DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 11/1934 str. 11 <-- 11 --> PDF |
Ing. LAZAR PETROVIĆ (BEOGRAD): DIREKTIVE ZA IZNALAŽENJE VREDNOSTI ŠUMSKOG ZEMLJIŠTA U PRAKTIČNOM ŽIVOTU (L´ÉVALUATION PRATIQUE DES FONDS FORESTIERS) U 11 broju ovoga časopisa za prošlu godinu izneti su u zbijenom tekstu svi oni momenti, koji su od uticaja na procenu šuma i šumskog zemljišta u praktičnom životu, pa je tom prilikom naglašeno, da su za eliminisanje pojave subjektivnog momenta potrebne izvesne direktive i propisi, kojih bi se procenitelji pri proceni morali pridržavati. Sledstveno tome rečeno je, da je svaka procena, učinjena bez izvesnog oslonca, manje više lutrija za zainteresovanog, dakle da je to jedno stanje, koje se s pravne strane ne može održati. Stoga ćemo u sledećem tekstu učiniti pokušaj, da dademo direktive za neke slučajeve pri proceni, ali pre svega treba reći sledeće: Jedna od najglavnijih osebina šumskog gospodarstva, kojom se naročito razlikuje od ostalih grana privrede, nalazi se nesumnjivo u tome, što se prinosi kapitala uloženih u šumsku produkciju ne mogu svake godine uživati. Ti prinosi u šumskoj privredi dodavaju se uloženom kapitalu u vidu kamata odnosno kamata na kamate tako dugo, dok ih iskorišcenje za seču sposobne drvne sastojine zajedno sa kapitalom ne stavi sopstveniku na raspolaganje — uživanje. Uloženi kapital sastoji se iz kupovne cene zemljišta, kulturnih i upravnih troškova. Šumska produkcija ima dakle neverovatnu sličnost sa kakvom štedionicom, gde ulagači kapitala ne mogu stalno svake godine uživati prihode od kamata, nego im se isplaćuju uloženi kapitali tek posle dugog niza godina — katkad u vremenskom intervalu čovečijeg veka — za-v jedno sa kamatama odnosno kamatama na kamate. Ta osebina šumskog gospodarstva smatra se od mnogih u tolikoj meri odlučujućim faktorom, da u tome pogledu zauzimaju ekstreman stav tvrdeći — svesno ili nesvesno — da se ukamaćenje kapitala investiranih u šumsko gospodarstvo ne može uopšte utvrditi ili, Što opet isto znači, da se vrednost zemljišta privedenog šumskoj produkciji ne može izračunati odnosno proceniti. No nauka o iznalaženju vrednosti šuma i zemljišta postavila je neoborive principe, odredbe i pravila, dajući na taj način mogućnost rešenja postavljenih zadataka, kako u teoriji tako i u praktičnom životu. Slučajevi, koji zahtevaju izračunavanje vrednosti ili procenu šume, razvrstavaju se prema tome, u kome je cilju izračunavanje odnosno procena vrednosti izvedena, i to: 1. za kupovinu; 2. za prodaju; 3. za slučaj eksproprijacije; 4. za zamenu šumskih poseda; 5. u cilju konstatacije, da li zemljište daje veće prihode u formi šumskog odnosno poljoprivrednog gospodarstva; 6. za regulisanje servitutnih prava; 7. u slučaju arondacije i komasacije; 8. za izračunavanje pričinjene štete; 9. za plaćanje poreza i 10. za slučaj opterećenja u vidu hipotekarnog zajma. 541 |