DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1934 str. 35 <-- 35 --> PDF |
Cene, uspeh i efekat gospodarenja. Cene postignute veoma su različite prema godini, prema vrsti drveta i prema direkciji. Pojedini sortimenti prodaju se direktno preko brokera u inostranstvu i imaju cene u šilinzima ili dolarima. Tako npr., kao što je malo čas napomenuto, za m3. ukočenog drveta dobija se 58 dolara. Za eksportne borove trupce loco granica dobijalo se u kampanji 19129/30 po m3. 94-1126 zlota, za 1930-31 godinu 65—80 zlota, za 1931-32 godinu 42—54, u 1932-33 god. 46—60 zlota. Za hrastovu furnir robu prve klase u 1929-30 livr. sterlinga 10.3 šilinga, 1930-31 god. 8 livr. st. 2 šil., 1931-32 god. 5 livr. st. 3 šil. i 1932-33 god. 6 livr. st. 2 šil. Hrastovi trupci između 40 i 76 zlota (u istom razdoblju). Joha-furnirska roba I. kl. 58—130 zl. (najviše i najniže cene u istom razdoblju 1929-30), II. kl. 52—120 zlota. Jovovo rezano drvo od 46—87 zlota — sve cene loco utovarna stanica. Telegrafski stupovi 08—46 zlota po m3. Pragovi normalni za unutrašnju upotrebu od 3.20—6.15 zlota po komadu (neimpregnisani). Borove klade (za unutrašnju potrošnju i maloprodaju koju-su vršile šumske uprave) 24—40 zlota po m3., smrčeve klade 17—30 zlota po m3., celulozno drvo 13—27 zlota po prostor, metru, hrastovi trupci 40—70 zlota, jamsko drvo 12—29 zlota po m3., rezana roba od 38—100 zlota po m3. — l.OOO pilana, ogrev 5—13 zlota po pr. metru 1000 šuma ili 8—16 zlota po prm. 1000 utovarna stanica. Cene postignute po m3. tehničkog drveta prosečno u šumi kod panja — za sve direkcije prosečno: 1927/28 1928/29 1929/30 1930/31 1931/32 1218.71 29.39 24.51 15.88 10.56 67.21 59.91 50.06 31.87 24.04 cene tržišne prosečne u zlctima. Da bi se video izgled jednog završnog računa Administracije državnih šuma, izložićemo ovde u glavnim ciframa završni račun za 1931/32 (dakle u jeku krize), a iz bilanse za tu godinu (Tabela br. 1). Tablica br. 2. pokazuje, koliko je Administracija drž. šuma u Poljskoj uplatila Glavnoj Državnoj Blagajni na ime čistog prihoda od 1924—1932. Tablica br. 3. pokazuje čist prihod po izrađenom m3. drveta u Poljskoj i Pruskoj — izraženo u zlotima. Kao što se vidi, Pruska ima gubitak u 1931/32 god. od 4.33 po m3., a u 1932/33 god. 2.11 zl. po m3. Podaci su dobiveni od statističkog odseka gener. Direkcije Šuma u Varšavi. Od 1925 do 1930 — tj. od vremena, kada se aktivnije pristupilo izradi u vlastitoj režiji osim investicija (pilana, fabrika, željeznica, kuća) i isplate oštete zakupcima radi oslobođenja dugoročnih ugovora — pored sume efektivno uplaćene Državnoj blagajni na ime čistog prihoda od 540,061.358 zlota, Adm. držav. šuma kupila je i 100.000 ha privatnih šuma i otkupila je Servitute. Poljska državna šumska administracija ne spada u red onih administracija, koje su po tradiciji radile u režiji ili da je takav sistem nasledila od tri države, na čijim se delovima ujedinila (od Rusije, Austrije i Nemačke). Samo u delu zapadne Poljske; koji je nasledjen od Nemačke, bilo je režije i to samo izrada u oblom, balvana i gorivog drveta. Na ruskom i austrijskom delu nasledila je 21 dugoročni ugovor: na ruskom jedan veliki u Bjclovježi, a u austrijskom mnoštvo manjih i većih. Ti dugoročni ugovori imali su atribute svih dugoročnih ugovora: seklo se mnogo više, nego što se sme šeći, sve veće i veće goleti ulazile su u nepokretni inventar državnog gospodarstva, cene (i onako niske) nisu redovno plaćane, tražila se uvek odgoda plaćanja i zaduživanje. Poređenjem sa onim upravama, u kojima se radilo u režiji, konstatovao se užasan gubitak prema onom, što bi država mogla imati, da ceo svoj eta prerađuje u ležiji. Tako n. pr. jedna od najvećih firmi Centyry, koja je jedina plaćala u procentima od prodajne cene u Engleskoj, plaćala je 10 zlota 345 |