DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 19     <-- 19 -->        PDF

Najviše ovoga bora ima kod Prizrena na Koritniku i Ošljaku. Na
Koritniku, koji je krečna planina, obrazuje munika prostrane i čiste sume
(slika 15), penjući se do 2000 m. (a i nešto više) i spuštajući se do 1200


m. iznad sela D. Rapče u potoku. Gornja granica, bar na južnoj ekspoziciji,
je prirodna i nije od stočara spuštena. U ovoj planini ima drveta do
25 m. visine i do 80 cm. debljine, a starosti do 200 godina. Starost je
međutim razna.
Nekoliko sam drveta video i na Devetku spram rečice Topila u
Nerodimskom srezu na severnoj ekspoziciji i 1100 m. Ovde je silikatna
podloga, ali bi to trebalo još tačnije ispitati. Na šumskoj karti može se
videti, gde sve ima munike u okolini Ošljaka. Tu se ona penje do 1900
m., a kao šuma spušta se do 1500 m., pojedinačno čak i do 1200 m. kao
u Suvoj Rečici. I ovde je munika na krečnjaku u glavnom, jer je kod
Cerovačkog Vrha ima i na silikatnoj podlozi. Kao čista ona je na toplim
ekspozicijama, dok je na hladnim u mešavini sa jelom, smrčom i bukvom.
Najzad po Košaninu ima munike i na Galičici.


SI. 16. Planina Nidže, Belo Grotlo, molika (fot. Petrović);
SI. 17. Planina Nidže, Belo Grotlo, šuma od molike na krečnjaku (fot. Petrović) ;


Kao što se vidi, ovaj je bor krečna biljka, ali izuzetno može doći
i na silikatnoj podlozi.
Pinus peuce, molika u Prokletijama, mekis ili beli bor
u selu Sevcu pod Ošljakom, bo r ili či n (vlaška reč) kod Peristera,
e 1 o V b o r u Morihovu (selo Majdan) i b e 1 i b o r kod Gusinja, takođe
je jedan čisto naš balkanski bor, koji se još zadržao po najvišim planmskim
masivima. Polazeći od juga na sever, on se može naći u Nidžeu
ispod Floke, upravo na Belome Grotlu (slika 16, 17) i na Cememiku. I
na jednom i na drugom mestu on je u glavnom na hladnim ekspozicijama,
ali ga delimično ima i na južnoj ili tačnije jugozapadnoj. Međutim ovde
raste i na krečnoj i na silikatnoj podlozi (mikašist, gnajs). Krečna je podloga
na Belome Grotlu. Na Čemerniku se penje do 1900 rn. i na severnoj
ekspoziciji, a spušta se do 1700 m., pa i nešto niže. Na Belome Grotlu
video sam ga na 2100 m., ali je tu već kržljav, jer je pored visine zemljište
još i kamenito, plitko i suvo, ekspozicija severna i severozapadna.


473