DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 32 <-- 32 --> PDF |
Povodom toga, a naročito radi karakterističnih prilika i okolnosti, pod kojima se ovaj rad otpočeo i razvijao, smatram potrebnim, da po ovom predmetu informišem čitavu šumarsku javnost, koju pitanje režije interesuje; zatim i zbos toga, što je ceo ovaj posao zasnovan na čisto komercijalnoj bazi. Zem. zajednica Ravna Gora ne samo da je uvela novi način eksploatacije svojih šuma, već je preuzela na se kako industrijsko tako i trgovačko poslovanje. Kao sreski šumarski referent imao sam priliku da pratim, ispitujem i kontrolišem ovaj rad, a kao stručnjak, da sarađujem na prvim počecima njegove organizacije. Riazlozi, zbog kojih se zem. zajednica Ravna Gora odlučila za rad u sopstvenoj režiji, dvojake su prirode: socijalni i ekonomski. Socijalni momenat izražavao se u želji, da se zaposle radnici i kirijaši, ovlaštenici zem. zajednice, a ekonomski, da se poveća rentabilitet šumskog gospodarstva. Do pojave t. zv. svetske ekonomske krize nisu ova pitanja uopšte zanimala zem. zajednicu. Narod ovoga kraja, živeći inače u pasivnom kraju, u koliko nije nalazio dovoljno rada i zarade kod kuće, odlazio je po svetu, gde je u pravilu kao šumski radnik i dr. nalazio neki posao. Unovčivanje redovitih godišnjih etata zem. zajednice isto tako vršilo se normalno, glatko i uz dobre cene. Domaća drvna industrija toliko se razmahala, da su prodaje rečenih etata redovito značile neko iznenađenje. Tako je na pr. zem. zajednica Ravna Gora kod zadnje prodaje etata od godine 1929. postigla šumsku taksu od 250 dinara po 1 m^ jelovog tehničkog drveta ili ukupnu novčanu vrednost od cea ^A milijuna dinara. Novaca je bilo toliko, da su se upravo tražile prilike i mogućnosti, u što da se potroši. Ko bi u to doba još razmišljao o rentabilitetu šumskog gospodarstva!? Međutim, usled pojave svetske ekonomske krize, koja je jednako pogodila sve grane ljudske delatnosti, prilike su se stubokom izmenile. Domaća drvna industrija obustavila je skoro svaki rad. Radnik ne samo da ne nalazi posla kod kuće, već lutajući po svetu vraća se svojoj kući bez posla i zarade. Prodaje etata (putem licitacije) ostaju ponajviše bez uspeha, a godišnji prihod pada ispod Vr, vrednosti ranijeg prihoda. Po sebi se razume, da su pitanja nezaposlenosti i rentabiliteta šumskog gospodarstva zem. zajednice postala najednom problemima Ravne Gore, koje je trebalo resiti onako, kćiko su to interesi zem. zajednice s jedne i njezinih ovlaštenika s druge strane zahtevali. I u tom nastojanju da resi ove probleme odlučila se zem. zajednica Ravna Gora za rad u sopstvenoj režiji. II. Postanak i razvitak režije kod zemljišne zajednice Ravna Gora. Već je rečeno, da su prodaje redovitih etata (putem licitacije) ostajale ponajviše bez uspeha. Na jednoj takvoj bezuspješnoj dražbi etata od godine 1931., koja se održavala 27. juna 1932. godine kod sreskog načelstva u Vrbovskom, prisutni zastupnici zem. zajednice Ravna Gora zamoliše sresko načelstvo, da se ovaj etat ne bi iznosio ponovno na dražbu i to s razloga, jer su i onako sve dražbe od godine 1930. pa na ovamo ili ostajale bez uspeha ili silom prilika provedene na štetu šume 486 |