DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 31 <-- 31 --> PDF |
primerci manjega uzrasta, 2—3 m., u mešavini sa borovima, bukvom i raznim šibljem, na l^rečnoj podlozi, plitkom zemljištu i oko 1500 m. nad morem. Treće nalazište je na padini Dešata kod arbanske granice u potoku Vrtoku više sela Rostuše, a ispod V. Krčina, na nadmorskoj visini 1300— 1500 m., severnoj ekspoziciji, krečnoj podlozi, u gustoj staroj bukovoj šumi. Četvrto nalazište je na Ošljaku iznad sela Sevca kod Prizrena. Po Košaninu tise ima još u Belasici kod Strumice, na Oaličici kod Ohridskog Jezera i na Prdkletijama kod Gusinja. Komisija za proučavanje suvata u 1928 god. našla ju je i u Šari na suvatu Lešnici u Oornjopološkome srezu (slika 32). Po pričanju meštana ima tise još i u gornjem toku Ibra negde kod sela Besnika. Kako se vidi, tisa raste na svima podlogama, ali izgleda da najradije ide na krečnjak. Osim toga visinski joj je pojas jako širok, iz čega izlazi, da je i u pogledu klime dosta otporna i nezavisna. No svuda, gde sam je video, raste u jakoj zaseni, dakle to je jedno od najjačih drveta zasene. Resume. L´auteur expose les resultats de ses observations concernant I´habitat, en Serbie du Sud, des arbres forestiers. II commence dans cet article par les coniferes, a savoir: 1. Fepicea, 2. le saipin, 3. abies cephalonica (a. Apollinis), 4. le pin sylvestre, 5. le pin noir, 6. pinus leucodermis, 7. p. peuce, 8. p. mughus, 9. p. halepensis, 10. cupressus sempervirens, 11. juniperus oxycedris, 12. j . communis, 13. i. sabina, 14. j . nana, 15. j . excelsa, 16. i. foetidissima, 17. taxus baccata. Les essences feuillies seront traitees dans un autre article. Ing. PROKOPLJEVIĆ NENAD (VRBOVSKO): ISKORIŠĆAVANJE ŠUMA ZEMLJIŠNE ZAJEDNICE RAVNA GORA U SOPSTVENOJ REŽIJI (EKPLOITATION, EN REGIE, DES FORETS DE LA COMMUNE DE RAVNA GORA) I. Uvod. Iskorišćavanje šuma zem. zajednice Ravna Gora u sopstvenoj režiji pretstavlja nesumnjivo redak i jedinstven slučaj u šumarskoj praksi. Prvi put se javlja jedna ustanova (korporacija), koja stoji pod naročitim nadzorom državne vlasti, da pristupa ovom načinu iskorišćavanja svojih šuma, koji je, inače, poznat delomično kod državne šumske upravenekih privatnih šumoposednika. 485 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 32 <-- 32 --> PDF |
Povodom toga, a naročito radi karakterističnih prilika i okolnosti, pod kojima se ovaj rad otpočeo i razvijao, smatram potrebnim, da po ovom predmetu informišem čitavu šumarsku javnost, koju pitanje režije interesuje; zatim i zbos toga, što je ceo ovaj posao zasnovan na čisto komercijalnoj bazi. Zem. zajednica Ravna Gora ne samo da je uvela novi način eksploatacije svojih šuma, već je preuzela na se kako industrijsko tako i trgovačko poslovanje. Kao sreski šumarski referent imao sam priliku da pratim, ispitujem i kontrolišem ovaj rad, a kao stručnjak, da sarađujem na prvim počecima njegove organizacije. Riazlozi, zbog kojih se zem. zajednica Ravna Gora odlučila za rad u sopstvenoj režiji, dvojake su prirode: socijalni i ekonomski. Socijalni momenat izražavao se u želji, da se zaposle radnici i kirijaši, ovlaštenici zem. zajednice, a ekonomski, da se poveća rentabilitet šumskog gospodarstva. Do pojave t. zv. svetske ekonomske krize nisu ova pitanja uopšte zanimala zem. zajednicu. Narod ovoga kraja, živeći inače u pasivnom kraju, u koliko nije nalazio dovoljno rada i zarade kod kuće, odlazio je po svetu, gde je u pravilu kao šumski radnik i dr. nalazio neki posao. Unovčivanje redovitih godišnjih etata zem. zajednice isto tako vršilo se normalno, glatko i uz dobre cene. Domaća drvna industrija toliko se razmahala, da su prodaje rečenih etata redovito značile neko iznenađenje. Tako je na pr. zem. zajednica Ravna Gora kod zadnje prodaje etata od godine 1929. postigla šumsku taksu od 250 dinara po 1 m^ jelovog tehničkog drveta ili ukupnu novčanu vrednost od cea ^A milijuna dinara. Novaca je bilo toliko, da su se upravo tražile prilike i mogućnosti, u što da se potroši. Ko bi u to doba još razmišljao o rentabilitetu šumskog gospodarstva!? Međutim, usled pojave svetske ekonomske krize, koja je jednako pogodila sve grane ljudske delatnosti, prilike su se stubokom izmenile. Domaća drvna industrija obustavila je skoro svaki rad. Radnik ne samo da ne nalazi posla kod kuće, već lutajući po svetu vraća se svojoj kući bez posla i zarade. Prodaje etata (putem licitacije) ostaju ponajviše bez uspeha, a godišnji prihod pada ispod Vr, vrednosti ranijeg prihoda. Po sebi se razume, da su pitanja nezaposlenosti i rentabiliteta šumskog gospodarstva zem. zajednice postala najednom problemima Ravne Gore, koje je trebalo resiti onako, kćiko su to interesi zem. zajednice s jedne i njezinih ovlaštenika s druge strane zahtevali. I u tom nastojanju da resi ove probleme odlučila se zem. zajednica Ravna Gora za rad u sopstvenoj režiji. II. Postanak i razvitak režije kod zemljišne zajednice Ravna Gora. Već je rečeno, da su prodaje redovitih etata (putem licitacije) ostajale ponajviše bez uspeha. Na jednoj takvoj bezuspješnoj dražbi etata od godine 1931., koja se održavala 27. juna 1932. godine kod sreskog načelstva u Vrbovskom, prisutni zastupnici zem. zajednice Ravna Gora zamoliše sresko načelstvo, da se ovaj etat ne bi iznosio ponovno na dražbu i to s razloga, jer su i onako sve dražbe od godine 1930. pa na ovamo ili ostajale bez uspeha ili silom prilika provedene na štetu šume 486 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 33 <-- 33 --> PDF |
i šumskog gospodarstva zem. zajednice, već da bi se pristupilo novom načinu isl<:orišćavanja šuma u sopstvenoj režiji. U pretliodnom rešenju ovog važnog pitanja sresl\o načelstvo u Vrbovskom, kaoi opšta upravna i nadzorna vlast, otputilo je ovu molbu zastupnika upravnom odboru zem. zajednice s nalogom, da donese detaljni zaključak, koji ima da reguliše: a) finansiranje sopstvene režije; b) dispoziciju sa gotovim i izrađenim drvnim materijalom; c) način unovčivanja režijskog materijala; d) praktičnu provedbu režije od panja u šumi do pilane i na pilani, zatim zakup pilane, uslove zakupa i t. d.; e) imenovanje lica za vršenje celokupne manipulacije; f) predračun za rad u sopstvenoj režiji s osobitom primenom na etat od godine 1931. Na osnovu ovog naloga doneo je upravni odbor zem. zajednice Ravna Gora na sednici održanoj dne 10. jula 1932. godine pod tač. 1/30 zap. ovakav zaključak: Ad a) Za posao nema potrebe bilo kakvog finansiranja, jer će se šuma izraditi, izvesti i ispiliti, a unovčenjem prvih partija platit će se prednje. Ad b) Od gotovog materijala izlučio bi se slabiji za potrebe ovlaštenika, a bolji će se prodati slobodnom prodajom na sušačkom tržištu. Ad c) Unovčenje materijala vršit će se slobodnom trgovinom i prodajom. Ad d) Za praktično provedenje režije ovlastit će se odbor, koji će postaviti za vršenje toga odgovorno stručno lice, odnosno stupit će u pogodbu i ugovor sa jednom pilanom, kojoj će povjeriti cijeli posao pod svojim nadzorom i sporazumom. Ad e) Za izvršenje posla imenuje se odbor, a iz ovoga imenovat će se 2—3 stručna lica, koja će posebnim međusobnim ugovorom utanačiti sa jednom pilanom kako glede izrade tako i unovčenja materijala. Ad f) Predračun kao manjkav i nepotpun ispušta se.^ Osim toga je upravni odbor zem. zajednice potrebu rada u sopstvenoj režiji obrazložio ovako: 1. Etati zem. zajednice prodavani su većinom malim područnim pilanama, od kojih bi svaka ostala dostalcem po nekoliko stotina kubnih metara, te bi tu količinu izradila i izvezla, zaposliv kod toga, ako već ne isključivo, a ono najvećim dijelom svoje radništvo (rodbina i svojta) i svoje vlastito blago. Ovlaštenici su u takvim zgodama nalazili vrlo malo ili baš nikakove zarade, a to tim više, što se isplate nisu obavljale redovito i u gotovom novcu, već najviše u doznakama hrane iz dućana i krčma takovih vlasnika pilana. Pored toga redovito su ostajale dostalcima jednog dijela etata i pilane iz susjednih općina, koje su opet uposlile svoje radništvo. Na taj način je domaći radnik u svakom pogledu bio prikraćivan. 2. Zemljišna je zajednica redovito dotirala svake godine svoje ovlaštenike sa cea. 2.0no m´´ građevnog materijala, dok je javnoj prodaji izvrgavala cea. 3.500—4.000 m´ tehničkog drveta. Prijašnjih je godina bilo slučajeva, da su ovlaštenici doznačeno im građevno drvo upotrebili za trgovačke svrhe, a u mnogo i najviše slučajeva ovlaštenici iz neupućenosti dobiveno građevno drvo ili prodavaju ^ Napomena pisca. 187 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 34 <-- 34 --> PDF |
ili zamjenjuju na pilanama sa manje vrijednim za njih, ali odgovarajućim drvnim materijalom. Time se nanose imovini zem. zajednice štete, jer ona doznačuje ovlaštenicima kvalitativno dobre sastojine. Radom u samoupravi predusrelo bi se svim ovim štetama s jedne strane, a s druge bi se strane za rušenje, izradu, izvoz, preradu na pilani, te dovoz do željezničke stanice uposlili isključivo ovlaštenici ove zajed nice, koji su u ogromnoj svojoj većini šumski radnici i vozari. Pored toga bi se godišnji kapacitet etata povisio za cea. 50%. Za prijavljene i ustanovljene potrebe ovlaštenika na građi, koja iz nosi godišnje cea. 2.000 nf, doznačila bi se u šumi samo građa za grede, a u tu bi se svrhu upotrebila manje vrijedna stabla sa cea, 400—^500 m\ Ostatak od 1.500 ili 1.600 m^ upotrebio bi se kao redoviti etat namenjen prodaji, te bi se i on izradio na pilani. U pogledu ostalog građevnog drva dotirali bi se ovlaštenici sa već izrađenim materijalom na pilani, a koji se ne bi mogao upotrebiti u trgovačke svrhe. Dok još nije bilo t. zv. akontacije i rezervacije na državnu šumu za malopilanare, nije se ukazivala potreba rada u samoupravi. Danas z. z. ne može da unovči svojih etata u glavnom baš radi tih akontacija iz državnih šuma, jer se svi vlasnici malih pilana na njih oslanjaju, ma da im ne konvenira radi težeg izvoza kupovati iz državnih šuma, te su momentano obustavili svaki rad. I tako! naši radnici, u našem slučaju ovlaštenici, ne mogu naći zarade u vlastitim šumama. Stoga se ukazuje imperativna potreba rada u samoupravi, a u cilju: 1. da ovlaštenici nadu u svojim šumama u današnjim očajnim prilikama uposlenja, 2. da svoje šume što bolje unovče i iskoriste za zajedničko dobro zem. zajednice. Iz svega ovoga vidimo, da se je upravni odbor u svemu saglasio sa željama svojih zastupnika, no da u pogledu organizacije sopstvene režije nije doneo nikakove detaljne, već generalne i načelne zaključke; ovo potonje iz razloga, što se je upravni odbor uopšte stavio na gledište, da za provedenje režije nisu potrebna nikakova pravila ili pravilnici, jer po § 27. zakona o uređenju zem. zajednica mogu ovlaštenici po volji raspolagati sa svojim redovitim godišnjim prihodima. Jasno je međutim, da se ovo mišljenje upravnog odbora nije moglo smatrati tačnim i to, ako već ne na osnovu zakonskih odredaba, a ono svakako s obzirom na stručnu stranu režijskog poslovanja, koje se — kod jednog javnog tela — bez pravila i pravilnika ne da zapravo ni zamisliti. Stoga je sresko načelstvo u Vrbovskom, kao opšta upravna i nadzorna vlast, smatralo za svoj conditio sine qua non, da u vezi propisa § 50. zakona o uređenju zem. zajednica i § 56. zakona o šumama — kojima je svrha zaštititi opšti (javni) interes — iznese pred glavnu skupštinu ovlaštenika zem. zajednice Ravna Gora jedan pravilnik, koji bi u glavnom regulisao sva stručna pitanja, koja se odnose na rad u sopstvenoj režiji, kako bi se unapred odstranile eventualne zabune i štete po interese zem. zajednice i režijskog poslovanja. Ovaj Pravilnik prihvatila je glavna skupština ovlaštenika zem. zajednice Ravna Gora i u celosti odobrila Kraljevska banska uprava Savske Banovine u Zagrebu. fM 488 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 35 <-- 35 --> PDF |
Smatram potrebnim, da ovaj Pravilnik ovde iznesem. On glasi: Cl. 1. Svrha je rada u sopstvenoj režiji, da se u šumi zem. zajednice iRavna Gora izrađuju trupci za piljenje u cilju prodaje, nastojeći kod toga, da faktori proizvodnje budu što manji i time poveća rentabilitet šumskog gospodarstva; zatim da se zaposle radnici i kirijaši, koji su ujedno i ovlaštenici zem. zajednice Ravna Gora, a koji danas usled opće ekonomske krize i specijalnih okolnosti u mestu Ravna Gora kod prodaje na panju ne mogu da dođu do zarade. Cl. 2. Seča, izrada i izvoz šumskih produkata, prerađivanje njihovo na pilani TI Ravnoj Gori, prevoz gotove robe (materijala) od pilane do željezničke stanice Skrad, kao i svi režijski troškovi u šumi i na pilani vrše se na bazi »Predračuna zemljišne zajediiice Ravna Gora za rad u sopstvenoj režiji s osobitom primenom na etat od godine 1931.« Cl. 3. Predračun sadrži sve efektivne troškove i izdatke za radove pod Cl. 2. Bez naročitog odobrenja po glavnoj skupštini ovlaštenika zem. zajednice Ravna Gora ne sme se ni jedna stavka predračuna za odnosnu vrstu radova (prekoračiti. Cl. 4. Predračun sastavlja odbor zem. zajednice, a odobrava ga glavna skupština ovlaštenika. Po glavnoj skupštini ovlaštenika prihvaćeni, u dva primerka napisani predračun potpisuju uz pročelnika i dva u tu svrhu izabrana člana glavne skupštine, te ss predračun ima u roku od 8 dana iza pretresa po glavnoj skupštini ovlaštenika predložiti sreskom načelstvu na odobrenje. Cl. 5. Finansiranje režijskih radova vrši se sukcesivno, a po izvršenoj prodaji prve partije gotove robe; ovo s razloga što zem. zajednica Ravna Gora nema gotovine za obrtni kapital, koji joj je potreban. Normalno finansiranje režijskih radova odvijače se prema mogućnosti normalnoij unovčenja produkata. Cl. 6. Režijsko poslovanje, u koliko nije pridržano glavnoj skupštini ovlaštenika i odboru zem. zajednice, vodi »Odbor za izvršenje režijskoga rada«, koji se sastoji od 3 lica i kojemu stoji na čelu pročelnik zem. zajednice. »Odbor za izvršenje režijskoga rada«, bira odbor zemljišne zajednice Ravna Gora između sebe, te ovome traje mandat kao i upravnom odboru zem. zajednice. Cl. 7. Dužnost je odbora za izvršenje režijskoga rada, da nadzire sve radove, koji stoje u vezi sa režijskim poslovanjem. Naročito ima za dužnost: a) nadzirati vođenje materijalnih knjiga o celokupnom drvnom materijalu, koji se na pilani izrađuje, izvozi i prodaje; b) brinuti se za što bolje unovčenje režijskog materijala stvaranjem trgovačkih veza i pogodbi; c) izvršivati i nadzirati provedbu zaključaka glavne skupštine ovlaštenika i odbora zem. zajednice, koji stoje u vezi sa režijskim poslovanjem; d) u svako doba davati tačne podatke nadležnim oblasnim organima o stanju, u kome se režijsko poslovanje nalazi; e) doznačivati predračunom predviđene isplate. Doznake potpisuju sva tri člana režijskog odbora. Bez takove doznake ne sme se nikoja isplata obaviti. Cl. 8. Nagrada odboru za izvršenje režijskog rada ustanovljuje se predračunom. Cl. 9. Rukovaoci režijskoga rada vodiče od nadležne vlasti potvrđene materijalne i blagajničke knjige i strogu evidenciju o izrađenom, izvezenom i prodanom režijskom materijalu. Cl. 10. Unovčivanje režijskog materijala vrši se prodajom iz slobodne ruke na temelju »Zaključnog pisma«. Odbor za izvršenje režijskoga rada vodi pregovore i sklapa pogodbu o prodaji režijskih produkata. |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 36 <-- 36 --> PDF |
Prethodni pismeni ili usmeni pregovori ´maju se izneti pred sednicu odbora zem. zajednice, koji ima doneti svoj zaključak o prihvatu pogodbe. Nakon toga ima odbor za izvršenje režijskog rada uputiti zaključno pismo kupcu na potpis i prihvat sklopljene pogodbe. Cl. 11. Režijska godina počinje 1. oktobra jedne, a svršava se 30. septembra sle deće godine. Koncem svake režijske godine zaključuju se sve materijalne i blagajničke knjige, a odnosni zaključni računi, pregledani po odboru zem. zajednice, predlažu se sreskom načelstvu na konačno ispitanje i odobrenje najkasnije do konca 30. novembra iste godine. Cl. 12. Glavna skupština ovlaštenika zem. zajednice Ravna Gora može izvestan deo čiste dobiti odrediti za isplatu nagrade onim licima, koja su se pri režijskom radu :pokazala osobito vrednim i koja su svojim inicijativnim radom doprinela, da čista dobit režijskog poslovanja bude što veća. Visina ove nagrade ne može međutim ni u kom slučaju premašiti 5% (pet po sto) postignute čiste dobiti, koja preostale po odbitku troškova i šumske takse. Cl. 13. Ovaj pravilnik stupa u život i dobija obaveznu snagu, kad ga glavna skupština ovlaštenika zem. zajednice Ravna Gora prihvati i Kraljevska banska uprava Savske Banovine u Zagrebu odobri. Razume se samo od sebe, da ovim pravilnikom nije bilo moguće propisati i sve ostale radnje i dužnosti, koje su čisto tehničke prirode, a koje će odbor za izvršenje režijskog rada imati da vrši u interesu normalnog funkcionisanja režijskog poslovanja, jer bi to značilo pisati udžbenik, a ne pravilnik o režijskom poslovanju. Osim toga bi time nepotrebno opteretili ovaj pravilnik, a praktične^ svrhe ne bi postigli, jer se je u konkretnom slučaju radilo o zem. zajednici Ravna Gora, čiji su ovlaštenici poznati kao odlični šumski radnici, a pojedinci među njima kao odlični poznavaoci šumske manipulacije, industrije i trgovine drvetom. Zbog toga su ovi propisi izostali iz pravilnika, a u odbor za izvršenje režijskog rada unišla su 3 (tri) člana upravnog odbora, koji će režijsko poslovanje znati rukovoditi ličnom inicijativom, znanjem i sposobnošću. Da je odbor za izvršenje režijskog rada odista dorastao bio svojim dužnostima, najbolje se vidi iz sledečeg opisa o razvitku režijskog poslovanja. U prvom redu odbor za izvršenje režijjskog rada sastavio je ugovor sa Bankom i štedionicom Gorskog kotara d. d. Ravna Gora u svrhu piljenja trupaca na njezinoj pilani. Ugovor glasi: 1. Povodom uvedenja režijskog poslovanja za svoje šume zemljišna zajednica Ravna Gora daje, a Banka i štedionica preuzima na svojoj paropili u Ravnoj Gori u svrhu piljenja trupce uz naplatu od Din 40.— (četrdeset dinara) po 1 m´´ u oblom stanju. Mjerenje trupaca vrši se na sredini trupca u križ po radniku zaposlenom kod gatera i venecijanera, te njihove mjere služe za obračuvananje rezarine. Nadzorni organi zemljišne zajednice imaju pravo činiti pokusna mjerenja. 2. Banka i štedionica preuzimlje na sebe rezanje trupaca uz naplatu i to trupce z. z., koje će ova na bančino skladište dovesti, iste izrezati, daske obrubiti (okrajčiti), obrezati (oštucati) i takove u vitlove po svojim radnicima složiti. 3. Vozani z. z. imaju trupce na skladište sortirano dostavljati, pak se za takav rad zemlj. zajednica ima, pod snašanjem prouzročenih troškova, brinuti. Banka i štedionica naprotiv nema nikakve daljnje manipulacije sa onom izrezanom robom, koju je u vitlove postavila. 490 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 37 <-- 37 --> PDF |
4. Rezanje trupaca vrši se sporazumno između organa Banke i štedionice i organa z. z., te se imadu izrađivati normalni sortimenti i onakav materijal, kojeg pilansko postrojenje Banke može priugotavljati. 5. Zemljišna zajednica ima pravo nadzora nad manipulacijom robo samo po svojim u tu svrhu opunomoćenim organima, no ovi ne mogu vršiti disciplinsku vlast nad pilanskim radništvom, koje je namjestila Banka i štedionica. 6. Svi otpatci od materijala z. z. postaju isključivo vlasništvo Banke i štedionica kao ogrijev za pogon parnog kotla. 7. Obračunavanje izrezanih trupaca vrši se na izmaku svakog mjeseca na temelju bančinih »gater«-cedulja, a po utanačenoj cijeni. Protuvrijednost ima se isplaćivati u gotovom ili uz ispostavu obračuna, koji može Banka lombardirati. Iz utrška unovčenih partija dužna je z. z. podmirivati svoje radništvo i vozare, srazmjerno 1 zaostatke neplaćene rezarije. 8. Zemljišna se zajednica Ravna Gora obvezuje sav svoj za sječu određeni materijal dati na rezanje na pilanu Banke i štedionice, te je dužna omogućiti Banki i štedionici uredno rezanje na način, da pilanu opskrbljuje dovoljnom koUčinom trupaca, kako ne bi uslijed pomanjkanja trupaca dolazilo đo čestoga mijenjanja »španunga«, čime bi se kapacitet pilane na štetu banke umanjio. 9. Banci i štedionici pristoji pravo prim.ati u rezanje uz naplatu i materijal drugih vlasnika ili svoj vlastiti i to na način, da time ne budu povređeni interesi i prava zemljišne zajednice. U svakom slučaju rad odnosno uporaba pilane stoji danju pr-, venstveno na raspolaganje zemljišnoj zajednici. 10. Za vođenje kancelarijskih poslova zemljišne zajednice, a u savezu sa režijskim poslovanjem njezinim, stavlja Banka na besplatnu uporabu istoj svoju kancelariju. 11. Za slučaj prodaje pilane ima Banka dati zemljišnoj zajednici tromjesečni otkaz. Zemljišna zajednica Ravna Gora ima prednost kupa. 12. U slučaju devalvacije valute ili drugih privrednih promjena i poremećenja, na zahtjev pogođene stranke, ima se pristupiti i prije izmaka ugovorenog roka promjeni utanačenja, koje se ima prilagoditi nastupljenim prilikama. 13. Požarno osiguranje trupaca i rezanog materijala vrši zemljišna zajednica bez ikakve obveze banke. 14. Ovaj ugovor sklapa se na vrijeme od 1 (jedne) godine dana, te postaje važećim i obvezatnim za banku i štedionicu odmah kod potpisa, a za zemljišnu zajednicu Ravna Gora nakon odobrenja po sreskom načelstvu u Vrbovskom kao nadzorne vlasti. 15. Stranka, koja želi ugovor ovaj razrešiti, dužna je 3 (tri) mjeseca prije izminuća ugovora preporučenim pismom ugovor otkazati, inače se ugovor mučke automatski produljuje na daljnju godinu dana. 16. Zemljišna si zajednica Ravna Gora pridržaje pravo za slučaj, da nastupe poteškoće u poslovanju i prodaju materijala, radi obustave rada po vlastima ili druge kakve više sile, da može na neizvjesno vrijeme uz prethodni otkazni rok od 1 (jednog) mjeseca trajanje ugovora prekinuti. 17. Za rješavanje sporova po stručnim pitanjima iz ovoga ugovora proizišavših nadležan je obranički sud, koji se sastoji od 3 lica. U taj sud biraju stranke po jednog stručnog nezavisnog obranika iz mjesta ili van njega, a Trgovišno poglavarstvo u Ravnoj Gori imenuje pročelnika, koji mora također biti stručno hce. Odlučuje se većinom glasova, a proglašenoj osudi podrvgavaju se obje stranke bezuslovno i besprizivno. Prouzročeni trošak ide na teret osuđene stranke. Za ostale sporove pravne naravi nadležno je sresko načelstvo u Vrbovskom, kao obrtna oblast, čijoj se osudi stranke besprizivno podvrgavaju. 18. Ugovor ovaj sastavljen je u dva suglasna primjerka time, da je isti po obim ugovarajućim strankama u cijelosti prihvaćen i pred zamoljenim svjedocima potpisan. 491 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 38 <-- 38 --> PDF |
Zatim Je organizovao celokupnu šumsku manipulaciju, dobavu drveta iz šume do pilane, te prevoz gotove robe od pilane do željezničke stanice Skrad i to na jedan vrlo jednostavan, ali jedinstven i originalan način. U cilju da zaposli svekoliko radništvo u mestu, odbor je za izvršenje režijskog rada nastojao da pravičnom razdeobom rada u režiji omogući svakom pojedincu da dođe do zarade. U tu svrhu sastavio je »Spisak radnika-rušača« i »Spisak radnika-kirijaša«. Prema drvosečnom predlogu i odnosnom spisku radnika bio je poznat ukupni broj konsigniranih stabala, te ukupni broj radnika-rušača. Deobom ukupnog broja konsigniranih stabala sa brojem radnika-rušača ustanovio se broj stabala, koji je otpao na pojedinog radnika-rušača. Na taj je način svaki radnik-rušač dobio jednak broj stabala za rušenje. Kod te deobe nije se vodilo računa o debljinama i tehničkoj kubaturi stabala, te vrsti drveća, već jedino o tome, da svaki rušač dobije jednak broj stabala. Konsignacioni brojevi stabala izvlačili su se žrebanjem. Prema izvučenim brojevima i međusobnom sporazumu samih radnika-rušača formirale su se partije za rušenje od 4 do 5 članova u partiji. Iza obavljeneu šumi. seče i izrade stabala izvršeno je primanje trupaca Na osnovu knjige primanja i odnosnog spiska radnika bila je poznata ukupna kubatura tehničkog drveta primljenih trupaca kao i brojevi trupaca, te ukupni broj radnika-kirijaša. Na isti način kao gore, deobom ukupne kubarture trupaca sa brojem radnika-kirijaša ustanovila se je kubatura trupaca, koja je otpala na pojedinog radnika-kirijaša. Brojevi trupaca sa odnosnom kubaturom tehničkog drveta izvlačili su se takođe žrebanjem. Sve što je rečeno u pogledu ugovora sa Bankom i štedionicom Gorskog kotara d. d. u svrhu piljenja trupaca na njezinoj pilani, zatim o organizaciji šumske manipulacije i dobave drveta iz šume do pilane, vredi i za sve ostale radnje i dužnosti, koje je odbor za izvršenje režijskog rada preduzimao u cilju što uspešnijeg odvijanja režijskog poslovanja. Tako na primer kod prevoza gotove robe od pilane do željezničke stanice Skrad zaposlivani su u prvom redu oni radnici-kirijaši, koji nisu bili zaposleni kod izvoza drveta iz šume do pilane. Vođenje materijalnih i blagajničkih knjiga, te evidencije o izrađenom, izvezenom i prodanom drvnom materijalu postavljeno je na čisto privatnu komercijalnu bazu tako, da se prema ovim knjigama moglo u svako doba ustanoviti stanje, u kome se režijsko poslovanje nalazi. Na pilani se u glavnom pilila normalna rezana roba, a ekstra-dimenzije toliko, koliko je bilo specijalnih narudžaba. ^ ; I\ ^ r I ´^ Unovčivanje gotove robe isto tako vršilo se normalno, glatko i bez poteškoća i ako su uslovi prodaje od strane odbora, odnosno zem. zajeđj niče, za kupce bili dosta nepovoljni. Naime primanje prodane robe vršilo i se redovito na skladištu materijala i plaćanjem unapred, dok se nijedna I pogodba nije sklapala sa primanjem robe na tržištu i plaćanjem po otr premi. Tome je svakako mnogo doprineo sam odbor za izvršenje režijskoga rada, koji je takve pogodbe sklapao, a s druge strane kvalitet robe iz šuma zem. zajednice, koji je od ranije bio poznat na tržištu kao prvorazredni, te se kao takav i tražio. 492 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 39 <-- 39 --> PDF |
Naprotiv odredbe Pravilnika o unovčivanju gotovog materijala nisu bile nijedamput zaprekom, da se sklopljene pogodbe na vreme ne izvrše. Sve ovo jasno dokazuje, da je odbor za izvršenje režijskog rada uistinu raspolagao sa solidnim stručnim znanjem, spremom i sposobnošću u jednom, a visokim kulturnim i socijalnim shvatanjem dužnosti u drugom. pogledu, te da je time jako doprineo, da uspeh režijskog poslovanja bude što veći. Preostaje još da se objasni, kako i na koji način se vršilo finansiranjc režije — bez novaca. Ćuli smo naime, da je upravni odbor ovo pitanje resio dosta jednostavno i komotno i da je ovo rešenje unišlo i u propise pravilnika. Međutim se možemo opravdano pitati, zar je režijsko poslovanje uistinu bilo moguće izvesti na ovaj način? Ma koliko da je bilo načelnog protivljenja ovom načinu finansiranja režije, smatranog nemogućim i nezgodnim, treba priznati, da je isti silom prilika i okolnosti uvršten u pravilnik, jer u vreme, kad se zem. zajednica Ravna Gora odlučila za rad u sopstvenoj režiji, u kasi zem. zajednice nije bilo nikakovih novaca. 0 tome su bili na čisto kako inicijatori režije (upravni odbor zem. zajednice) tako i nadzorne vlasti. Prema tome su navedeni propisi po tome pitanju bili ne samo nužna, već i logična posledica stanja, u kome se zem. zajednica nalazila. Međutim i ako je finansijsko stanje zem. zajednice bilo takovo, držalo se, da okolnost što zem. zajednica nema novaca, ne može biti zaprekom, da se režija ne osnuje i narod ne zaposli. Kraj inače teških i očajnih ekonomskih prilika, u kojima se zem.< zajednica kao ustanova našla, reklo se, da je jedno i jedino glavno: početi sa radom. I kod toga se ustrajalo. Napokon kada su rešena sva stručna i formalna pitanja, režija je otpočela sa radom dana 1. oktobra 1932. godine. I sad se dešava nešto neočekivano. Ugled i poverenje, kojega je zem. zajednica kao ustanova uživala u mestu — izgradivši na korist i opšte dobro- vodovod, električnu struju, školu, ceste i puteve, troioar i dr. — dobiše najednom svoj jasni i puni izražaj priznanja. U mesto isplate radnika u novcu svi trgovci, obrtnici i zanatlije u mestu otvoriše najednom kredite radnicima zaposlenim kod režije. Svaki radnik zaposlen kod režije mogao je dobiti kod mesnih trgovaca, obrtnika i zanatlija ne samo što je trebao, već se dešavalo i to, da je često puta kusur dobivao u novcu. Prema tome su razne otpremnice i potvrde o izvršenim poslovima u rukama radnika zaposlenih kod režije dobili značenje neke vrste vrednosnih papira, čija vrednost je bila isto toliko sigurna, koliko i vrednost imovine zem. zajednice sadržane u njezinim šumama. Od kolike je socijalne i privredne važnosti za mesto bilo ovo kreditiranje, nije potrebno posebno dokazivati. Naglasićemo jedino, da je zem. zajednica — svesna svrhe, sa kojom je otpočela rad u režiji — nastojala da što skorije i efikasnije likvidira ovo pitanje finansiranja — bez novaca. To je ona uistinu i učinila unovčivši prve partije gotove robe. Smatrao sam, da je sve ovo bilo neophodno potrebno i važno da se istakne s razloga, jer su to one karakterističke prilike i okolnosti, pod kojima se režijsko poslovanje razvijalo, a o kojima sam na početku govorio i 0 kojima je uspjeh režijskog poslovanja u glavnom ovisio. 493 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 40 <-- 40 --> PDF |
III. O uspehu režijskog poslovanja. Kad se zem. zajednica Ravna Gora odlučila za rad u sopstvenoj režiji, stajao joj je na dispoziciji deo redovitog etata za godinu 1931. procenjen sa 2.639 m´ jelovog i 343 m´ bukovog tehničkog drveta na panju. Za spomenuti rad sastavljen je preliminar, koji je prihvatila glavna skupština ovlaštenika i u celosti odobrila Kraljevska banska uprava Savske banovine u Zagrebu. Prema ovom preliminaru iznosili su proizvodni troškovi 338.445 dinara, prodajna cena 465.480 dinara, a šumska taksa i preduzimačka dobit 127.035 dinara. Ova taksa i preduzimačka dobit odgovarala je ondašnjim prilikama na drvnom tržištu i zaračunatim proizvodnim troškovima. Za dokaz tome neka nam posluži činjenica, da je zem. zajednica mogla uz istu cenu rečeni etat unovčiti i to kod zadnje prodaje putem licitacije. Međutim, ta cena joj nije odgovarala radi pomenutih socijalnih razloga i stoga se ona odlučila za rad u sopstvenoj režiji. Samo se od sebe razume, da su ova šumska taksa i preduzimačka dobit pretstavljale za zem. zajednicu jedno te isto t. j . prihod koji ona najmanje očekuje od rada u sopstvenoj režiji. Stoga će sve njeno nastojanje ići za tim, da ovaj prihod poveća i time pokaže što veći uspeh režijskog poslovanja. Na toj pretpostavci zasnovala je zem. zajednica i čitavo svoje knjigovodstvo i blagajničko poslovanje, tako da nakon jednogodišnjeg rada u režiji možemo u izvatku prikazati uspeh režijskog poslovanja prema »Zaključnim računima od 1. oktobra 1932. do zaključno 30. septembra 1933.« U tu svrhu donosimo priloženi pregled 1. Kako se iz njega razabire, svršio je rad u prvoj godini režijskog poslovanja sa čistim dobitkom od Din. 110.309´58 i ujedno rezervisano na račun,, pričuve Din. 25.000 u ime poreza, nameta, vanrednog iskorišćavanja puteva i dr. Nadalje su kod sastavka bilance učinjeni potrebni otpisi, dok su naprotiv celokupne aktivne stavke (zatečeni rtiaterijal u šumi, na sklaidištu trupaca i skladištu rezane robe) uzete i procenjene sa nužnim oprezom, vodeći kraj toga računa o kvalitativnoj vrednosti pojedine vrste materijala. Na računu prolaznom proknjižene su sve stavke, koje terete zaključno poslovanje, a koje nisu mogle biti podmirene. Vidimo dakle, da je zem. zajednica Ravna Gora radom u sopstvenoj režiji postigla neočekivani rezultat. Prema navednom preliminaru iznosila je preliminarska šumska taksa 127.035 dinara ili 42´60 dinara po 1 m´ tehničkog drveta na panju. Radom u sopstvenoj režiji postignuta je ista šumska taksa od 127.039"58 V \\\ dinara ili ukupno 237.074´58 dinara, što iznosi 79´50 dinara po 1 m´ tehničkog drveta u oblom na panju. Prema tome radom u sopstvenoj režiji resila je zem. zajednica Ravna Gora s jedne strane važno socijalno pitanje t. j . pitanje nezaposlenosti u mestu, dok je s druge strane postigla takovu šumsku taksu, koju niti danas kraj inače promenjenih, povoljnijih prilika i konjunkture na drvnom tržištu ne bi mogla očekivati. 494 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 41 <-- 41 --> PDF |
^ a. o (M O cn CO * co I O ri4 I O t -I M I O "B Q> a) >H i S ^X ; o ft sS * CO o co´ ( N l O o; I O t—1 K5 T—( I M 1—( ^^H ^ co IM Cl. ^ cž " M X> ;3 ^ P H .s s O CO I > ( M cs o j CO ^( N ,_, 00 co cn t > co 0 5 0 2 r- T-l o oa ^ CD O 0 3 CO co´ 1 1 o o>* ^ r^ i > i > I O i > OD´ co 1 1 o o o i d I M oo I O 0 2 o co d CO I O I O "* r-H ccj * I M 1—1 O oo 0 3 cđ P H -!* eo ^ -* 1 O I O 03 * t * _L; rf M H .s s s «> co Ttf CD * CO I M o o >o I M o co s´-´ CO T f d CM p- c^ t > o to 1 I o (M o 0 2 !i m ´^ nS > S <1 .s Q t ^ oo I O o ( M ^ l O C O o co I M I > I O I O T-H O -cH 0 3 CO -* > >c:) ´ŠH ji : rt o r^ co d T— t IM ^ CO O I > i-^ Tt( 1*1 _ML_ CO CO IL> ( M rt f CD o Ttl o n3 a s "-". OO * ? 1 oo´ Tt* TJH CD CM CO CO CM T— 1 rf 33 & 0 0 3 i > t - 0 0 co co o ^ l O « 5 dGŠI o 0 0 I > Od 0 2 G^ 1 1 0 3 -* I M r-t 0 0 CO OT c^ co 0 3 O c* 1-H q0 CD O os CD CO i 1 1 L_ o o -ll < -l i 1-H l > I > E> »o I > 00 CD I > CO o T d CO co I M a s > p . c co »-H co CD 1—1 ^OT t ^ co CO o I O [ ^ 1 1 1 j1 1 I > CD T-H CO ( M ( N ( M ^ co o 0 2 co O 1> 0 3 CO -# i6 I O I O T-H o co CT3 l > l O O ^ -ii< CD * CO I M o n< co ^ »o I M cc * I O 0 0 c<; T-H co C] s i O o. i-T 03 co co Cj3 ( M Cl > ci3 a c: « 1 ^ OT I O I O o I O C i I O co o C32 CO o t > ^ o. -´ o 00 t ~ OCl 0 5 0 ^ 1 1 "o ^ * oa 0 0 CD l O ( M O CO (M OVI o 0 0 00 o"*. oa ^ cc o co ^ H 0Q CO co 0 3 CD I > -* t ^ ci O CD 1 oL o !t< -* T H 1> 1—* »—1 O CO ^I > 00 -cti i O co I M ^CO C i svi H o w S 03 "ži C3 d h 03 03 « PM 5= rt s o D J ^ 03 C3 > J4 ^ 1 c tori M ca ^>tn 3 03 0 O ^ 03 >V3 ^rt 3!/} O U 03 C t S N 03 i H rt a C3 -; a a rt & ´o 3 03 Cfi -M 03 C rt r c R r I : r C :: r [ojq T—) (N CO * IO CD t> CO 05 O ^ rapafj ´"´ ´^ 455 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 42 <-- 42 --> PDF |
Donosim pregled svih šumsltih talasa postizavanili putem licitacije kod zera. zajednice Ravna Gora za vreme od 10 godina unatrag, t. j . od 1922. do početka rada u sopstvenoj režiji u godini 1932. (pregled 2). Pregled 2. U godini 1922 1923 1924 1925 1926 1927 1928 1929 1930 1931 1932 Napomena šumska taksa po ] m^ u oblom dinara Prosječna udaljenost šume do pilane 137 212 216 119 146 174 193 250 — 54 — 5 km, pilane do željezn. stanice 12.5 km. Iz njega — uz inače vrlo lepe rezultate iz ranijih godina —> vidimo, da u godini 1930. nije bilo moguće uopšte unovčiti odnosni ctat, iako je isti višekratno iznašan na dražbu. Jedan deo istoga ipak je unovčen u godini 1931., dok je veći deo ostao neprodan. U godini 1932. nemamo šumske takse kod zem. zajednice Ravna Gora s razloga, jer se je te godine ona odlučila za rad u sopstvenoj režiji. Napokon donosim i pregled šumskih taksa postizavanih putem licitacije kod ostaUh zem. zajednica u godini 1932. (pregled 3). Iz njega Pregled 3. Proseena udaljenost U godini 1932 Redni šume pilane do šumska taksa po 1 m´ Zem. zajednica broj do pilane želj. stanice u oblom km dinara 1 Srp. Moravice 4.5 41 2 St. Sušica 8.0 52 3 St. Laz -Kosa 4.5 12.5 66 4 Vrbovsko 11.0 66 Vidimo, da je uspeh tih prodaja mnogo slabiji od rezultata dobivenih režijskim poslovanjem, pogotovo ako uvažimo socijalnu i ekonomsku -stranu režijskog poslovanja. Izneo sam ovo s razloga, da pokažem, kako se sa malo volje, truda poverenja rešavaju najvažniji problemi današnjice, koji zanimaju ceo svet. Resume. L´auteur decrit un tres curieux et interessant cas concernant l´introduction, chcz une commune rurale situee dans la Croatie occideiitale, de rexploitation des forets en regie. Par cette innovatioii, ladite commune a (dans ces cironstances actuelles, partout dans le monde tres difficiles) non seulcmcnt beaucoup augmeivtće ses revients (sans cependant entamer les capitaux fondanictitaux), mais aussi allegec brillament la crise economique et sooiale sur son territoirc. nn-496 |