DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 31     <-- 31 -->        PDF

primerci manjega uzrasta, 2—3 m., u mešavini sa borovima, bukvom i
raznim šibljem, na l^rečnoj podlozi, plitkom zemljištu i oko 1500 m.
nad morem.


Treće nalazište je na padini Dešata kod arbanske granice u potoku
Vrtoku više sela Rostuše, a ispod V. Krčina, na nadmorskoj visini 1300—
1500 m., severnoj ekspoziciji, krečnoj podlozi, u gustoj staroj bukovoj
šumi.


Četvrto nalazište je na Ošljaku iznad sela Sevca kod Prizrena.


Po Košaninu tise ima još u Belasici kod Strumice, na Oaličici kod
Ohridskog Jezera i na Prdkletijama kod Gusinja. Komisija za proučavanje
suvata u 1928 god. našla ju je i u Šari na suvatu Lešnici u Oornjopološkome
srezu (slika 32).


Po pričanju meštana ima tise još i u gornjem toku Ibra negde kod
sela Besnika.


Kako se vidi, tisa raste na svima podlogama, ali izgleda da najradije
ide na krečnjak. Osim toga visinski joj je pojas jako širok, iz
čega izlazi, da je i u pogledu klime dosta otporna i nezavisna. No svuda,
gde sam je video, raste u jakoj zaseni, dakle to je jedno od najjačih
drveta zasene.


Resume. L´auteur expose les resultats de ses observations concernant I´habitat,
en Serbie du Sud, des arbres forestiers. II commence dans cet article par les coniferes,
a savoir: 1. Fepicea, 2. le saipin, 3. abies cephalonica (a. Apollinis), 4. le pin sylvestre,


5. le pin noir, 6. pinus leucodermis, 7. p. peuce, 8. p. mughus, 9. p. halepensis, 10.
cupressus sempervirens, 11. juniperus oxycedris, 12. j . communis, 13. i. sabina, 14. j .
nana, 15. j . excelsa, 16. i. foetidissima, 17. taxus baccata. Les essences feuillies seront
traitees dans un autre article.
Ing. PROKOPLJEVIĆ NENAD (VRBOVSKO):


ISKORIŠĆAVANJE ŠUMA ZEMLJIŠNE ZAJEDNICE
RAVNA GORA U SOPSTVENOJ REŽIJI


(EKPLOITATION, EN REGIE, DES FORETS DE LA COMMUNE
DE RAVNA GORA)


I. Uvod.
Iskorišćavanje šuma zem. zajednice Ravna Gora u sopstvenoj režiji
pretstavlja nesumnjivo redak i jedinstven slučaj u šumarskoj praksi.
Prvi put se javlja jedna ustanova (korporacija), koja stoji pod naročitim
nadzorom državne vlasti, da pristupa ovom načinu iskorišćavanja svojih
šuma, koji je, inače, poznat delomično kod državne šumske upravenekih privatnih šumoposednika.


485