno se širi pošumljavanjem. Pod Belasicom u selu Gabrovu ime mu je ka r 1 i i c v e ć e, a u selu Smolaru s a 1 k a n. U selu Kokošinju Zegligovskoga sreza čuje se ime k r a 1 j č e, u Kratovu bagremiakac i j a, u Krivoj Palanci takode bagrem . Video sam ga još na 1000 m. u selu Grumazi u Ključu Crne Reke. Sada ću da pređem na džbunolike vrste drveta, koja nas šumare interesuju u manjoj i većoj meri, a zatim na neko rastlinje, koje za nas ili poljoprivrednike može imati izvesnog značaja i interesantnosti. Cornus mas, dren, drijen, pitomi dren (u Sredačkoj Župi kod Prizrena), je opšte rasprostranjen. Pojavljuje se pojedinačno, a negde i više, učestvujući u mešavini, što se vidi na karti šuma. Na najvećoj visini video sam ga na Džigerici između sela Galičnika i Rosoki na 1500 m. i krečnjaku. Cornus sanguine a, pasdren je poznat još pod imenima p a s i j i dre n (selo Gradište Zegligovskoga sreza), dre n (oko Ibra, u Ključu Crne Reke), divlji dren (Sredačka Župa), č i č k o d r e n (selo Gabrovo pod Belasicom) i pajsakovin a (selo Koniče Štavičkoga sreza). Ovaj žbun je svuda rasprostranjen, na svima podlogama, dosta čest po sitnim šumama i u ogradama oko imanja i kraj puteva. Video sam ga još na 1200 m. u okolini Berana i Rožaja, ispod sela Nistrova u Korabu, a i nešto više iznad toga sela. U Treski kod sela Zdunja je na 300 m., a na toj je visini i u podnožju Belasice. Crategus. glog, gloginjak (selo Dumanovce u Skopskoj Crnoj Gori) tr n (oko Kratova i Krive Palanke, selo Srezovce Gnjilanskoga sreza) je opšte rasprostranjen bez obzira na podlogu. U Šari sam ga video i do 1600 m. ispod Vrace, a najniže na 300 m. u podnožju Bela 609 |