DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1934 str. 39 <-- 39 --> PDF |
\ sa 6.50), uplatila je efektivno na ime čiste dobiti Državnoj blagajni od 1923—1932 god. 540,061.358.15 zlota, (3,267,368.827 dinara), čiji hektar šumske površine donosi između 28.5—45 zlota (256 ili 290 dinara) po hektaru bruto-prihoda, a čiji kubik proizvedenog drveta donosi između 2.14 i 11.97 zlota (19.26 i 72 dinara) čiste dobiti sa 33.6% od ukupne površine pod šumom u Poljskoj — ona drži 50% nacionalnog izvoza u drvetu i predstavlja najjačeg drvnog industrijalca u zemlji. Napominje se, da je politička uprava pod Ministarstvom unutrašnjih dela potpuno odvojena od Uprave državnih šuma i među so´jom one nemaju nikakve veze. Privatna industrija drveta sastavljena većinom od malih trgovaca i velikih sopstvenika šuma i pilana, koja je ranije bila potpuno neorganizovana, a u jednom haotičnom stanju — pred tako moćnim proizvađačem drveta i najvećim industrijalcem u zemlji, koji je svoju proizvodnju uredio, svoje mnogobrojne artikle standarizovao, a čija je marka PLP. (poljski Lasov Panstvovih — iz poljskih državnih šuma) stekla ugleda i afirmirala se na inostranim severnim pijacama, organizovala se također u Savet glavnog državnog saveza u Poljskoj, koji je tokom prošle i pretprošle godine organizovao i celokupan izvoz četinjastog drveta iz privatnih šuma i od privatne industrije u Poljskoj u Regulamin Komitet Eksportowego Materijalow Tartych z drzew iglastych. Ovaj komitet, koji je potpuno privatna ustanova i sastavljen od raznih privatnih društava, organizacija trgovaca drveta i sopstvenika šuma, vodi celokupnu eksportni politiku četinjastog rezanog materijala. Bez njegove dozvole ne može se ni jedan kubik drveta .etinjastog izvesti, on zastupa interese privatnog poljskog izvoza kod svih internacionalnih aranžmana. On saobražava izradu i politiku četinjastog rezanog drveta (izrađenog iz privat, šuma i od privatnih trgovaca i pilanara) politici administracije državnih šuma. Njegova je delatnost osim toga instruktorska i normalizatorska: on daje savete i instrukcije u pogledu izrade i standardizovanja pojedinih sortimenata. Kao zasebno savetodavno telo Ministra poljoprivrede i trgovine osnovan je nedavno Šumarski savet sa čisto konsultativnom misijom. To je sasvim mlada organizacija, tek se rodila i o njenoj delatnosti se nema Bog zna šta kazati. Radi potpunije slike neka nam je dovoljno ovo malo poređenje. Kralj. Jugoslavija ima (prema našoj statistici) 3,619.566 ha šuma, a 2,850.683 ha pod šumom. Sa svojim etatom od 5,000.000—7,000.000 m3 ima verovatno (jer tu statistiku nemamo) 70% neuređenih šuma, ima kod uprave držav. šuma 2562 uposlena lica (od toga 504 činovnika, svih šumarskih sprema, 67 račun, činovnika i 1991 lugarsko lice), čiji se bruto-budžet kreće između 67,000.000 i 150,000.000 dinara, čiji se čisti prihod po hektaru kreće između 0´80 dinara i 33´08 dinara, a ukupni čisti prihod između 2 i 50 milijona, čiji kubik prodatog drveta na panju donosi između 0.3. i 14-50 dinara (ovo su sve aproksimitivni računi, jer naša statistika još do danas nije ništa u tom pogledu dala). Oko 75% produkcije angažovano je dugoročnim ugovorimarezervacijama za male pilane, ograničenje pjseda još je neizvedeno, pitanje aervituta još neuređeno, industrija i izvoz neorganizovani i u jednom haotičnom stanju slobodne trgovine, u kome svaki predaje što hoće, kako i koliko hoće i pošto hoće. Na internacionalnim organizacijama i u internacionalnim publikacijama pominju nas uvek kao primer jeftine i rdave produkcije. Zaključak. Do današnje strukture svoga državnog šumskog gospodarstva, koje smo u glavnim crtama izložili, Administracija drž. šuma u Poljskoj išla je sledećim putem: 1) likvidirala Servitute; 2) likvidirala dugoročne ugovore; 3) uredila proizvodnju (ure 34.9 |