DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 10/1934 str. 16     <-- 16 -->        PDF

zicije razlika je ovde i u podlozi. Na Čulu je krečna podloga, a na Iva


novom Vrhu silikatna. Po izjavi šumarskog osoblja od crnog su bora i


one šumice u Suhoj Qori kod sela Korita i na Dupen Kamenu. Onaj crni


bor na Karadžici je čist i mešan i najvećim delom znatno razređenoga


sklopa.


Druga vehka oblast crnoga bora je ona u planinskom masivu Nidže-


Kožuf, poklapajući se tako sa belim borom. I ovaj se bor nalazi u glav


nom u Nidžeu, obrazujući čiste i prostrane sastojine, ali tako isto i me


šane sa bukvom, jelom i belim borom. Kao i beli tako i ovaj bor raste


ovde na krečnoj podlozi, trahitoidnim stenama, paleozojskim škriljcima


(filit), pa i mezozojskim (mikašist, gnajs). Najbolji primerci su u meša


vini sa belim borom ispod Topolca. Tu su viđena drveta do 38 m. visine.


1^3^^^HHM|M|


Hl^^uH^^^HlHHKuja.


^-,^ ***


-^1


SI. 13. Kožuf, više sela Hume, crni bor na krečnom zemljištu (fot. Petrović);


70 cm. debljine, starosti 120 god., lepog oblika i čistog debla (slika 11,
12). Odličnih delova ima i oko Polčiške Rečice. U Nidžeu se penje ovaj
bor do 1700 m. na silikatnoj podlozi, a do 1800 m. pa i više na krečnoj
(Belo Grotlo) i na severnoj ekspoziciji. Spušta se do 600 m. (Topli Do
kod sela Mrežičko) na severnoj i severoistočnoj ekspoziciji i na silikatu.
U Kožufu i ograncima ima ovoga bora znatno manje. To su većinom
manja ostrva čistoga bora po bukovoj i hrastovoj šumi, kako se to vidi
u šumskoj karti. Najniže se tu spušta kod sela Q. Drčevice na severnoj
ekspoziciji, do 500 m. i, kako izgleda, na silikatnoj podlozi. Na toj visini
i severnoj ekspoziciji nalaze se i pojedinačna mlada drveta između sela
Konjskog i Đevđelije na Durti (kota 612) i na Singradu kraj puta, ko]i
ide njegovom južnom padinom (slika 13. sa krunom u vidu kišobrana).


Treća veća oblast ovoga bora je oko Berova i Carevog Sela sa najprostranijim
šumama u Malešu. U ćelom ovom kraju su kristalaste stene
(gnajs, mikašist, amfibol, filit, delimično granitoidne). U šumskoj karti


470