DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1934 str. 41 <-- 41 --> PDF |
vrsta drveta, pokrio više od 60% ukupne površine pod šumom. Osim toga je on, pored smrče, nesumnjivo jedna od najrentabilnijih vrsta drveta. Dakle podmlađenje lako, eksploatacija usled terenskog reljefa laka, izvozi na sve strane (suvim i vodom) vrlo razvijeni, uređenje šuma odnosno uređenje produkcije (koje je tamo za 100% dovršeno) nema onih komplikovanih problema, kakve ima jedno planinsko uređenje šuma, gde često osim vrlo teških i prirodnih proizvodnih uslova (klima, ekstremi, vetrovi, krš, paša) dolaze isto tako teški cksploatacioni uslovi (težina tereta, nerazvijenost saobraćajnih sredstava u bližoj okolini, potreba velikih investicija). Dovesti u ravnotežu: potrajnost gospodarenja, uzgojne i gospodarstvene zahteve jedne planinske šume sa rentabjlnošću eksploatacije, sa opravdanošću investicija jedan je od najvećih problema uređenja i eksploatacije planinskih šuma. Međutitrt poljsko šumsko gospodarstvo u velikom svom delu ne poznaje tih teškoća. Čista seča na vrlo malim površinama, sa veštačkim podmlađenjem svakako je jedno od najprostijih, najlakših i najrentabilnijih rešenja uređenja šuma. Ali ne srne se isto tako zaboraviti, da je Poljska A. L. P. resila problem uređenja i eksploatacije šuma u Galiciji — dakle na planinskom terenu, pa makar to bilo i svega 35´% — i da ni u Direkciji šuma Lvov nema nijedne pasivne uprave niti neuređene šume, a baš je ta direkcija primila od bivše austrijske administracije najviše dugoročnih ugovora. Drugi momenat, koji je također bio od znatne važnosti prilikom prelaza na novi sistem trgovačkog gospodarenja (kako se to često u Poljskoj zove, nova politika. A. L. P.) je: da Poljska nije imala u svojoj zemlji velike drvne industrije sa moćnim kapitalom i moćne organizacije. Naprotiv to su sve bili manji ljudi i slabim kapitalom, sa nikakvom organizacijom i sa vrlo slabom preradom i proizvodnjom. Najveća firma Ctntyry (engleska) nije sama radila, već je svoj eta cepala u bezbroj delova i preprodavala malim trgovcima, koji su vrlo često opet samo preprodavali oblo drvo ili u zemlji ili eksportovali u Daneig i tamo prodavali dvojici ili trojici zakupaca čitavog poljskog izvoza za vrlo jeftinu cenu. Ovamo spada i jedan momenat, koji ne ulazi u kompleks onih momenata, koje smo nazvali olakšavajućim pri oceni poljskog napora, ali koji je momenat sui generis-psihološki, duševni i koji je imao izvesnu ne baš tako sporednu ulogu prilikom likvidiranja sa starim stanjem. Sva ta sitna i krupna trgovina u Poljskoj, sva ta vojska preprodavaoca bila je sastavljena isključivo od Jevreja. Antisemitizam u Poljskoj uvek je na dnevnom redu. Dakle velike nacionalne šumske industrije u Poljskoj nije bilo, sem strane, trgovina drvetom na malo veoma razvijena, ali dezorganizovana i u haotičnom stanju, te usled toga izvoz poljskog drveta veoma kompromitovan. Ti su šumsko-gospodarstveni i nacionalno-ekonomski momenti paralelno diktirali za reorganizaciju čitavog drvnog šumskog gospodarstva. Još je jedan momenat imao izvesnog udela kod prelaza na sopstvenu preradu drveta. Poljska je od ruskih i nemačkih vojnih komanda nasledila desetak pilana, doduše u derutnom stanju, ali one su bile tu u sredini šumskih kompleksa i naterivale su poljske šumare da ih alimentiraju. Bila bi jedna stručna sramota za poljske šumare, da u svojoj rođenoj kući — na svom tlu — izdaju pod zakup ili prodaju strojeve za preradu drveta trgovcima i prerađivačima drveta. Tako su stvorena prva središta, kod kojih su sticana prva iskustva i koja su davala nove podsticaje, da tako treba nastaviti, proširiti, usavršiti, jer da je tako ipak najbolje za šumu i najrentabilnije za sopstveni džep. Ipak sve te olakšavajuće okolnosti ne mogu da smanje uspeh i napor poljske šumarske struke, koji se toliko afirmirao kroz dve krize (one iz 1927 i ove od 1930 na ovamo), da danas niko više ne srne da pomisli da se vrati na staro. 351 |