DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 26 <-- 26 --> PDF |
Međutim krivulja ima i na drugim podlogama, kao kod Štedina, upravo na njegovoj južnoj i istočnoj strani. Na južnoj strani Pogleda spram retke gore spušta se krivulj na kraškom zemljištu i do 1600 m. Pojedinačno ima ga idući od Novinog Vrha iznad Istoka ka Jerebinju preko one kraške zaravni. Najzad krivulja ima još u Bjelasici iznad Berana, na Strmenici iznad sela Kuri Kuće, gde se spušta do 1700 m. i na Ljubišnji zapadno od Plevalje (slika 25). Pinus halepensis sam video kao jedno drvo u dvorištu nekadanjega hotela »Belle vue« u Devdeliji, vestački unet, do 8 m. visine. Cupressus sempervirens, čempres video sam u Devdeliji u nekoliko primeraka kržljavog izgleda i kod manastira Sv. Nauma na Ohridskome Jezeru. Juniperus oxycedrus, crvena smreka, ali je narod zove smreka, a kod Carevog Sela ženska smreka, ima u i´Južno] Srbiji veliku rasprostranjenost, ali ne opštu. Ona je u glavnom ograničena na one delove, gde se još oseča uticaj sredozemne, dakle blaže klime. Prema tome njena bi granica na severu bila otprilike onde gde se oseća još uticaj ove klime. Možda će je biti i negde dalje na severu. ali to je onda u zaklonjenim mestima. Može da se penje i do 1100 m., kao što je slučaj kod sela Ljubojne ispod Peristera, a kraj Prespanskog Jezera, pa čak i do 1400 m. u Jakupici kod sela Patiške Reke. Ona obično raste na toplijim, suvljim, slabijim mestima u mešavini sa drugim žbunjem, ali i čista. Na ovoj smreki sam našao parazita Arceuthobium oxycedri i to zapadno; od Devđelije idući ka selu Konjskom na južnoj strani mesta Singrada, kraj puta, a zatim u reci Treski između sela Zdunja i Trebovlja, gde je nazivaju i m e 1 i k o m. Juniperus communis, smreka, oko Berova s m r i k a, kod Carevog Sela mušk a smreka , ima u Južnoj Srbiji opštu rasprostranjenost. U glavnom izbegava krajeve gde postoji uticaj sredozemne klime, bar izbegava niže delove i povlači se u visine gde taj uticaj prestaje. Više se nalazi na silikatnim podlogama, a penje se dosta visoko. Međutim najniže je viđena južno od Skoplja iznad sela Studeničana i Zelenikova na 360 m. nad morem, na jezerskim sedimentima (glinci, peščari neogena) u predelu dakle gde se već osejia mediteranska klima. Dalje idući uz Jakupicu viđena je na 1600 m. U Šari će ići i nešto više, a u Dešatu i do 2000 m. Viđena je na svima podlogama. Juniperus sabina, somina, smrdelika u Galičniku i Tresonču i m e k a d u 1 j i n a u selu Brodecu, je vrsta smreke, koju sam retko video. Tako je viđena sasvim u južnom delu Šare severno od sela Brodeca na levoj strani Hadžine Rečice, na 1900 m., na severnoj ekspoziciji; zatim iznad razvalina sela Reći na jugozapadnoj ekspoziciji i 1600 m., pa u reci Radici kod žandarmerijske stanice Trnice na južnoj ekspoziciji: najzad iznad sela Tresonča, a ispod Škrke, na krečnjaku, jugozapadnoj ekspoziciji i 1600 m. nad morem. Juniperus nana, planinska smreka, divlja kleka u istočnom delu Šare, je biljka visoke planine, suvatskoga pojasa. Nju sam video na svima visokim planinama gde ima suvata. Spušta se mestimično do 1500 m. (Jakupica ispod Salakova). Mestimično je jako rasprostranjena obrazujući čitave i neprekidne površine, zbog čega mnogo 480 |