DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1934 str. 16 <-- 16 --> PDF |
Populus nigra, crna topola se retko sreće. Video sam je samo kod Strumice i u selu Neokazu između Dakovice i Junika i naj zad u samome Prijepolju gotovo kao mala šuma — park (proveriti). Populus pyramidalis, jablan je u narodu poznat pod imenom topola . Ova se topola sreće svuda oko potoka i rečica, ali uvek blizu naselja. Može da izraste do vrlo lepih visina (si. 5). Video sam ga i na visinama od 1320 m., kao što je slučaj kod žandarmerijske stanice u Sedlarevu u Donjopološkome srezu. U selu Rosoki u planini Bistri nalaze se na 1000 m. vanredno lepa drveta. Platanus orientalis, platan se u narodu naziva javor ili j a h o r. Nema opšte rasprostranjenje, jer je vezan za blažiju klimu. Najviše ga ima u okolini Đevđelije gde je uticaj sredozemne klime najjači. Do Tikveša ga ima srazmerno mnogo oko većine rečica, obrazujući tu gotovo male šume jednim uzanim pojasom duž tih rečica. Izraste i do moćnih stabala do 200 cm. debljine, ali je tada većinom iznutra šupalj (si. .). U ovome kraju može se naći još do 500 m. nad morem. U karti šuma su uglavnom ta mesta označena. Pojedinačno se nalazi i u Strumičkome srezu u podnožju Belasice (sela Kolešino, Borisovo, Smolare). U selu Smolaru se njegov plod naziva šešir a š kom . Video sam ga još u Kavadaru i Vatoši, u klisuri Vardara iznad Velesa i u samome Prizrenu (Maroš, oko 400 m.), pa u samome Ohridu kao izvanredno debelo drvo (u njemu česma), oko 700 m. nad morem. Verovatno da će ga biti još gde. Salix , vrb e su svuda rasprostranjene, držeći se uvek kraj kakve vode. Video sam ih i iznad 1400 m. Mestimično obrazuju i čiste šume, šumice, kako se to vidi u šumskoj karti. Poznate su pod imenima vrba i frb a (okolina gornjeg Ibra sela Draga, frba i dr.). Međutim za Salis purpurea se čuje ime r a k i t a gotovo svuda, a za druge se gde gde čuju imena bela i crna vrba. Ima i primera žalosne vrbe kao što je slučaj u Šari iznad sela Zubovca, na 1300 m. Tu je nazivaju vrbikom . Takva vrba može se videti i u selu Radnji kod Kavadara. SI. 7 pokazuje jednu žalosnu vrbu. Salix caprea, iva, planinska iva naziva se u Malešu divljo m vrbom , u seju Mojstiru i okolini (gornji tok Ibra), mačkom , u selu Koniču Štavičkoga sreza m o č k o m, u Morihovu u selu Roždenu i Majdanu j a s i k o m, dok pravu jasiku nazivaju d ivljom topolom. U selu Mušnikovu u Sredačkoj Župi rekli su mi za nju ime r a k i t a, a u selu Rosoki u Bistri e h 1 a, ali mislim da oni koji su mi ova imena dali nisu bili dobro upućeni u narodne nazive, te da ova imena pripadaju drugim vrstama drveta. Ova vrba se sreće svuda po šumama već u planini, dakle mahom u bukovim i četinastim šumama. Video sam je u Šari i na 1700 m. i silikatnoj podlozi, u Morihovu iznad sela Roždena do 1500 m. gde se rado nastanjuje i na paljevinama. Najniže sam je video na 900 m. i silikatnoj podlozi kod sela Dorđevca na zapadnoj strani sv. Ilije na samoj staroj Srpsko-Turskoj granici iznad Vranja. Nalazi se i na silikatnoj i na krečnoj podlozi. Pojavljuje se pojedinačno, ali je mestimično ima i više. Može se naći kao jače drvo do 20 cm. debljine, pa i preko toga. Corvlus colurna, meci ja leska se naziva na Presnanskome Jezeru u selima Konjskom i Stenju d i v o 1 e s k a, a oko Rožaja bel a leska . Ova leska, po svemu sudeći, najviše voli krečnu podlogu. Na takvim mestima ne samo da su nalazišta najčešća, nego je 606 |