DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 29 <-- 29 --> PDF |
na levoj obali Bregalnice, na peščaru (slika 27). Na levoj strani Treske viđena je J. e x c e 1 s a ispod sela Sedlareva na južnoj ekspoziciji, krečnjaku, oko 800 m. nad morem i kod žandarmerijske stanice Zdunje. J. excelsa je zatim viđena na desnoj strani druma Skoplje-Tetovo na južnoj strani Gramade, a više sela Grupčina, na suvom i kamenitom zemljištu krečne podloge, južne ekspozicije i do 1100 m. nad morem (slika 28). I jednu i drugu kao lepa drveta, obrazujući čak i čiste šumice, video sam kraj Prespanskog Jezera naročito iznad Sirce Hana, između sela Stenja i Konjskog i na ostrvu Velikom Petru (slika 29, 30). Podloga je krečna, bar najvećim delom. Po Košaninu i jedne i druge smreke ima još na zapadnim padinama Galičice kraj istočne obale Ohridskoga Jezera. SI. 30. Prespansko Jezero, iznad sela Konjskog, gorkljiva foja (Juiiiperus excclsa) (fot. Petrović — Em); J. excelsa je vezana za blažu klimu, zato su joj i nalazišta onde gde se još oseća uticaj sredozemne klime, penjući se do 1100 m. na južnim stranama toplih podloga. J. foetidissima je otpornija, jer zalazi više u planinu, penjući se i do 1500 m., istina na toplim ekspozicijama i podlogama. I jedna i druga ima prema ovome u Južnoj Srbiji svoju severnu granicu rasprostiranja. Taxus baccata, tisa, kod Demir-Kapije 1 i n a, kod sela Rostuše poleđuška tisa, je dosta retko drvo. Video sam je na četiri mesta. Najviše je ima u klisuri Demir-Kapiji oko sela Klisure. Više ovoga sela kod mesta Studene Vode na ogromnim krečnjačkim stenama i na nadmorskoj visini oko 700 m. nalaze se 32 drveta (tačnije videti u D. Petrović-Šume i šumska privreda u Makedoniji, 1926 g., str. 38), a južno 483 |
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 30 <-- 30 --> PDF |
od sela za jedan čas hoda na mestu Preodu na putu (stazi) za Kofil na 300 m. nad morem ima tri drveta. Na ovome poslednjem mestu jedno je drvo debelo 58 cm., a visoko 6 m. (slika 31). Ova tisa raste na kamenitom, plitkom i strmom zemljištu. Može se zaključiti, da je ovde bilo SI. 31. DcTir Kapija, iiiesto Preod, atar sela Klisure, tisa (Taxus baccafa) (fot. Petrovič); SI. 32. Šar Planina, suvat Lcšnica, Donjopološki srez, tisa (fot. Rugole — Šinkovec). nekada više tise. Ali ne samo tu, nego i u okolini. Tako sam našao jedan tisov panj bliže grčkoj granici iznad sela Sermenina na mestu Carkuru. Ta tisa je bila jakih dimenzija i verovatno je posečena u 1921 god. Drugo nalazište je u planinskome masivu Nidžeu u izvornome delu Bele Vode između Stavrinog Visa i Belog Grotla. Tu se mogu videti 484 |