DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 45 <-- 45 --> PDF |
uvidi sve dobre i liorisne strane ovih zadruga, onda treba početi sa osnivanjemostalih vrsta šumskih zadruga, jer ima Itrajeva, gde su baš te druge (vrste zadruga) jedino moguće i potrebne; na primer u Vojvodini nabavljačke zadruge za snabdevanje članova građom i drvetom za ogrev; U Dalmaciji zadružno pošumljavanje, iskorišćavanje lekovitog bilja ili čuvanje branjevina; kod komunalnih šuma zajednička izrada privrednog plana, transportnih naprava, postavljanje šumsko-upravnog ili šumsko- čuvarskog osoblja. U Južnoj Srbiji pored prodajnih zadruga (drvo za ogrev, katran, smola, drveni ugalj, lekovito bilje) dolaze u kombinaciju zajednička pošumljavanja i regulacija bujica kao i pašnjačke (za suvate) zadruge (amelioracija istih), na čemu treba naročito raditi u interesu borbe protiv šumske paše; u Bosni zadružno iskorišćavanje servituta i smolarenja; u Srbiji domaća kućna industrija i pilanska preradba; u Slovenačkoj domaća kućna industrija, pilanska prerada i iskorišćavanje gljiva. Kod prodajnih zadruga treba na primer osnivati zadružna stovarišta u srcskim i drugim većim potrošačkim mestima, početi sa prodajom drva za ogrev i drvenog ćumura kao proizvoda, koji se mogu uvek lako i brzo unovčiti, a docnije, ako ima mogućnosti i potrebe, preći i na prodaju grade u oblom, pa i u prerađenom istanju. Za savete i pomoći pri osnivanju šumskih zadruga treba se obratiti Glavnom savezu srpskih zemljoradničkih zadruga u Beogradu (Frankopanova 15), koji će svakome poborniku zadrugarstva rado izaći u susret. Šumska se zadruga najlakše osniva, kad se prethodno zainteresuju za nju jedno ili dva lica iz sela ili sreza gde se misli osnivati zadruga. To se najbolje postigne, ako im se pročitaju pravila i objasni, šta su to šumske zadruge, gde ih ima ´(kod nas i na strani), kakve su rezultate postigle u drugim mestima i državama, kako se jedno takvo udruženje može osnovati u njihovom kraju, i ako im se najzad .preporuče upustva, koja daje besplatno Glavni savez srpskih zemljoradničkih zadruga u Beogradu, odakle mogu videti pojedinosti, koje su potrebne za osnivanje jedne šumske (zemljoradničke) zadruge. Treba zainteresovati za šumsku zadrugu na prvom mestu sve ljude iz sela, koji svojim položajem i glasom uživaju opšte poštovanje i poverenje. Naročito treba zainteresovati sveštenika i učitelja. Ako je sam sveštenik, učitelj ili neko od pismenih seljaka voljan da radi, da se u njegovom kraju osnuje šumska zadruga, on treba da zainteresuje za nju, na način kao što je gore kazano, što više (po mogućstvu bar 10) lica, pazeći pri tome da uđu samo oni, koji mogu biti zadrugari. Cim se tako zadobije potreban broj lica za šumsku zadrugu, ova lica treba da potpišu dva primerka pravila. Pored svoga potpisa svaki će staviti: koliko upisuje udela. Kad se pravila sastave, onda će se s potpisanim pravilima obratiti neposredno sreskom načelstvu ili, da se ne bi izlagali trošku oko odlaska do sreske kancelarije i povratka otuda, lica ova (potpisnici pravila) mogu sačekati, kad srcsk? načelnik ili pisar dođu u selo s drugim kakvim poslom, pa ga umoliti, da im potpise na pravilima overi. Jedan primerak pravila zadržaće sreski načelnik za svoju arhivu. Za pretstavku i overu potpisa ne plaća se nikakva taksa. Zemljoradničke zadruge su oslobođene svih taksa u smislu propisa čl. 95 i 98 Zakona o zemljoradničkim i zanatskim zadrugama i rešenjem Ministra finansija br. 4608 od 25/3 — 1931 god. (Službene novine br. 11-1 od 1 I 1932 god.). Cim sreska vlast overi potpise na pravilima, smatra se da je zadruga osnovana. Osnivači njeni (potpisnici pravila) treba odmah da se sastanu na skupštinu, da izaberu upravni i nadzorni odbor i da rese o ostalim pitanjima, koja se tiču poslovanja zadrugina (izbor rukovoditelja i pretsedatelja skupštine; izbor poslovođe skupštine; izbor triju zadrugara za overu i potpis zapisnika; usvajanje pravila; veUčina udela zadrugarskih; o danima i časovima, u koje će zadrugina prodavnica poslovati; o ukupnoj 499 |