DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 12/1934 str. 15 <-- 15 --> PDF |
Ulmus campest re, poljski brest je poznat obično pod imenom b r e s t u severozapadnome delu Južne Srbije i b r e s u ostalom delu. U selu Mušnikovu u Sredačkoj Župi kod Prizrena, gde ima dosta i lepih ovih drveta, nazivaju ga crvenim brestom kad raste na Prisoju, a beli m bresto m kad raste na Osoju. Međutim biće dobro da se ovaj podatak proveri. Ovo drvo je rasprostranjeno po celoj Južnoj Srbiji na svima podlogama, ali kako izgleda, radije na silikatnim. Video sam ga od 1000 do 1200 m. (selo Osiče u Krivopalanačkome srezu na eruptivnoj podlozi, ali kod česme), ali obično se nalazi od 400 do 700 m. Može da izraste u vrlo lepa drveta i po debljini i po uzrastu i to na vlažnim mestima kraj reka. Tako sam video vrlo lepe primerke u rečici Babuni između sela Bogumile i Omarana, a naročito ispod sela Teova. U ovome selu video sam i jedno drvo debelo oko 2 m. Međutim raste gotovo pod svim klimatskim prilikama. Tako sam ga sretao i po Ovčem Polju, a i inače na drugim mestima, koja se odlikuju suvim i toplim podnebljem. Ulmu s efusa , takođe se sreće gde i prošli, ali kako izgleda ide nešto niže. Celtis australis jekoprivka gde god se pojavljuje. Ovo drvo sam video samo u delovima gde je manji ili jači uticaj sredozemne klime i to mahom kraj rečica, dakle na vlažnijim mestima. Tako sam ga video ispod Belasice između sela Banjskog i Gabrova na 300 m., u selu Negorcima kod Devđelije na 80 m., u Gradačkoj Rečici iznad sela Gradeca u klisuri Demir Kapiji tako do 150 m., pa u Morihovu na desnoj strani rečice Blašnice kod crkve sela Gradišta na 370 m., zatim u Gališkoj Rečici na levoj strani Crne Reke ispod sela Gališta do 300 m., pa u reci Treski kod sela Zdunja i najzad u Katlanovskoj Banji nedaleko od Skoplja na oko 200 visine. Ovo drvo dostiže debljinu do 50 cm. i visinu oko 12 m. Na ostrvu Velikome Petru u Prespanskome Jezeru na 900 m. nad morem u krečnjaku našao sam Celtis Tournefortii. Populus tremula je poznat pod imenom j a s i k a (u Sandžaku, Carevom Selu), t r e p et 1 j i k ä (na Ošljaku i oko Trgovišta u Žegligovskome srezu), topol a (Rožaj-Berane pored imena j a s i k e), diva topola (Kratovo), planinska ili divlja topola (u Roždenu i Majdanu u Morihovu). Rasprostranjena je po celoj Južnoj Srbiji slično brezi. Nalazi se pojedinačno u manjim skupinama i čista. Čisti delovi su mahom na paljevinama gde se ona. kao i breza, naročito brzo širi. To su mahom mlade šume. U masivu Nidže u slivu rečice Konjarke ispod Kajmakčalana ima je naročito dosta. Penje se i do 1600 m. (ispod Vrace u Šari i iznad razvalina sela Štirovice u Korabu), a najniže sam je video na 400 m. (Dakovica-Korenica kraj Erenika). Raste na svima podlogama. Može da izraste u vrlo lepa drveta i oblikom i uzrastom (si. 4). U pogledu klime ponaša se slično brezi. Populus alba, bela topola sam video ovde onde mladu, a i kao stara vrlo .... drveta. Video sam je kod Skoplja kraj željezničke pruge, kraj Vardara kod Sirićina, blizu Tetova i ispod sela Zubovca, zatim kod sela Gabrova ispod Belasice, južno od sela Breznice u Preševskome srezu blizu stare srpsko-turske granice, u Opolju kod sela Kosovca u prizrenskoj okolini kao lepa drveta i na visini od 1100 m., najzad ispod Vinice u Kočanskoj Kotlini kao lepa drveta i još kod sela Studeničana ispod Skoplja na 300 m. 605 |