DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 8/1934 str. 35 <-- 35 --> PDF |
Izvestan broj studenata odlučuje se na šumarske studije iz čiste naklonosti piema ovoj zbilja lepoj i interesantnoj struci. Drugi studiraju šumarstvo, jer osećaju izvesnu simpatiju za život i rad u prirodi, daleko od današnjeg meteža i tempa modernog života i borbe za opstanak. Neki odlaze na šumarstvo i iz porodičnih tradicija, iz nasledjene simpatije prema ovoj struci... Ima s druge strane studenata, koji se na šumarstvo odlučuju iz razloga sasvim druge prirode. Mislim, da nije malen broj onih, koji na šumarstvo dolaze sa drugih fakulteta (obično sa tehničkog). Takvi studenti, bar oni koji prelaze na šumarstvo kao na neku lakšu nauku, izgleda da svojim kvalitetnim sposobnostima ne mogu ulivati mnogo poverenja. Neki studiraju šumarstvo samo zato, jer su ljubitelji planinarskog sporta, lova i si., a za temeljno i ozbiljno studiranje šumarskih disciplina ne osećaju nikakvu volju ni razlog. Neki se odlučuju na šumarstvo iz čiste radoznalosti, jer, kao što je poznato, šumarski fakultet u Beogradu osnovan je tek posle rata, pa je profesija jednog šumarskog inženjera imala u sebi mnogo draži nečega novoga, retkoga, a i mogućnost brze karijere pružala je lepe perspektive. Ima lep broj i takvih, koji dolaze na šumarske studije iz čisto zdravstvenih razloga. To su mladi ljudi fizički zaostali, često sa nasledjenim narušenim plućima, koji, često misle, da je šumarski poziv kao stvoren za njih. Zamišljaju, da će rad u šumi blagotvorno uticati na njihovo zdravstveno stanje. Ali kada u praksi osete sav napor i nevolje šumarske službe, ubrzo se zadovoljavaju s toplom kancelarijom, a šumu posmatraju kroz lugarske oči. U ovom pogledu bila bi interesantna statistika, koja bi nam ne sumnjivo pokazala, koliko je mladih šumarskih inženjera sposobno za vojničku službu. Poznato je međutim, koliko su šumarski inženjeri izloženi terenskim naporima. Najzad, svi ovi momenti ne moraju biti neki presudan kriterij, jer najzad u praksi dolazi sve to do manjeg ili većeg izravnanja i modifikacije, ali u slučaju ograničenja produkcije šumarskih inženjera morala bi se obratiti izvesna pažnja i na ovakve momente. Ing. Jov. Stanimirović LONDONSKA FIRMA PHARAO, GANE & COMPANY LTD DOBILA JE SAMOPRODAJU ŠIPADOVE ROBE U INOSTRANSTVU. Londonski časopis »Timber and Plywood« u svome izdanju od 14 aprila 1934 god. No. 1708 str. 881 donosi sledeći oglas: »Pharao, Gane & ....... Ltd. časte se navestiti, da su postali solo-agenti za sledeće teritorije: Ujedinjenu Kranjevinu Veliku Britaniju i Severnu Irsku, Irsku Slo bodnu državu, Britske Kolonije i Dominijone, kanalska ostrva, Belgiju, Holandiju Maroko i Perzijski zaliv, za sve drvne proizvode Šumsko-industriskog preduzeća Dobrljin-Drvar A. D. iz Sarajeva Jugoslavija«. Na sledečoj strani časopis donosi članak ilustrovan fotografijama strugara i stovarišta u Dobrljinu i Drvaru i stovarišta u Šibeniku pod naslovom: »Važan razvitak u jugoslavenskom mekanom drvetu«. Članak nije potpisan, ali je svakako inspirisan iz sredine bliske spomenutoj firmi. Na početku članka opetuje se u glavnom isto, što je navedeno u gore spo menutom oglasu. Zatim sledi objašnjenje: »Kako smo obavešteni, nove teritorije su u sadašnjem momentu predmet daljnjih pregovora i očekuje se proširenje gornje liste zemalja.« Navodi, da Šipad nije nepoznat faktor na britanskoj pijaci mekanog drveta, jer da je i u prošlosti najveći deo Šipadovih proizvoda prodavan ina pijacama Sredo zemnog Bazena, a izvestan deo njegove robe da je kroz najrazličitije kanale naSao put i u Veliku Britaniju. Dalje se u članku zaključuje, da je Šipad odlučio da poveri taj posao u ruke Pharao, Gane & Comp. Ltd. radi toga, jer se nada da će na taj način proširiti svoju 401 |