DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 3     <-- 3 -->        PDF

ŠuMARSKJhST


GOD. 58. OKTOBAR 1934.


DRAG. S. PETROVIĆ (BEOGRAD):


O ŠUMSKOM DRVEĆU U JUŽNO] SRBIJI


(SUR LES ARBRES FORESTIERS DE LA SERBIE MERIDIONALE)


Za uspešno vođenje i unapređenje šumske privrede, naročito za
uspešno podizanje, osnivanje i odgoj šuma na golinama, veoma je potrebno
znati i šumsku biljnu geografiju kraja, u kome se radi. Biljka je
kao živo biće izraz mesnosti t. j . klimatskih i zemljišnih prilika. Poznavanje
ovih prilika, ili drugim recima uslova za život biljaka, dopušta
donošenje zaključaka o podizanju i gajenju izvesne biljke u izvesnome
mestu, gde je u tome datome trenutku ma iz kojih razloga nema. Šuma
kao izraz zajednice živih biča jeste izraz međusobne trpeljivosti i snošljivosti
pojedinih jedinki. Zato je potrebno znati tu snošljivost, ali još
više i uslove za nju. Ti se pak uslovi menjaju prema mesnosti. Ovo je
naročito važno za Južnu Srbiju, koja je u ovome pravcu dosta neispitana
i k tome još klimatski dosta nejednaka, pa pojedine vrste drveta i žbunova
nalaze svoju južnu odnosno severnu granicu rasprostiranja ili su
bar blizu nje. Sve su to pitanja, koja nam postavlja šumska privreda i
na koja mi treba da damo odgovor. Za te odgovore potrebno je sistematsko
proučavanje. No dok se to ne izvrši, mi moramo raditi i koristiti
se onim iskustvom, koje smo dobili prolazeći svojim poslovima kroz naše
šume i doline. Sa toga stanovišta polazeći, izneču i ja u nekoliko članaka
svoja opažanja u ovome pravcu.* Mislim da će od toga biti
koristi, da se ne prave bar grube greške prilikom rada naročito na pošumljavanju,
a zatim što će taj materijal poslužiti nekad i kao građa za
iscrpnija proučavanja u ovome pravcu. Biće tu stvari, koje su već ranije
iznete i zapažene, ali su ti podaci rastureni i nama šumarima teže pristupačni.
Ovde će biti na jednome mestu, što je takođe jedna olakšica
za rad i orijentisanje.


U ovome članku pozabaviću se četinarima. Njih, upravo smrču,
jelu i borove, naziva narod u gornjem delu Ibra k rstjAojn gorom.
U nekadašnjem Novopazarskom Sandžaku čuje se još i ime o m a r ili
h o m a r, ali mi se čini, da se ovde prvenstveno misli na smrčevu goru.


* Ta opažanja potiču u glavnom od putovanja (1928. i 1929. god.) sa g. Hansom
Emom, sada savctnikom Direkcije šuma u Skoplju, u komisiji za proučavanje J. Srbije,
ali takođe od drugih putovanja.
457