DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 7/1934 str. 25     <-- 25 -->        PDF

SAOPĆENJA


Ing. Milan Manoilović — Beograd.


ORGANIZACIJA DRŽAVNOG ŠUMSKOG GAZDINSTVA U POLJSKOJ*


Kada naš čovjek, šumar iz naših krajeva, krene za Poljsku, ponese sa sobom
ne tako neznatnu količinu skepse i nepovjerenja prema svemu onome, što je slušao
i čitao o njenoj šumarskoj ekonomiji u dosta neodređenoj i maglovitoj formi. Pojmovi


o tako zvanoj komercijalizaciji, industrijalizaciji državnog šumskog gazdinstva, reci
krupne i u modi, ali i veoma nesrećno nađene i koje mnogo šumara odbijaju — ti
pojmovi su za nas više manje knjiški i apstraktni.
Izmiriti čitav onaj sistem jedne velike administracije, i to državne (sa svim
njenim neizostavnim atributima, kao što su hijerarhija, birokracija, nepoverenje i tradicija)
sa jednim sistemom ekspeditivne trgovine, lišenim nepotrebnih formalnosti i
komplikacija, sa brzim akomodiranjem promenljivim, nestalnim i nesigurnim ekonomskim
prilikama, kakve su naročito posle rata, a da u takvom jedinstvenom sistemu
onaj čisto šumarski stručni momenat (uzgoja i uređenja, dobrog i urednog gospodarenja)
ide pod ruku u najboljoj saglasnosti sa tim uskim trgovačkim momentom —
izgleda za mnoge od nas težak i sa punim uspehom nerešiv problem.


Osim toga ne treba zaboraviti, da naš čovek polazi iz zemlje, gde je Zakon


o državnom računovodstvu vrhovno jevanđelje u šumarstvu, gde je sistem komisioniranja,
sistem trojice postao pravilo i za najbeznačajnija pitanja, a kolektivna odgovornost
putem teških i glomaznih stručnih tela potpuno istisla svaku individualnu i
jasno definisanu odgovornost, jedino moguću u jednoj privrednoj organizaciji — gde
je napokon panika od afera i strah od mesnih i od glavne kontrole kao i uzajamno
nepoverenje paralizovalo svaku pozitivnu aktivnost i privređivanje u najboljem smislu
te reči.
Uza sve to u dvema najstarijim šumarskim organizacijama, u iNemačkoj i u
Francuskoj, nismo videli ono, što se zove »handlovi sistem«, kako bi rekli Poljaci,
niti smo naučili da takav sistem jedini pruža najveće jemstvo za potpuno nezavisno,
slobodno i rentabilno gospodarenje. Prva sa jednom grubom režijom u šumi i prodajom
kod prvih raskrsnica šumskih puteva i šumskih skladišta, a druga sa prodajom na
panju ostaju još uvek klasični primeri urednih šumskih gospodarstava. Uzroci su
mnogostruki i raznorodni i analiza njihova sama bi sobom zahtevala jednu posebnu
raspravu — te ćemo ih za sada ostaviti po strani. U ostalom to nije za nas u ovom
slučaju tako važno. Ono što smo hteli da naglasimo, to je da naš čovek polazeći
za Poljsku i po stručnom vaspitanju i po navikama i iskustvu stečenom u našoj sredini
i kod naših prilika ponese daleko više negativnih nego pozitivnih predispozicija za
sve te novine.


One dve najstarije šumarske administracije — nemačka i francuska — ostavljaju
pored toga za sobom preko dva veka života, dakle su oprobane vremenom,
koje je u šumarstvu jedan od najsigurnijih i najobjektivnijih sudija. A ovamo kuda
idemo? K našoj braći Poljacima, koji su pre svega Sloveni, dakle već po rasi ne
sjajni organizatori kao i mi.


Zatim, ako je ta nova politika momentano uspela, sme li se u šumarstvu izricati
presuda i davati jedno kategorično mišljenje za period vremena, koji jedva da predstavlja
jednu Biolejevu ophodnjicu — dakle onu najkraću? S ovakvim refleksijama
krećemo u Poljsku.


* Predavanje održano dne 15 IV 1934 na glavnom godišnjem zboru Beogradske
podružnice J. Š. U. Ostala dva predavanja bit će štampana u narednim brojevima.
335




ŠUMARSKI LIST 7/1934 str. 26     <-- 26 -->        PDF

Pa ipak poljski je primer vanredno poučan — naročito za nas. Svaki dan bavljenja
u Poljskoj prestavlja jednu veliku lekciju., jednu korekciju više, jedno raščišćavanje,
konkretiziranje jedne neodređene ideje, kojoj teoretičari nisu umeli da
dadu punog života i da nam je učine prijemčivom.


Kazati za jednu šumarsku administraciju, da njeni šumari sami izrađuju i prerađuju
proizvode iz svojih šuma, da je to iedan viši stcpen gospodarenja, a ne kazati
U isto vreme, šta izrađuju, kako prerađuju i pošto prodaju, kakve šume ostavljaju
za sobom, da li trpe one štogod od njihove trgovačke preduzimljivosti ili su u istim
ili boljim okolnostima od onih u ranijem sistemu eksploatacje, da nije možda tu
i tamo potrajnost žrtvovana u trci za čistom dobiti, a u berbi jedne odlične konjukture,
ili se operiše više sa prethvatima, no što jedno primerno gospodarstvo dozvoljava,
kakav je odnos rentabilnosti prema ranijem sistemu rada, kao i stručni efekt u najširem
smislu prema ranijim; ne odgovoriti stvarnim činjenicama, tačnim ciframa i
jasnom slikom .. sva ta pitanja ne znači još zadobiti jednog uverenog rutiniranog
praktičara za taj novi sistem. A samo ovakvi mogu biti pravi nosioci i sprovodnici
svih sistema gospodarenja, starih kao i novih.


Zbog toga smo se mi primajući svaki dan nove činjenice i nove podatke naročito
trudili, u koliko nam je kratko vreme dozvolilo, da dobijemo odgovore na sva
ta pitanja i da zadovoljimo svu našu stručnu ljubopitljivost. Naš posao, u ostalom


Cisto stručni, imao se s obzirom na kratkoću vremena sprovesti jednom novinarskom
tehnikom putem mnogobrojnih pitanja, koja smo svako veče sastavljali i idući dan
upućivali onom odgovornom šefu, referentu, kolegi, u čijem smo delokrugu toga dana
proučavali probleme njegove delatnosti.
Za svaku tvrdnju i za svaki odgovor tražili smo dokaz bilo neposrednim uvidom
u knjige, bilo objektivnim osmatranjem na licu mesta, zvaničnim dokumentom i statistikom,
naredbom, cirkularom, uputstvima, od kojih je većina dobivena i donesena
zahvaljujući izvanrednoj predusretljivosti i ljubaznosti poljskih kolega, te stoji na
raspoloženju našoj administraciji.


Pored toga posećeno je pristanište u Odinji i lageri Pageda u Qdinji i Dancigu,
posećene su dve državne pilane i pregledane su šume i sečišta šumske uprave u
Dalekiji.


Na taj se način dobila jedna slika (verovatno ne sasvim potpuna) gospodarenja
u državnim šumama Republike Poljske ili tačnije rečeno o ekonomisanju privrednog
prcduzeća, što se zove Administracija Lasow Panstvowych (Administracija drž. šuma).


Mi ćemo dakle pokušati da vam takvu sliku, kako smo je dobili, što vernije
reprodukujemo.*


Opšta šumarska situacija Poljske**
Ukupna površina šuma i šumskog zemljišta iznosi 8,943.762 ha sa procentom
pošurnljenosti od 23% ukupne površine. Na stanovnika dolazi 0.30 ha šume.


* Smatramo osobito prijatnom dužnošću da naročito izrazimo svoju blagodarnost
gosp. Adamu Loretu, generalnom direktoru šuma, gosp. Aleksandru Paneku,
šefu trgovinskog odelenja, kolegi ing. StefanuBorysowiczu kao i svima kolegama
Dyrekcije Naczelné Lasow Panstwowych i kolegama na terenu, čijom predusretljivošću
i ljubaznošću nam je misija u Poljskoj naročito olakšana i omogućeno
brže proučavanje organizacije državnog šumskog gazdinstva.
** Pored svojih sopstvenih beležaka upotrebili smo : 1) Sprawozdanie z dziatalnosci
Administracji Lasôw Panstwowych za rok 1929/30; 2) Sprawozdanie Rachunkowe
Lasöw Panstwowych za czas od 1—go pazdziernika 1931 r do 30 go wrzesnia
193(2. 3) Les Forets en Pologne, Warsowie 1926. 4) Rozporzadzenie Prezydenta Rzeczypospolitej
o organizacji administraciji lasôw panstwowych z dnia 3 grudnia 1930 r.
5) Ministerstwo Rolnictwa Dyrekcja Naczelna Lasôw Panstwowych No 1676/31: Revizja
planow gospodarczych w roku 1931. 6) Przepisy kancelaryjne dla Dyrekcji
Naczelnej Lasôw Panstwowych (Warszawa 1932.). 7) Kalendarz lesny informacyjny
na -rok 1931. Zatim mnogobrojne naredbe, uputstva i formulare.


336




ŠUMARSKI LIST 7/1934 str. 27     <-- 27 -->        PDF

Po kategoriji sopstvenika 91% čine veliki posedi, u koje je ubrojena i država,
a 19% maloposednici (ispod 50 ha). Država ima od ukupne površine šuma 3,005.452.85
´(ili 33.6%) od toga pod šumom 2,498.854.9:2 ha, a ostalo otpada na poljoprivredno tlo,
livade, pašnjake i neplodno tlo.


Bor je zastupan sa 60%, smrča sa 12%, jela sa 3%, hrast sa 5%, ostali lišćari
(breza, jasen, jasika, bukva i joha) sa 20%.


Po klasama starosti je površina državnih šuma ovako reprezentovana: 1—20
god. = 17.7%, 21—40=15.6%, 41—60 = 13.1%, 61 — 80=13.4%, 81 — 100 = 12.89%,
101 — 120 = 16.9%, preko 120=1.8%, čistine, nepošumljeno i neproduktivno tlo 8.7%.


Po pošumljenosti pojedinih krajeva Poljske mora se istaći, da su istočni krajevi
uopšte pošumjjeniji nego zapadni. Međutim to uopštavanje ne srne biti rigorozno
jer n. pr. u severozapadnoj Poljskoj (Pomeranska) ima srezova, koji pokazuju 41—50%
pošumljenosti. Na jugoistoku, u Galiciji u vojvodini Stanislavskoj, pošumljenost se
kreće između 51—60%. Na istoku sva Polezija nosi 41—50% šuma, dok se pošumljenost
srezova Varšavske i Poznanjske Vojvodine kreće između 0—10% (16 srezova)
i 11—20% (19 srezova).


Saobraćajne prilike.


Za ono, što će se reći, od neosporne je važnosti istaći, da je u saobraćajnom


pogledu Poljska vrlo dobro snabdevena. Naročito je prirodom Poljska obdarena
odličnim vodenim putevima. Visla (koja izvire čak ispod Krakova) seče čitavu Poljsku,
prolazi pored Varšave i Toruna i uliva se u Baltičko more kod Gdanska (Danciga).
Važan je zatim Bug, Vispro, Mamel, Ceromoz i mnogobrojne pritoke, od kojih većina
teče na severozapad, kamo je i čitav izvoz poljski upućen. Splavarenje na tim rekama
je vanredno razvijeno što znatno pojeftinjuje čitav prevoz drveta. Prema kalkulaciji
poljskih stručnjaka prevoz vodenim putevima kod njih je prosečno za 35% jeftiniji
od željezničkog koji je u pogledu drveta opet znatno niži od na pr. našeg železničkog
podvoza. Državna železnička mreža normalnog koloseka također je dosta gusta, a
osim toga ona je dopunjena i proširena znatnom mrežom nskotračnih šumskih železtiica.
Prema poslednjoj statistici šumarska administracija danas raspolaže sa 1668 km
šumskih uskotračnih železnica, od kojih je 650 km sagradila poljska šumarska administracija,
a ostalih 1018 km nasleđeno je od bivših država Pruske i Rusije likvidacijom
dugoročnih ugovora. Prema gospodarsko-građevnom planu za iduće desetgodište predviđena
je gradnja novih 300 km sa predviđenom sumom od 18,000.000 zlota, od kojih
se svake godine gradi alikvotni deo. Osim toga državne su šume snabdevene sa 89
km kaldrmisanih i 1849 km šoderovanih drumova, te sa 1775 km glinastih i 19.559 km
običnih šumskih puteva.


Administracija državnih šuma u Poljskoj danas nema neotvorenih šuma.
Ostavljajući privatne šume po strani mi ćemo se zadržati za sada samo na
državnim šumama i na organizaciji preduzeća, koje se zove Administracija drž. šuma.


Zakonodavstvo.


Ono što valja prvo istaći kod ovog pitanja, to je, da je Poljska u pogledu
šumarskog zakonodavstva veoma siromašna zemlja, naročito u poređenju sa nama.
Dva mala zakona sa jednom novelom vladaju njihovom šum. držav. administracijom.


Prvi od njih (od 31 decembra 1924. godine sa dopunom od 22—III—1928) iznosi


. listova pisanih na pisaćoj mašini i sadrži 40 paragrafa, a drugi (od 10—XII—1930)
sedam listova sa 43 paragrafa. Drugo što valja naglasiti, to je, da je zakonodavstvo
za državne šume potpuno odvojeno od zakonodavstva za privatne šume.
»Jedan veliki sopstvenik šume, kao što je država sa 2,500.000 ha, koji je u
isto vreme moralna ličnost, vlast, administracija i najveći industrijalac šuma, ne srne
i ne može se vezivati istim zakonodavstvom, koje važi za ostale male i veće privatne


33?




ŠUMARSKI LIST 7/1934 str. 28     <-- 28 -->        PDF

sopstvenike — i bitna je greška mnogih starijih i novijih zakonodavstava što su tedve
kategorije sopstvenika stavila pod isti krov«. Tako mi je rečeno na merodavnom
mestu u Generalnoj Direkciji Šuma. Ostavljajući to pitanje po strani mi za sada
samo konstatujemo tu činjenicu.


Sva ostala pitanja državne šumske administracije regulisana su instrukcijom i
upustvima, koja je izdala Generalna Direkcija šuma (Dyrekcija ´Naczelna Lasov Panstwowych).
I u tome su Poljaci mnogo siromašniji od nas.


Od instrukcija i upustava oni imaju službenu instrukciju za šumske uprave,
službenu instrukciju za pomoćno osoblje, službenu instrukciju za lugare, uputstva
(propise) za vođenje novčanih i materijalnih knjiga, uputstva za otpis vrednosti i materijala
u bilansu, uputstva za vođenje računskih knjiga i dnevnika kase kod Šumskih
uprava, propise za merenje svog režijskog materijala i svih sortimenata, naredbu opolaganju
državnog ispita i kancelarijske propise za Generalnu Direkciju šuma, Direkcije
šuma i Šumske uprave. To bi bilo sve što spada u zakonodavstvo. Ostala
pitanja regulisana su običnim naređenjima i raspisima.


Zakon ili dekret od 31 decembra 1924 godine sa izmenama i dopunama od 22—
III—1928 godine i kao i onaj od 10—XII—1930 nisu zakoni o šumama u onom smislu,
u kome je naš zakon o šumama. To su u stvari zakoni (dekreti) o organizaciji administracije
državnih šuma; tako u ostalom nose i ime (Rozporzadzenie prezydenta
rzeczpospolitee o organizaciji administraciji lasow panstwowych).


Zakon uređuje organizaciju državne šumske administracije i sasvim u opštim
crtama principijelno propisuje delokrug rada generalnoj direkciji šuma, direkcijama
šuma i šumskim upravama, zatim principe finansiranja i personalne odredbe. Ono što
je bitno u tom zakonu je sledeće:


1) Da administracija državnih šuma predstavlja nezavisnu privrednu celinu
(preduzeće) potpuno izuzetu iz opšte državne administracije, i za koju ne važe principi
redovne administracije. To preduzeće, koje nosi naziv Administracija državnih šuma,
a koje podpada pod Ministarstvo poljoprivrede, sastoji se iz:


a) Generalne direkcije šuma, direkcija šuma i šumskih uprava.


b) Osim toga predviđaju se i specijalne jedinice, koje će zavisiti ili od šumskih
uprava i direkcija šuma ili direktno od generalne direkcije šuma. Te specijalne jedinice
su strugare, fabrike za izradu mebla, parketa, hemijsku preradu drveta, stolarske
radionice itd.


2) Ministarski savet određuje rešenje, broj i sedišta direkcija šuma, a Ministar
poljoprivrede broj i sedišta šumskih uprava.


3) Unutrašnju organizaciju Generalne Direkcije šuma, Direkcija šuma i šumskih
uprava propisuje Ministar poljoprivrede.


Kao što je naglašeno, nadležnost ovih triju stepena državne administracije u
zakonu je definisana samo najopštijim linijama, svi ostali detalji sadržani su u instrukciji
za šumske uprave, u upustvima i običnim naredbama.


II. deo toga zakona određuje opet samo principe finansijskog gospodarenja. Principi
su sledeći: svaka gospodarska jedinica (šumska uprava, pilana ili nezavisno industrijsko
postrojenje, kao fabrika za hem. preradu drveta i dr.) ima svoje rashode
da pokrije prihodima (§ 11).
Ekonomsku godinu propisuje Ministar poljoprivrede u sporazumu sa Ministrom
finansija. Ona je utvrđena sa 1. oktobrom jedne do 30. septembra druge godine.


Administracija državnih šuma mora svake godine ustanoviti inventar svih
pokretnih i nepokretnih dobara kod uprava državnih šuma, koji čini sastavni dio
bilansa finansijskog gospodarenja za svaku godinu (§ 9.).


Rok obračuna za administraciju državnih šuma propisuje Ministar poljoprivrede(
§ 10.).


338




ŠUMARSKI LIST 7/1934 str. 29     <-- 29 -->        PDF

U državni budžet ulazi administracija državnih šuma samo sa neto-prihodom
izračunatim na bazi ekonomsko-finansijskog plana za dotičnu godinu. Plan ekonomsko-
finansijski čini samo jedan dodatak budžetu ili, tačnije, njegovo obrazloženje.
U njemu generalna direkcija šuma na osnovu detaljnog preliminara i planova pojedinih
direkcija, šumskih uprava ili pilana i drugih režijskih postrojenja izlaže plan
režijske kampanje za iduću godinu sa detaljnim naznačenjem svih sortimenata (podimenzijama
i količini), koji se imaju izraditi, kao i cene koštanja (troškova) te izrade,
zatim prihoda koji se od toga imaju postići; osim tog sve investicije, koje se
se imaju (prema planu za nastupajuće desetgodište) izraditi (§ 11.).


Ministarstvo poljoprivrede dužno je svake godine da u određenom roku obračuna
Glavnoj državnoj blagajni prihod čist (čistu dobit) po podmirenju maksimalne rezerve
(obrtnog kapitala), čiju visinu određuje svake godine Ministar poljoprivrede u sporazumu
sa Ministrom finansija (§ 10.).


Ministar poljoprivrede u sporazumu sa Ministrom finansija može osnovati posebne
fondove, kojima je cilj unapređenje gospodarstva, povećanje prihoda, uvećanje
šumskog kapitala (proširenje pokretnog i nepokretnog inventara) (§ 14.).


Činovnicima i nižem osoblju mogu se za uspešan rad na povećanju prihoda
davati naročite nagrade (gratifikacije i premije) u granicama ustanovljenim finansijskoekonomskim
planom (§. 15).


. Poslovanje računovodstva i kase administracije državnih šuma po naročitim
uprošćenim principima propisuje Ministar poljoprivrede u sporazumu sa Ministrom
finansija i Glavnom kontrolom, pri čemu izdaci tekuće administracije imaju biti pokriveni
postignutim prihodima.


III. deo zakona iz 1924 i 1930 sadrži personalne odredbe, plate i dodatke, deputate
(u drvetu i zemlji i pravo paše), uslove za napredak u službi itd.
Novela osnovnom zakonu (od 1924 godine) od 22—III—1928 god., koja ima
svega nekih desetak članova, ima nekoliko čisto šumarskih odredaba, ali koje se
odnose opet samo na državne šume. One govore o promeni šumske kulture, o obnovi
i pošumljenju svih terena, koji su ogoleli bilo za vrene rata i okupacije bilo od
dugoročnih ugovora, zatim o iskorišćavanju sporednih šumskih proizvoda i paše,
te o zaštitnim šumama. Ostali članovi govore o šumama, koje se i u kojim slučajevima
mogu ustupiti drugim resorima (Ministarstvu higijene, Ministarstvu vojske
i t. d.).


To bi bilo celokupno ipoljsko šumarsko zakonodavstvo, koje važi za državne
šume.


Organizacija


Na čelu administracije državnih šuma stoji generalna direkcija šuma. Njoj su
podređene direkcije šuma, kojih ima deset. Direkcijama podređene su šumske uprave,
kojih ima 420. Do kraja 1939, tj. prema napred utvrđenom planu, biće ih 497. Šumske
uprave dele se na triaže, kojih ima 1921 (do kraja 1939 treba da ih bude 2789), ovi
na revire (čuvarske reone), kojih ima 4405.


Državnih pilana (svojina administracije državnih šuma) ima 32 sa 101 gaterom.
One prerađuju oko 1,000.000 m3. godišnjeg oblog drveta.


Pilane sa manjim kapacitetom (8—lO.OOOm3.) potpadaju administrativno i tehnički
pod šumske uprave, na čijoj se teritoriji nalaze, dok pilane sa većim kapacitetom
predstavljaju nezavisne jedinice, koje su podređene direktno generalnoj direkciji šuma..


Osim pilana Administracija državnih šuma ima u svojoj režiji 1 fabriku suve
destilacije, 6 radionica za preradu terpentin ulja, 10 ciglana, 3 mlina (2 parna i .
vodeni), 1 stolarsku radionicu i fabriku za izradu nameštaja (uz veliku pilanu u
Garbicu — direkciji Radonskoj), te 1 kovačnicu; izdaje pak pod zakup: 1 fariku suve
destilacije, 16 radionica za preradu terpetin. ulja, 10 radionica za preradu smole, 4i
ciglane i 26 mlinova koje parnih koje vodenih.


339




ŠUMARSKI LIST 7/1934 str. 30     <-- 30 -->        PDF

Administracija državnih šuma raspolaže sa 6388 svojih državnih kuća (šumskih
-.uprava, direkcija i stanova za službenike) i 17.010 gospodarskih zgrada u vrednosti


cd 77,421.277 zlota. Za predstojeće desetgodište predviđena je izgradnja novih kuća


j zgrada u vrednosti od 67,400.000 zlota. Od gornjeg broja zgrada 30% su od tvrdog


materijala zidane, a 70% drvene.


Pored toga Administracija državnih šuma ima svoju sopstvenu telefonsku mrežu


od 3796 km., a u vrednosti od 1,462.000. zlota. Do 1939 predviđena je izgradnja još


160O km. telefonske linije u vrednosti 800.UOO zlota.


Generalna direkcija šuma ima 5 odelenja:


1) organizacijski; 2) za uređenje (taksaeiju); 3) trgovačko-ekonomski; 4) za građe


vinarstvo i puteve i 5) finansijski.


Izvan
odelenja je Glavna inspekcija, pravni savetnik i sekretarijat.


1) Odelenje organizacijsko bavi se organizacijom šumarske administracije, ško....
(srednjim i nižim) za čuvare i pomoćno osoblje, rediguje publikacije, naredbe i
instrukcije, a raspise u sporazumu sa ostalim odelenjima. Vrši propagandu u štampi.


2) Odelenje za uređenje šuma vodi uređenje šuma, zaštitne šume (proglašavanje
zaštitnih šuma), kupovinu novih poseda, regulaciju voda, izmene u sopstvenosti i
.melioracije.


3) Trgovačko-ekonomsko odelenje vodi eksploataciju šuma, unovčenje glavnih


i sporednih drvnih proizvoda, izrađuje principe prodaje drveta, propisuje koji će


se sortimenti i u kojoj količini izrađivati i prerađivati u šumama i na pilanama,


vodi organizaciju i ekspoataciju pilana i ostalih preduzeća u državnoj režiji, cvidentuje


cene i konjunkture, vrši direktnu prodaju svih šuma, lova i ribolova. Ovamo spadaju i


porezi, prirezi i ostali nameti, koji padaju na državne šume.


4) Odelenje za građevinarstvo i puteve rukovodi zidanje i održavanje zgrada,


uređenje i gradnju puteva (suvih i vodenih), podizanje, čuvanje i unapređenje


transportnih naprava.


5) Odelenje za finansije, vodi računovodstvo, knjigovodstvo, budžet S sta


tistiku.


Glavnoj inspekciji pripada nadzor i kontrola nad celokupnim radom na terenu



direkcija i uprava.
Pravni savetnik vodi brigu o pravnim odnosima.
Sekretarijat prima i deli poštu, ekspeduje pisma, vodi nadzor o pravilnom
otpravljanju poslova, nadzire i vodi biblioteku, nabavlja knjige i kancelarijski materijal
i vodi inventar.


Osoblje.
U administraciji državnih šuma ima danas 11495 zaposlenih lica; od toga 5246


činovnika, 5044 službenika i 1203 honorarnih i kontraktualnih lica (stručnjaka, majstora,
mehaničara itd.)
Od činovnika ima ih oko 800 sa fakultetskom spremom, dok su ostali sa sre


dnjom
školom. Svi šefovi uprava i upravnici pilana imaju fakultetsku spremu, dok


šefovi
(pomoćno osoblje) triaža imaju većinom srednju školu.


Činovnici se dele na stalne, privremene i kontraktualne. Privremena služba


traje
5 godina, za koje vreme kandidat ima položiti državni ispit. Posle toga može


se proglasiti stalnim, a može se i usled nesposobnosti otpustiti. Tendencija je politike


generalne direkcije šuma, da se tzv. praktičan ispit ukine, jer i ako je on reformisan


na praktičnoj bazi, ipak se smatra nepotrebnim s obzirom na dužinu privremene


službe, na trgovačko-industrijski karakter rada čitave administracije i na mogućnost


otpuštanja
i posle ispita.
Ža fakultetsko stručno osoblje postojala su do prošle godine tri fakulteta: u
Varšavi, Poznanju i Lavovu. Ova dva poslednja su ukinuta i ostao je samo onaj


. Varšavi.


840




ŠUMARSKI LIST 7/1934 str. 31     <-- 31 -->        PDF

Za šumare (Lesniczy-pomocrio osoblje i šefovi triaža) postoje 5 škola. U školese
primaju oni, koji su svršili 7 razreda osnovne škole ili 4 razreda gimnazije i proveli
godinu na praksi u šumarskoj administraciji. Škola traje 11 punih meseci.


Za čuvare šuma (gajowy) primaju se pismeni isluženi podoficiri ili oni, koji su
svršili neki specijalni kurs ili položili lugarski ispit.
Prosečna veličina šumskih uprava iznosi 11.500—14.000 ha, a šumskih triaža
3.500—4.000 ha; veličina lugarsbih srezova 684 ha poprečno ili od 400—900 ha.


Plate su osoblja gotovo indentične sa platama naših činovnika i kreću se
između 150 i 500 zlota (zlot 8.85 dinara ili okruglo 9 dinara — kod menjača) s tomrazlikom,
da apsolutno sve osoblje na terenu, direkcijama, šumskim upravama, triažama
i lugaiskim srezovima ima besplatan državni stan. Sve osoblje na terenu ima
deputat u drvima, zemlji i pravo paše. Osim toga postoji dosta znatna suma u budžetu
svake ogdine za nagrade i premije za uspešan rad Upravnici pilana imaju platu svojeradne
grupe, ako su stalni, ili platu po ugovoru, ako su kontraktualni, i još jedan
stalan dodatak.


Budžet za lične izdatke i administraciju u godinama 1930/3-1 1931/32 bio je
sledeći:


1930/31 1931/31
plate činovnika i službenika 22,247.085.82 18,677.261.15
pomoć, nagrade i premije 1,683.750.19 1,281.750 —
pomoć za školarinu 112.832.08 75.400 —
uniformiranje (stipendije) osoblja 258.569.61 —.—
osiguranje 761.487.06 438.725.—
u novcu za deputat na drvo i zemlju 1,093.420.34 749.827.42
kancelarijski materijal 1,257.247.22 1,163.140.52
putni i selidbeni troškovi 2,110.704.02 1.562.759.29
osvetlenje ogrev i kirije 487.072.25 493.047.03


Ukupno: 30,012.168.59 24.388.930.41
sve u zlotima.


Uređenje šuma:


Od 1931 god. Administracija državnih šuma Republike Poljske ima 100%
uređenih šuma. Do kraja 1930 imala je 74% uređenih šuma. Tokom 1931 godine pro-,
vedena je koje revizija starih privrednih planova, koje izrađivanje novih na površini
3413 šumskih uprava od 2,021.641.01 ha. Na tome poslu -bilo je zauzeto 305 stručnjaka..


Eta glavnih prihoda po površini iznosi za desetogodište 1931—1942 — 251.509 ha
odnosno 25.150 ha godišnje, po masi 56,829.208 m3 za 10 godina odnosno 5,682.420 m3.
godišnje.


Eta međuprihoda (proreda) iznosi 20% od glavnog prihoda t. j . 12,819.248 m3.
za deset godina odnosno 1,281.934 m3 godišnje.
Ophodnja je 80 (183.449.33 ha), 10O (1,468.054.09) i 120 (203.281 ha) i 150 god.


(166.886 ha).
Seča je čista za 75%, dok je 25% preborna. Čista seča je sa veštačkim pošumljenjem
— sadnjom biljaka i sejanjem semena.
Što je čista seča pravilo, to je razumljivo, jer se radi većinom o borovim šumama
u ravnici i u lako brežuljkastom terenu. Međutim valja naglasiti, da su površine
tih čistih seča vrlo malo na jednom mestu: 1—2 ha najviše. Sečine imaju oblik
većinom pravilno uskih pravougaonika, razbacane su po čitavom sekoredu Po izvršenoj
seči odmah idućeg proleća ili jeseni vrši se pošumljavanje tih sečina. Pošumljcnje
je u svima sečinama, koje je potpisani pregledao, odlično uspelo. Uostalom
posao nije ni malo težak, jer se radi o belom boru u ravnici na peskovito.m, sili—
cioznom tlu, sa jednom dosta povoljnom klimom. Razgledane su sečine iz 1932, 1931,.


341




ŠUMARSKI LIST 7/1934 str. 32     <-- 32 -->        PDF

1930, 1929, 1928, 1827 god. prema privrednom planu, dok je štih-probe za posmatranje
birao sam potpisani. Time su hteli braća Poljaci da dokažu, da ma gdje i ma koju
sečinu izabrao prema svojoj volji, da je svuda regeneracija potpuno provedena.**
Tendencija je njihove taksacije da sa borom uvedu smrču i hrast u razmeru smese


0.7 bor. 0.2 hrast, 0.1 smrća. Za sada su sve tri vrste u dobrom izgledu. Kako će se
kasnije ponašati hrast i smrča, teško je reći. Smrča je uvođena grupimično (po
buketima) ovde i tamo. I ako u jugoistočnoj Poljskoj hrast dosta dobro uspeva,
veliko je pitanje, da li će i kako će uspeti u krajevima severno i severoistočno od
Varšave.
Treba naglasiti, kao što mi je rekao šef taksacije, da je težnja poljske taksacije
da i u planinskim šumama Galicije uvede čistu seču sa veštačkim pošumljenjem.
Kako izgledaju te sečine i kako će smrča, a naročito jela reagirati na takvo postupanje,
ne može se ništa reći. Potpisani takve sečine uopšte nije video, -a i nema ih mnogo.
Za sada je u planini još uvek pravilo preborna šuma. Probe sa čistim sečama vrše
se na vrlo malim površinama od 0.5 ha (uzane kulise). Razume se, da takvo gospodarstvo
pretpostavlja vrlo gustu i razvijenu mrežu saobraćajnih sredstava.


U odelenju za uređivanje šuma pri Generalnoj direkciji šuma postoji ne samo
evidencija svih privrednih planova za čitavu teritoriju državnih šuma po šumskim
upravama i direkcijama, već i prvi original svih privrednih planova sa kartama. Osim
toga kod šefa Taksacije postoji glavna knjiga taksacije, u njoj su izloženi prvo
principi revizije, režim izrada novih planova 1931 godine, zatim sumarno po direkcijama
i upravama rezultati gospodarenja za proteklo desetgodište i onda izvadak iz
svakog privrednog plana po šumskim upravama sa bitnim podacima, inventar drvne
mase po odelenjima, klase starosti i eta. Na kartama su obcležene sečine, koje dolaze
na seču kao glavni prihod za nastupajućc desetgodište. Za prorede se označuje samo
površina, koja se ima preći, a masa, koja se ima izvaditi, samo je aproksimativno
naznačena, dok je šefu uprave u tom pogledu ostavljena prilično velika sloboda.


Na taj način se ima .slika celokupnog gospodarstva, kako za proteklih 10 godina,
tako i plan gospodarenja za nastupajućih deset godina.


Eksploatacija šuma, organizacija prodaje.


Celokupni eta od oko 7,000.000 m3 drveta izrađuje se u vlastitoj režiji. Privatni
kupci ili zakupci ne seku više drvo u državnim šumama, nego samo kupuju izrađeno
drvo tehničko i gorivo loco šuma ili prerađeno na najbližoj željezničkoj stanici i na
lagerima dotične šumske uprave.


Od onih 7,000.000 m3. godišnjeg etata oko 1,000.000 m3. godišnje alimentira 32
državne strugare, čija je gotovo sva produkcija određena za eksport. Ostatak od
6,000.000 m3. izrađuju šumske uprave u trupce, jamsko drvo, celulozno drvo, telegrafske
stupce, pragove (domaće i razne druge za eksport, a najviše tzv. »šlipera«
za Englesku), pilote, grede, duge.


Ekonomska godina počinje 1 oktobra jedne, a svršava se 30 septembra druge
godine. ] maja Trgovačko-ekonomsko odelenje Generalne direkcije šuma šalje svima
direkcijama jedan program, koji je izrađen na osnovu podataka o stanju i potrebi
pijace u zemlji i inostranstvu kao i na osnovu iskustva iz ranijih godina, što se sve
ima uraditi u idućoj godini po vrsti i količini sortimenata, a prema etatima pojedinih


** Prema evidenciji kod Odelenja za taksaciju i prema statistici kod Trgovačkog
ekonomskog odelenja vidi se iz jedne tabele, koliko je sečeno i pošumljeno
u razdoblju odl921—1932. Prosečno godišnje sečeno je 29.016 ha. a pošumljeno pro-
sečno godišnje 43.360 ha (tekuće sečine i stare goleti i nepošumljene sečine iz rata,
okupacije i iz dugoročnih ugovora).


Najveći usneh postignut je u 1931 godini, kada je posečeno 24.718 ha, a pošumljeno
69.725 ha.


343




ŠUMARSKI LIST 7/1934 str. 33     <-- 33 -->        PDF

direkcija. Do 15 avgusta sve direkcije odgovaraju i šalju detaljan program, što mogu
da urade u granicama etata prema mestu i kakvoći tih godišnjih sečina, koje Sortimente,
kojih vrsta drveta, sa jednim kratkim predračunom.
Taj se program onda još u Generalnoj Direkciji šuma ispravlja i dopunjuje i do
15—IX—odobreni definitivni programi Cpreliminari) seča moraju biti u upravama.
Svaki program ima detaljne tehničke uslove izrade za svaku vrstu sortimenata.


Ti programi Direkcija šuma odnosno šumskih uprava, koji postaju definitivni sa
ili bez izmena, po odobrenju Generalne direkcije šuma sastoje se u stvari iz jedne
pregiedne skice, na kojoj je izražen čitav program rada, sa centrima eksploatacije
(grafički raspored etata), vrsti sortimenata i daljine izvoza do pilane, pijace ili
željezničke stanice. Skici je pridodata jedna vrlo kratka kalkulacija o troškovima
izrade i jedan sasvim kratak referat — obrazloženje.


U kalkulaciju ulaze samo faktični troškovi seče, izrade i izvoza sa datumom
gotovosti robe u šumi i izvoza na stanicu. Sve tehničke uslove programa za Kampanju
1932/33 i 1933/34 potpisani je dobio, što se inače smatra kao administrativna i poslovna
tajna, te je to bio osobiti znak poverenja Gospodina Generalnog direktora Loreta.
Gotovo svi sortimenti rade se po tipu izrada nordijskih država Finske, Švedske i
Rusije, a za potrebe severnih država: Engleske (koja je glavni poljski uvoznik),
Holandije i Belgije.


Sličan je postupak i kod pilana. Kad upravnici pilana dobiju od šumske uprave,
:na čijoj se teritoriji nalaze ili čijim kompleksima gravitiraju, etate sa rasporedom
na terenu, oni sa šefovima uprava pregledaju i izaberu, šta i koliko mogu upotrebiti za
svoju pilanu. Na osnovu toga oni šalju jedan ekspoze Generalnoj direkciji šuma,
koja prema stanju pijace ili već izvršenim zaključcima daje definitivne naloge sa
detaljno utvrđenim i izrađenim tehničkim uslovima.


Kako šumske uprave tako i pilane šalju petnajst-dnevne izveštaje o stanju


svojih lagera sa gotovom robom. Hitni nalozi izdaju se telefonom, a posle potvrđuju


pismeno — redovnim administrativnim putem.


O stanju pijaca u inostranstvu Generalna direkcija šuma se obaveštava preko


svojih predstavnika »brokera«, koji su većinom velike firme u Engleskoj, Belgiji i


Holandiji. U svakoj zemlji ima se obično po dva brokera, koji se biraju između naj


većih uglednih firmi — konkurenta jedna drugoj — po sistemu špijunaža i kontra


špijunaža. Ti brokeri ne samo da izveštavaju Generalnu direkciju šuma o stanju,


cenatna i potrebama pijace sa detaljnim tehničkim uslovima, već oni vrše i prodaju


robe, kod čega imaju 5% provizije.


Kao što je napomenuto, od sveukupnog etata jedan deo tehničkog drveta (oko


1...0. m3.) ide za alimentaciju sopstvenih pilana, čiji je bolji deo produkcije name


njen izvozu u inostranstvo. Te prodaje direktno vrši Generalna direkcija šuma (oko


10% po masi od svih prodaja). Drugi deo velikoprodaje vrše i od građevnog drveta


za unutrašnju upotrebu prodaju direkcije šuma. Tu nema granice, do koje količine i do


koje vrednosti (26% od svih prodaja). Treći deo (za lokalnu potrebu, potrebe zemljo


radnika i malih pilana) prodaju šumske uprave. Od ove količine 28% podleži odobrenju


direkcije šuma, a 36% odobravaju uprave u svojoj kompetenciji. Ovi procenti su sre


dina za poslednje tri godine.


Što se tiče gorivog drveta, velike prodaje odobravaju direkcije šuma, a sve


maloprodaje i za lokalnu potrebu vrše šumske uprave. 71% od svih prodaja gorivo^


drveta pada na šumske uprave, a 29% na direkcije šuma, t. j . veliko-prodaje.


Što treba naročito istaći, to je da od 1930 godine nema više javnih licitacija za
prodaju drveta iz državnih šuma. Sva se prodaja vrši direktnim putem iz slobodne
ruke. Do te odluke došla je Administracija državnih šuma dugogodišnjim iskustvom
î po definitivnom prelazu na trgovački sistem gospodarenja i prodaja. Zapadna Poljska,
koja je industrijom vrlo bogata i kojoj ide dobar deo proizvodnje, naučena na pruski


343




ŠUMARSKI LIST 7/1934 str. 34     <-- 34 -->        PDF

način prodaje, nije mogla nikako da se privikne na licitacioni sistem niti da dođe do*
ubeđenja, da je dugački put pun formalnosti i odgovornosti, kojim ide licitacijski.
sistem, put kojim treba da ide trgovački odnos između prodavca i kupca. Rezultat je
bio. da su licitacije ostajale ncposećene ili bez uspeha zbog preterano niskih cena,
a iza čega je virio uglavljeni sporazum licitanata.


Tako je npr. pri direkciji šuma Bjalovljenji tokom 1929/30 bilo 102 licitacije
obuhvatajući 336.000 m3. drveta; 115 licitacija sa 316.000 m3. ostalo je potpuno bezuspešno,
dok je samo 20.000 m3. prodato ili 6%. Kasnije te iste grupe prodate su iz
slobodne ruke direktno po 30—45% povoljnijim cenama, nego one koje su dobijene na
licitacijama. Isti slučaj u istoj godini bio je kod Direkcije u Lučku, u Vilni i Lvovu.


Licitacija je dakle potpuno napuštena kao oblik prodaje drveta iz državnih:
šuma.


Prodaje se samo iz slobodne ruke i putem oferata. Pri tome šumske uprave ili
direkcije šuma u oglasima ili objavama za prodaju ne daju nikad procenbenu cenu,
već samo daju količinu, Sortimente i kvalitet. Kupci u oifertima onda nude cene, pri
čemu se onda biraju najpovoljniji. Najpovoljniji ne znači uvek i onoga, koji nudi najviše
cene, već se pri oceni uzimaju i ostali trgovački uslovi: solidnost oferenta, način
opšte otplate kupovine, količine koju kupuje itd.


Za maloprodaje, kako za tehničko oblo drvo tako i za gorivo kao i za Sortimente
rezane robe, koja nije namenjena izvozu, postoje cenovnici. U cenovnicima su tzv.
minimalne tarife, tj. takse ispod kojih upravitelj šumske uprave ne sme da ide, ali
više kojih sme da ide. Tendencija je ovakvog sistema da što bolje razvije trgovački
duh kod šumara. U koliko postiže veću cenu iznad minimalne tarife, u toliko ima
prava na veći udeo pri podeli nagrada i premija.


Jedan naročiti put prodaje, koji smo prvi put sreli u Poljskoj, to je put kreditiranja.
Državna šumska administracija prodaje stanovništvu robu na kredit i poček..


Drvo se na kredit daje seoskom stanovništvu, seoskim zanatlijama i gradskom
malograđanstvu. Tako je npr. tokom pretprošle godine dano na kredit 25.733 licima
i to 244.915 m3 građevnog, 202.996 m3 gorivog drveta i 30.900 m3 granja — u ukupnoj
vrednosti od 10,385.623.08 zlota. Svi su dužnici na vreme otplatili dug osim njih 348
(što čini 1.3%), od kojih je dug naplaćen sudskim putem. Tokom prošle godine taj način
kreditiranja se znatno proširio, a drvna masa znatno uvećala, što se smatra i beleži u
jedan veliki uspeh trgovačke politike administracije državnih šuma.


Državnim ustanovama također administracija državnih šuma prodaje izrađeno
drvo. Tako je u pretprošloj godini prodano raznim državnim ustanovama (saobraćaju,
pošti — vojsci) 108.342 m3. oblog tehničkog drveta, 54. 936 m3. rezanog i tesanog materijala
i 53.973 prm. gorivog u vrednosti 7,685.000 zlota.


Šta je i koliko je od koje vrsti sortimenata prerađeno i proizvedeno, koliko
oblog drveta, trupaca, celuloznog i jamskog, telegrafskih stupova, pragova, greda,
drva za duge, zatim rezanog materijala i gorivog drveta, zatim semena, šišarki,
sadn´ca, smole, terpentina, drvenog uglja, cigle, gline peska, kamena, poljoprivrednih
proizvoda, nalazi se u svakom bilansu za proteklu godinu. Daleko bi nas odvelo, akobi
sve te cifre iznosili jer bi predavanje, koje je i onako veliko, bilo još za jednu
četvrtinu veće. Napominjemo da raspolažemo sa dva bilansa za 1929/30 i 1931/32 god.,
a uskoro ćemo imati i za 1932/33 god., te će stojati svakom na raspoloženje, koji se
interesuje za te bilanse.


Osim pobrojanih postrojenja zaboravljeno je spomenuti tri državne strugare,
koje rade isključivo ploče od ukočenog drveta. Ukočeno drvo se radi od breze (Imm.)
od johe (2 mm) i od bora 5 mm (I. klasa). Izvozi se najviše u Njemačku i dobija se
za m3 58 dolara. Interesantno je napomenuti, da su se čak i od klena proizvodile.
Sperrplatte sa suvim i mokrim lepljenjem.


344




ŠUMARSKI LIST 7/1934 str. 35     <-- 35 -->        PDF

Cene, uspeh i efekat gospodarenja.


Cene postignute veoma su različite prema godini, prema vrsti drveta i prema
direkciji.


Pojedini sortimenti prodaju se direktno preko brokera u inostranstvu i imaju
cene u šilinzima ili dolarima. Tako npr., kao što je malo čas napomenuto, za m3.
ukočenog drveta dobija se 58 dolara. Za eksportne borove trupce loco granica dobijalo
se u kampanji 19129/30 po m3. 94-1126 zlota, za 1930-31 godinu 65—80 zlota, za 1931-32
godinu 42—54, u 1932-33 god. 46—60 zlota. Za hrastovu furnir robu prve klase u
1929-30 livr. sterlinga 10.3 šilinga, 1930-31 god. 8 livr. st. 2 šil., 1931-32 god. 5 livr. st.
3 šil. i 1932-33 god. 6 livr. st. 2 šil. Hrastovi trupci između 40 i 76 zlota (u istom
razdoblju). Joha-furnirska roba I. kl. 58—130 zl. (najviše i najniže cene u istom
razdoblju 1929-30), II. kl. 52—120 zlota. Jovovo rezano drvo od 46—87 zlota — sve
cene loco utovarna stanica. Telegrafski stupovi 08—46 zlota po m3. Pragovi normalni
za unutrašnju upotrebu od 3.20—6.15 zlota po komadu (neimpregnisani). Borove klade
(za unutrašnju potrošnju i maloprodaju koju-su vršile šumske uprave) 24—40 zlota
po m3., smrčeve klade 17—30 zlota po m3., celulozno drvo 13—27 zlota po prostor,
metru, hrastovi trupci 40—70 zlota, jamsko drvo 12—29 zlota po m3., rezana roba od
38—100 zlota po m3. — l.OOO pilana, ogrev 5—13 zlota po pr. metru 1000 šuma ili
8—16 zlota po prm. 1000 utovarna stanica.


Cene postignute po m3. tehničkog drveta prosečno u šumi kod panja — za sve
direkcije prosečno:


1927/28 1928/29 1929/30 1930/31 1931/32
1218.71 29.39 24.51 15.88 10.56


67.21 59.91 50.06 31.87 24.04
cene tržišne prosečne u zlctima.


Da bi se video izgled jednog završnog računa Administracije državnih šuma,
izložićemo ovde u glavnim ciframa završni račun za 1931/32 (dakle u jeku krize),
a iz bilanse za tu godinu (Tabela br. 1). Tablica br. 2. pokazuje, koliko je Administracija
drž. šuma u Poljskoj uplatila Glavnoj Državnoj Blagajni na ime čistog prihoda
od 1924—1932. Tablica br. 3. pokazuje čist prihod po izrađenom m3. drveta u Poljskoj
i Pruskoj — izraženo u zlotima. Kao što se vidi, Pruska ima gubitak u 1931/32 god.
od 4.33 po m3., a u 1932/33 god. 2.11 zl. po m3. Podaci su dobiveni od statističkog
odseka gener. Direkcije Šuma u Varšavi.


Od 1925 do 1930 — tj. od vremena, kada se aktivnije pristupilo izradi u vlastitoj
režiji osim investicija (pilana, fabrika, željeznica, kuća) i isplate oštete zakupcima
radi oslobođenja dugoročnih ugovora — pored sume efektivno uplaćene Državnoj blagajni
na ime čistog prihoda od 540,061.358 zlota, Adm. držav. šuma kupila je i 100.000
ha privatnih šuma i otkupila je Servitute.


Poljska državna šumska administracija ne spada u red onih administracija, koje


su po tradiciji radile u režiji ili da je takav sistem nasledila od tri države, na čijim


se delovima ujedinila (od Rusije, Austrije i Nemačke). Samo u delu zapadne Poljske;


koji je nasledjen od Nemačke, bilo je režije i to samo izrada u oblom, balvana i


gorivog drveta. Na ruskom i austrijskom delu nasledila je 21 dugoročni ugovor: na


ruskom jedan veliki u Bjclovježi, a u austrijskom mnoštvo manjih i većih.


Ti dugoročni ugovori imali su atribute svih dugoročnih ugovora: seklo se mnogo
više, nego što se sme šeći, sve veće i veće goleti ulazile su u nepokretni inventar
državnog gospodarstva, cene (i onako niske) nisu redovno plaćane, tražila se uvek
odgoda plaćanja i zaduživanje. Poređenjem sa onim upravama, u kojima se radilo
u režiji, konstatovao se užasan gubitak prema onom, što bi država mogla imati, da
ceo svoj eta prerađuje u ležiji. Tako n. pr. jedna od najvećih firmi Centyry, koja
je jedina plaćala u procentima od prodajne cene u Engleskoj, plaćala je 10 zlota


345




ŠUMARSKI LIST 7/1934 str. 36     <-- 36 -->        PDF

onda, kada je država za isto drvo u zemlji (i to u šumi kod panja) dobijala 32 zlota.
Uslcd neorganizovane trgovine, a i zbog toga što su firme dobijale jeftino drvo putem
ugovora iz državnih šuma, drvo poljsko, koje je išlo u inozemstvo pod imenom danciškog
drveta i koje je mešano sa drugim drvetom iz drugih šuma (rđave prerađevine)
sve je više gubilo na ceni u Engleskoj. Tako je došlo do jedne apsurdne
situacije (dobrim delom i pod uticajem presija i špekulacija firme Centyry, koja je
imala po svome ugovoru eta od 400.000 m3), da je u Engleskoj cena padala, a u
Poljskoj rasla.


Većina ostalih ugovora, imala je eene tzv. minimalne po tarifi.


Jedno šumsko-uzgojno, a drugo šumsko.gospodarstveni i fiskalni momenti, zatim
nešto i povređeni nacionalni ponos, što je poljsko drvo pod imenom danciškog
drveta uživalo vrlo rđav glas i bilo potcenjeno u inozemstvu, kao i činjenica, da je
sva ta trgovina i nesavesna špekulacija sa poljskim drvetom u zemlji i inostranstvu
bila u rukama poljskih i inostranih sitnih trgovaca, koji su raznim putevima dolazili
do niskih cena, a uništavali šumu, učinjeno je da se protiv dugoročnih ugovora stvori
čitav pokret, koji je sa struke prešao u javnost i dobio zamah pravog narodnog
pokreta. Proces je za tim išao neverovatnom brzinom. Sa većinom firmi, koje su
imale minimalne tarife po cenovniku, posao je bio srazmerno lak. U prvoj narednoj
godini tarifa je podignuta za 100´%. Većina je firmi izjavila, da pod tim taksama
ne može raditi. Dok su se neke dobrovoljno odrekle ugovora, druge su išle na sud.
Sud je međutim stao na gledište, da su tarife po cenovniku, koje propisuje Ministarstvo
poljoprivrede, javnopravnog karaktera, da one ne podleže diskusiji i kome
je do kupovanja u državnoj šumi, da ima plaćati one takse, koje propisuje Ministar
poljoprivrede, ili uopšte ne kupovati. Pošto su firme išle na sve instancije, to je stvar
na kraju krajeva potvrđena i u kasaciji, a firme upućene na poravnanje sa administracijom
drž. šuma, u koliko imaju uloženih, a neamortizovanih investicija, koje
će sada pripasti državi. Obrazovane su mcšovite komisije, koje su procenile te
investicije, i ugovori su kod većine na kraju a l´amiable likvidirani.


U drugim slučajevima ugovori su prosto raskinuti, jer su se firme formalno
ogrešile o ugovor. Ukupno su firme ostale dužne državi za 80 miliona zlota.


Najteže je bilo sa firmom Centyry, gdje je bio angažovan veliki engleski
kapital. Firma je međutim imala nekoliko krupnih grehova u odnosu na ugovor: ona
je morala sama da radi po ugovoru, dok je ona u stvari svoj svakogodišnji eta izdavala
pod zakup mnogobrojnim poljskim sitnim trgovcima. Ona je plaćala državi
12 zlota po kubiku, a izdavala pod zakup sa 32 zlota po kubiku. Do 1928 god. ona
je državi dugovala znatne sume. Pa ipak razrešenje ovog ugovora nije išlo tako


lako. Engleska banka angažovala je ljude, pa i čitave uticajne grupe. Vršila je stalnu
presiju i stvar je pretila da dobije oblik političkog sukoba.


Mimo svega toga generalni direktor Loret jednim odlučnim potezom raskinuo
je ugovor. Stvar je ušla u proces i na kraju se svršila poravnanjem sa 375.000 funti
st. ošteta. Račun je za državu bio čist. Firma je eksploatisala 400.000 m3 po 12 zlota
od kubika. Za to isto drvo dobijalo se 8,000.000 zlota godišnje. Isplativši firmi njenih


375.000 funti sterlinga, Administracija držav. šuma još je uvek bila na dobitku, jer
je to drvo odmah prodavala za 32 zlota, a ugovor je trebao da traje 10 godina.
Tako je u 1929 godini Administracija držav. šuma raskinula i poslednji dugoročni
ugovor. Kako se koji ugovor raskidao, u toj istoj godini nastavljala je država rad
u svojoj režiji. Niko ne odriče u Poljskoj, da je naročito u početku bilo znatnih teškoća.
U samoj struci bilo je vrlo uglednih stručnjaka čak i među profesorima Univerziteta,
koji su bili protiv nove politike. Naročito je bio slučaj sa stručnjacima
nasleđenim od bivše austrijske adminstracje. Dok su se šumari iz Poznanjske i
Pomeranije odnosno oni nasledeni od nemačke i ruske administracije srazmerno
brzo prilagođavali novom kursu »trgovačke politike u šumarstvu«, kako je Poljaci
346




ŠUMARSKI LIST 7/1934 str. 37     <-- 37 -->        PDF

rado nazivaju, dotle se bivši šumari iz Galicije nisu nikako akomodirali novom
kursu u šumarskoj politici. Tamo je u ostalom i bilo najviše dugoročnih ugovora
(na teritoriji direkcije šuma Lvove) i inicijatoru nove šumarske politike nije ostalo
ništa drago, nego da sve one, koji su mu namerno ili nenamerno smetali u sprovođenju
nove politike, likvidira.


U pogledu tehničkom stvar isto tako nije išla Sasvim glatko, »ali mnogo
lakše, nego što Vi sebi zamišljate« kazao je direktor Loret. Na pilanama, koje su
nasleđivane i kupovane od firmi, u većini slučajeva zadržano je celokupno stručno
osoblje u prvo vreme — u koliko je bilo poljske narodnosti ono je zadržano i danas
bilo kao stalno bilo kao kontraktualno osoblje. Međutim postepeno za upravnike
pilana dovedeni su većinom mladi šumarski inžinjeri.


Budući da Poljska gros svoga eksporta izvozi u Englesku, a zatim u Holandiju
i Nemačku, to su za pojedine Sortimente (usku rezanu englesku robu ili tzv. engleske
šlipere i timbre) dovođeni specijalisti iz Engleske ili Nemačke i Holandije, koji su
ugovorom ili honorarno uz velike nagrade za 6 meseci do godinu dana ostajali u
zemlji i obučavali osoblje koje je vrlo brzo kapiralo i preuzelo čitavu izradu na sebe.


Šefovi eksploatacije i pilana u Generalnoj Direkciji šuma su dva mlada stručnjaka,
koji su pre toga bili duže vremena na praksi kod privatnih firmi u Švedskoj
i Nemačkoj. Oni često drže kratke kurseve i konferencije za pojedine grupe šumskih
uprava i pilana, na kojima obučavaju šefove uprava i pilana u izradi bilo pojedinih
novih sortimenata, koje zahteva pijaca, bilo ( a to je najčešće) u sortiranju robe. Na
taj način proizvodnja se stalno popravlja kvalitativno.


Kako je celokupan poljski izvoz ranije išao na Dancig, to je stvarno čitavom
izvoznom trgovinom u Dancigu gospodarilo nekoliko poljskih i engleskih trgovaca,
koji su drvo jeftino dobijali iz državnih šuma i jeftino prodavali u Engleskoj — ne
pazeći na izradu, na Sortimente itd., dajući jednom rečju vrlo rđavu robu, koja je
potpuno ubila glas poljskom drvetu.


S uvođenjem nove politike u državnim šumama morala se voditi i jedna nova


eksportna politika, koja bi imala za cilj da poljskom drvetu zadobije jedan dobar
renome u inostranstvu. Prvi korak na tome pitanju bio je podizanje pristaništa
Gdinje, koje je za nekoliko godina od jednog ribarskog seoceta postalo veliko morsko
trgovačko pristanište — poslednja reč tehnike u pomorskom građevinarstvu. Drugi
korak bio je ustanovljenje Pageda jedne specijalne agencije za ekspediciju robe.
Paged je jedno privatno ekspediciono preduzeće, u kome država učestvuje sa 90%,
a privatni imaju prava učešća sa 10%. Tako je teoretski, praktično je to još uvek
jedno preduzeće, u kome država učestvuje sa 100%. Ono prima robu od šumskih
uprava i pilana (koja dolazi Vislom i željeznicom) i slaže je. i sortira po upravama
i direkcijama, tovari je u brodove i ekspeduje dalje, na mesto opredeljenja. Sortiranje
razne robe na stovarištu Pageda kontroliše šef pilane pri Generalnoj direkciji šuma.
Celokupna roba iz državnih šuma nosi znak crvenim PUP; na svakom štosu
ima tabla, na kojoj je zapisano poreklo (direkcija šuma), vrsta drveta, klasa, dimenzije.
Poreklo je potrebno, jer kupci sami diferenciraju robu na pr. iz Lučka ili
Bjalovieže ili Lvova.


Iz priležeće tabele vidi se, kako se kretao eksport odnosno ekspedicija drveta
iz državnih šuma za poslednje dve godine preko Pageda. Naročito treba naglasiti,
da Paged ne vrši prodaju robe iz državnih šuma. On vrši samo prijem od uprava,
lagerovanje utovar i ekspedovanje. Čitav taj posao veoma je uprošten, kako kod
uprava i pilana tako i kod računovodstva Generalne direkcije šuma. Šumske uprave
ili strugare šalju robu (eksportnu) direktno Pagedu sa 4 lista, u kojima je sistematizacija
robe po vagonu (šlepu ili splavu). Jedan se list odmah šalje Generalnoj
direkciji šuma. Pošto je Paged ekspedovao robu, on šalje u svom 15-dnevnom izveštaju
iskaz primljene i utovarene ekspedicione robe sa svima troškovima. Iskazi su


347




ŠUMARSKI LIST 7/1934 str. 38     <-- 38 -->        PDF

po direkcijama, Računovodstvo po odbitku svih troškova priznaje odnosnim direkcijama
ostvareni prihod za rashodovani materijal.


Čitav eksport iz poljskih državnih šuma, koji danas iznosi oko 500.000 m3
rezane robe, radi u računovodstvu svega 6 lica, dok čitavo računovodstvo ima svega
13 lica.


Administracija je uprošćena do granica mogućnosti. Delovodni protokol uopšte
ne postoji, manipulacija je direktna i brza kao kod privatnih preduzeća. Predmeti
nose stalne brojeve prema svojoj prirodi — n. pr. 735 je kočeno drvo, koje radi X
referent broj 5, i sekretarijat odmah njemu doznačuje pismo. Taj predmet uvek nosi
br. 735, dolazio iz Uprave na direkciju ili iz Direkcije u Generalnu direkciju ili obratno.
Ili .. pr. 625 su telegrafski stupovi — i ma od kuda dolazi predmet, koji se odnosi
na telegr. stupce, mora nositi taj broj. Arhive, kao što smo rekli nema, već samo
sekretarijat, koji akta nigde ne zavodi, već samo dodeljuje. Predmet se po pravilu
mora istog dana resiti ili ako se nema po njemu šta raditi, ulaže se u dosje. Svi
predmeti svršeni jedne vrste ostaju u odnosnom dosje-u kod dotičnog referenta. Piše
se malo i kratko bez dugačkih referata i obrazloženja. U ostalom za to i nema potrebe.


Ministar nema gotovo nikakve kompetencije, tj. on potpisuje samo neto =
budžet, instrukcije i zakone i postavljenja triju najstarijih grupa činovnika. Sve ostalo
je razdeljeno na generalnog direktora, šefove odelenja, direktore direkcija i šefove
šumskih uprava.


Kao što se videlo, sve maloprodaje i velikoprodaje za unutrašnjost zemlje vrše
i odobravaju šumske uprave i direkcije, dok generalna direkcija šuma vrši samo
zaključke i prodaje sa inostranstvom. Baza čitavog poslovanja je poverenjé. Poverenje
pri administriranju, poverenje pri davanju kompetencije, poverenje pri izradi, poverenje
pri prodaji »Ovde i tamo desi se po koja zloupotreba« rečeno mi je, ali to nisu
zloupotrebe visoke korupcije, kakve je bilo, dok je bilo dugoročnih ugovora i dok je
poljskim tržištem vladao Centyry. Svaka šumska uprava ima svoj eta, koji se ima
preraditi prema ekonomsko-finansijskom planu u toliko raznih sortimenata, sa tim
troškovima. Pre, posle i ža vreme izrade vrši se stalna kontrola. Po završenoj izradi
vrši se sortiranje, koje se posebno pregleda i onda pušta u prodaju. Postoji samo jasno
opredeljena individualna odgovornost svakog pojedinca. Nema kolektivne odgovornosti
— komisije ne postoje. Kod većine mladih stručnjaka na terenu postoji jedan neobičan
elan, da se izradi što bolje i da se što skuplje proda. Manipuliranje sa kreditima i
budžetom vrlo je prosto. Čim se odobri budžet, računovodstvo odmah izvesti sve
filijale Narodne Banke, da tim upravama odnosno direkcijama ima za tu godinu (već
prema ranijem izrađenom fin. ekonom, planu) otvoriti tekući račun u visini te i te
sume. Dotična ustanova odnosno šef uprave ima se kretati u visini odobrenog računa,
izraditi određeni količinu robe i trošiti novac prema potrebi. Manje t. j . jeftinije može
i srne izraditi, skuplje ne. Ako se prevario u kalkulaciji, to je na njegovu sopstvenu štetu.


Da rezimiramo: Administracija drž. šuma u Poljskoj je posednik 3,00´5.492L85 ha
šurra i šumskog tla, od čega 2,498.854.92 ha pod šumom. Ima 1668 km šumskih željeznica,
89 kaldrmisanih puteva, 1849 šoderovanih, 1775 km glinastih i 19.559 km izrađenih
šumskih puteva, 32 pilane sa 101 gaterom, 1 fabriku suve destilacije, 3 strugare
za izradu ukočenog drveta, 6 radionica za izradu terpentinskog ulja, 10 ciglana, 3
mlina, 1 stolarsku radionicu, 1 fabriku za izradu namještaja, 6388 drž. kuća, 3796 km
telefonske mreže, zaposluje oko 12.000 lica koje činovnika, stručnjaka, službenika, manipulanta
i t. d., ima 100% uređenih šuma, pošumila je više od 80% seča i goleti, koje
su ostale iza dugoročnih ugovora i iza okupacije, kupila je 100.000 ha privatnih šuma
i sa etatom od oko 7,000i.000 m3 alimentira budžet, koji se kreće zimeđu 70,000.000
zlota (630.000.000 dinara) i 150,000.000 zlota (975,000.000i) dinara (pomnoži sa 9 odnosno:;.


348




ŠUMARSKI LIST 7/1934 str. 39     <-- 39 -->        PDF

\


sa 6.50), uplatila je efektivno na ime čiste dobiti Državnoj blagajni od 1923—1932 god.
540,061.358.15 zlota, (3,267,368.827 dinara), čiji hektar šumske površine donosi između
28.5—45 zlota (256 ili 290 dinara) po hektaru bruto-prihoda, a čiji kubik proizvedenog
drveta donosi između 2.14 i 11.97 zlota (19.26 i 72 dinara) čiste dobiti sa 33.6% od
ukupne površine pod šumom u Poljskoj — ona drži 50% nacionalnog izvoza u drvetu
i predstavlja najjačeg drvnog industrijalca u zemlji.


Napominje se, da je politička uprava pod Ministarstvom unutrašnjih dela potpuno
odvojena od Uprave državnih šuma i među so´jom one nemaju nikakve veze.


Privatna industrija drveta sastavljena većinom od malih trgovaca i velikih sopstvenika
šuma i pilana, koja je ranije bila potpuno neorganizovana, a u jednom
haotičnom stanju — pred tako moćnim proizvađačem drveta i najvećim industrijalcem
u zemlji, koji je svoju proizvodnju uredio, svoje mnogobrojne artikle standarizovao,


a čija je marka PLP. (poljski Lasov Panstvovih — iz poljskih državnih šuma) stekla
ugleda i afirmirala se na inostranim severnim pijacama, organizovala se također u
Savet glavnog državnog saveza u Poljskoj, koji je tokom prošle i pretprošle godine
organizovao i celokupan izvoz četinjastog drveta iz privatnih šuma i od privatne
industrije u Poljskoj u Regulamin Komitet Eksportowego Materijalow Tartych z
drzew iglastych.
Ovaj komitet, koji je potpuno privatna ustanova i sastavljen od raznih privatnih
društava, organizacija trgovaca drveta i sopstvenika šuma, vodi celokupnu eksportni
politiku četinjastog rezanog materijala. Bez njegove dozvole ne može se ni jedan
kubik drveta .etinjastog izvesti, on zastupa interese privatnog poljskog izvoza kod
svih internacionalnih aranžmana. On saobražava izradu i politiku četinjastog rezanog
drveta (izrađenog iz privat, šuma i od privatnih trgovaca i pilanara) politici administracije
državnih šuma. Njegova je delatnost osim toga instruktorska i normalizatorska:
on daje savete i instrukcije u pogledu izrade i standardizovanja pojedinih
sortimenata.


Kao zasebno savetodavno telo Ministra poljoprivrede i trgovine osnovan je
nedavno Šumarski savet sa čisto konsultativnom misijom. To je sasvim mlada organizacija,
tek se rodila i o njenoj delatnosti se nema Bog zna šta kazati.


Radi potpunije slike neka nam je dovoljno ovo malo poređenje.
Kralj. Jugoslavija ima (prema našoj statistici) 3,619.566 ha šuma, a 2,850.683 ha
pod šumom. Sa svojim etatom od 5,000.000—7,000.000 m3 ima verovatno (jer tu statistiku
nemamo) 70% neuređenih šuma, ima kod uprave držav. šuma 2562 uposlena
lica (od toga 504 činovnika, svih šumarskih sprema, 67 račun, činovnika i 1991 lugarsko
lice), čiji se bruto-budžet kreće između 67,000.000 i 150,000.000 dinara, čiji se čisti
prihod po hektaru kreće između 0´80 dinara i 33´08 dinara, a ukupni čisti prihod
između 2 i 50 milijona, čiji kubik prodatog drveta na panju donosi između 0.3. i 14-50
dinara (ovo su sve aproksimitivni računi, jer naša statistika još do danas nije ništa
u tom pogledu dala). Oko 75% produkcije angažovano je dugoročnim ugovorimarezervacijama za male pilane, ograničenje pjseda još je neizvedeno, pitanje aervituta
još neuređeno, industrija i izvoz neorganizovani i u jednom haotičnom stanju slobodne
trgovine, u kome svaki predaje što hoće, kako i koliko hoće i pošto hoće. Na
internacionalnim organizacijama i u internacionalnim publikacijama pominju nas uvek
kao primer jeftine i rdave produkcije.


Zaključak.


Do današnje strukture svoga državnog šumskog gospodarstva, koje smo u
glavnim crtama izložili, Administracija drž. šuma u Poljskoj išla je sledećim putem:
1) likvidirala Servitute; 2) likvidirala dugoročne ugovore; 3) uredila proizvodnju (ure


34.9




ŠUMARSKI LIST 7/1934 str. 40     <-- 40 -->        PDF

dila šume); 4) izašla iz okvira opšte državne administracije i dobila potpunu nezavisnost
sa jednom uproštenom administracijom na bazi poverenja; 5) ulazi u opšti državni
budžet samo sa netto-prihodom, mače potpuno slobodno finansira; 6) industrijalizirala
svoju proizvodnju; 7) uredila eksploataciju i eksport putem Pageda.


Ta konstrukcija držav. i šum. gospodarstva u Poljskoj je jedna realnost i nikodanas
tamo ne misli da se vraća na staro. I najogorčeniji protivnici sadašnjeg kursa
šumarske politike u Poljskoj ne odriču joj uspeh — oni joj pripisuju samo socijalističke
tendence i preterano etatistički uticaj. Ali to je baš onaj najjači argumenat.
kojim državna šumska administracija tuče u glavu svoje protivnike i kojim je ućutkala
i najjače zagovornike starog sistema u javnosti i u Parlamentu, onaj socijalni momenat.
Ako je nekoliko velikih trgovaca izbačeno iz državnih šuma, lonaj mali čovek —
radnik, manipulant, stručnjak — ostao je tu, samo sada sigurnije sa osiguranom stalnošću.
A nadnice šumske, pilanske i u pristaništu u Gdinji podignute su između 40—60%
od onih, koje su privatni zakupci plaćali u drž. šumama.


I Administraciji drž. šuma naročito se priznaje podizanje toga ekonomskog
nivoa kod šumskog radništva, te s time u vezi i podizanje opšteg ekonomskog nivoa
stanovništva i njegove kupovne moći.


Jedno veliko pitanje, koje je potpisanog naročito interesovalo, to je, kako je
rešen taj problem birokracije, koji pritiskuje svaku državnu administraciju i koji je
morao pritiskivati i poljsku, koja je u svom nasledu primila dve čuvene birokracije


— austrijsku i rusku. — Kako je nevaljali sistem zamenjen sa onim čisto trgovačkim
sistemom ekspeditivnosti, brzine i poverenja?
Mora se konstatovati, da je to preduzeće (Administracija državnih šuma) pre
svega jedna administracija, koja nosi karakter jedne redovne državne administracije,
a ne nekog trgov. preduzeća. Postoji disciplina, postoji nadležnost, postoji budžet,
postoji i Glavna kontrola ali sve je to uprošćeno, nivelirano i još se uvek nivelira,
da se odbaci sve što je nepotrebno i što je ostatak jedne krute birokracije. Telefonom
se obavljaju nalozi, koje nikad ne bi jedan naš Šef uprave ili direktor šuma primio
bez propisnog akta sa svim potpisima i pečatima. Pisma su kratka i prosta, bez
pretnji, bez formalnosti ili nepotrebnih obrazloženja.


Sama proizvodnja rezane robe — možda još ima prilično da poželi, ali svake
je godine sve bolja, lepša i savršenija. Na strugarama je možda zaposleno mnogo
više lica, nego što bi to na jednoj privatnoj bilo, ali to je ipak državna administracija,,
koja mora da vodi račun o tom socijalnom momentu.


Kako je rekao generalni direktor g. Loret »mi smo još u punom stvaranju,
niveliranju i usavršavanju ambicija čitave struke, da posao dovedemo uspešno do kraja
i da izgladimo sve rapavosti, koje ste u našoj organizaciji susreli.« Međutim iz onog,
što smo izložili, jasno je, da je jedan ogroman uspeh postignut i u uređenju produkcije
i na čisto fiskalnom polju.


U poređenju sa našim prilikama (a i potpuno nezavisno, uzev u ocenu poljski
napor) ima nekoliko olakšavajučih momenata, koji su čitav ovaj razvitak i put, kojim
.. Administracija Lasow Panstvovich prošla, učinili nešto bržim, lakšim, glatkiji.n.


Pre svega biološki uslovi proizvodnje: geografska širina, topografski reljef.
Mnogo severnije od nas oni nemaju one teškoće u uzgoju, koje mi imamo usled mediteranskog
uticaja (duga i sušna leta). »Poljska klima« sa znatnim uticajem baltičkog
mora je ravnomernija, vlažnija i bez onih velikih kolebanja, kakva se kod nas beleže.
Osim toga 70% njihova teritorija je u jednoj ravnici ili, tačnije rečeno, u blažoj, talasastoj
zaravni — sa izrazito silicioznom osnovom. Planinski teren imaju samo u
Galiciji. Posledica je tih prirodnih uslova, da je beli bor, glavna (upravo pretežna)


350




ŠUMARSKI LIST 7/1934 str. 41     <-- 41 -->        PDF

vrsta drveta, pokrio više od 60% ukupne površine pod šumom. Osim toga je on, pored
smrče, nesumnjivo jedna od najrentabilnijih vrsta drveta.


Dakle podmlađenje lako, eksploatacija usled terenskog reljefa laka, izvozi na
sve strane (suvim i vodom) vrlo razvijeni, uređenje šuma odnosno uređenje produkcije
(koje je tamo za 100% dovršeno) nema onih komplikovanih problema, kakve ima jedno
planinsko uređenje šuma, gde često osim vrlo teških i prirodnih proizvodnih uslova
(klima, ekstremi, vetrovi, krš, paša) dolaze isto tako teški cksploatacioni uslovi (težina
tereta, nerazvijenost saobraćajnih sredstava u bližoj okolini, potreba velikih investicija).


Dovesti u ravnotežu: potrajnost gospodarenja, uzgojne i gospodarstvene zahteve
jedne planinske šume sa rentabjlnošću eksploatacije, sa opravdanošću investicija
jedan je od najvećih problema uređenja i eksploatacije planinskih šuma. Međutitrt
poljsko šumsko gospodarstvo u velikom svom delu ne poznaje tih teškoća. Čista seča
na vrlo malim površinama, sa veštačkim podmlađenjem svakako je jedno od najprostijih,
najlakših i najrentabilnijih rešenja uređenja šuma.


Ali ne srne se isto tako zaboraviti, da je Poljska A. L. P. resila problem uređenja
i eksploatacije šuma u Galiciji — dakle na planinskom terenu, pa makar to bilo i
svega 35´% — i da ni u Direkciji šuma Lvov nema nijedne pasivne uprave niti
neuređene šume, a baš je ta direkcija primila od bivše austrijske administracije najviše
dugoročnih ugovora.


Drugi momenat, koji je također bio od znatne važnosti prilikom prelaza na novi
sistem trgovačkog gospodarenja (kako se to često u Poljskoj zove, nova politika.


A. L. P.) je: da Poljska nije imala u svojoj zemlji velike drvne industrije sa moćnim
kapitalom i moćne organizacije. Naprotiv to su sve bili manji ljudi i slabim kapitalom,
sa nikakvom organizacijom i sa vrlo slabom preradom i proizvodnjom. Najveća firma
Ctntyry (engleska) nije sama radila, već je svoj eta cepala u bezbroj delova i preprodavala
malim trgovcima, koji su vrlo često opet samo preprodavali oblo drvo
ili u zemlji ili eksportovali u Daneig i tamo prodavali dvojici ili trojici zakupaca
čitavog poljskog izvoza za vrlo jeftinu cenu. Ovamo spada i jedan momenat, koji
ne ulazi u kompleks onih momenata, koje smo nazvali olakšavajućim pri oceni poljskog
napora, ali koji je momenat sui generis-psihološki, duševni i koji je imao izvesnu ne
baš tako sporednu ulogu prilikom likvidiranja sa starim stanjem. Sva ta sitna i krupna
trgovina u Poljskoj, sva ta vojska preprodavaoca bila je sastavljena isključivo od
Jevreja. Antisemitizam u Poljskoj uvek je na dnevnom redu. Dakle velike nacionalne
šumske industrije u Poljskoj nije bilo, sem strane, trgovina drvetom na malo veoma
razvijena, ali dezorganizovana i u haotičnom stanju, te usled toga izvoz poljskog
drveta veoma kompromitovan.
Ti su šumsko-gospodarstveni i nacionalno-ekonomski momenti paralelno diktirali
za reorganizaciju čitavog drvnog šumskog gospodarstva.


Još je jedan momenat imao izvesnog udela kod prelaza na sopstvenu preradu
drveta. Poljska je od ruskih i nemačkih vojnih komanda nasledila desetak pilana,
doduše u derutnom stanju, ali one su bile tu u sredini šumskih kompleksa i naterivale
su poljske šumare da ih alimentiraju. Bila bi jedna stručna sramota za poljske šumare,
da u svojoj rođenoj kući — na svom tlu — izdaju pod zakup ili prodaju strojeve za
preradu drveta trgovcima i prerađivačima drveta.


Tako su stvorena prva središta, kod kojih su sticana prva iskustva i koja su
davala nove podsticaje, da tako treba nastaviti, proširiti, usavršiti, jer da je tako
ipak najbolje za šumu i najrentabilnije za sopstveni džep. Ipak sve te olakšavajuće
okolnosti ne mogu da smanje uspeh i napor poljske šumarske struke, koji se toliko
afirmirao kroz dve krize (one iz 1927 i ove od 1930 na ovamo), da danas niko više
ne srne da pomisli da se vrati na staro.


351




ŠUMARSKI LIST 7/1934 str. 42     <-- 42 -->        PDF

Tabela 1.


ZAVRŠNI RAČUN ZA 1931/32.


Prihodi Rashodi
Naznaka Suma zlota Naznaka Suma zlota
1. Administracija ... . 94.521.26 1. Administracija . . . 24,388.930.41
2. Eksploatacija 58,264.705.86 2. Gospodar, izdaci . . 6,001.671.11
3. Prihodi poljopriv. . . . 59.253.12 3. Pokret, i nepokretnosti 8,494.596.07
4. Inventar pokretnosti i ne4.
Razni izdaci ... . 6,596.075.91
pokretnosti 49.329.62 5. Penzije 2,051.188.53
5. Razni prihodi . . . 3,947.080.08
6. Penzije 500.502.11
Ukupno 62,915.392.05 Ukupno 47,532.462.03
Višak izdataka nad prihoVišak
prihoda nad izdacima 15,382.930.02
dima Izdaci nepredviđeni gospoPrihodi
nepredviđenidarsko financij
gospo8,366.894.97
darsko financijski . . . 4,394.934.94
Ukupni prihodiPredviđeni i nepredviđeni
71,282.287.02 Ukupno 51,927.396.97
gubitak — Dobit 19,354.890.05


Bilans 71,2)82.287.02
Bilans 71,282.287.02


Tabela 2.
Iskaz čiste dobiti.


Pripadajuća čista dobit Uplaćeno držav noj kasi kao
Naimenovanje iskazano u bilansu čist prihod budžeta
u godinama u godinama suma


suma
Državne šume 1924 1924 8,156.964.39


19,982.478.17
1925 1925 39,467.792.22


62,522.356.06
1926/1927 1926/1927 99,894.781.25


97,688.136.66
1—IV--30. IX-^27 74,141.988.24 -IV--30. IX—27 61,583.918.30
1927/1928 1927/1928 99,915.344.26


132,301.552.36
19218/1929 1928/1929 89,000.000.—


101,765.159.85
1929/1930 1929/1930 73,037.580.—


69,722.529.06
1930/1931 1930/1931 47,000.000 —


21,155.794.89


-
351.221.94
20,804.572.95
1931/1932
10,948.315.71 1931/1932 22,004.977.73
589,877.089.06 540,061.358.15


Tabela 3.
Kubik proizvedenog drveta nosi čiste dobiti ili gubitka.


Godina Poljska na m:1 Prusk;
1927/1928 11.97 zlota 1.02 zlota
1928/1929 10.38 » 4.36 »
1929/1930 9.14 » 9.41 »
1930/1931 3.33 » 3.30 »
1931/1932 2.14 » 4.33 » gubi
1932/1933 3.17 » 2.11 » »


352




ŠUMARSKI LIST 7/1934 str. 43     <-- 43 -->        PDF

Tabela 4.


Izvoz drvnog materijala putem Pageda preko Gdinje
i Gdanske u Ekonomskoj godini 1932/33.


Mesec Gdinja
m3
Gdansk
m3
Ukupno
m3
1932:
Oktobar 31.824 3.323 35,147
Novembar 15.637 12.075 27.712
Decembar 15.641 13.173 28.814
1933:
Januar 20.258 3.428 23.683
Februar 6.501 1.199 7.700
Mart 20.199 2.863 22.363
April 25.924 22.856 48.780
Maj 40.999 7.508 48.507
Juni 28.486 16.200 34.686
Juli 41.285 6.599 47.885
August 40.120 24.622 64.742
September 35.715 16.319 52.034
322.557 130.194 452.051


KNJIŽEVNOST


DR. K. RUBNER: DIE PFLANZENGEOGRAPHISCHEN-ÖKOLOGISCHEN GRUNDLAGEN
DES WALDBAUS. III. izdanje, Neudamm 1934.


Kada je godine 1924. Dr. K. Rubne r izdao prvo izdanje gore navedene knjige
(vidi objavu u S. L. 1924., str. 144), sve su ocjene iskazale autoru puno priznanje
na uspjehu, što je s velikim trudom znao dobro sabrati, razvrstati i kritički prikazati
rezultate mnogih istraživanja o djelovanju pojedinih prirodnih faktora na rasprostranjenje
i uspijevanje vrsta drveća i cijelih šumskih sastojina. Naravno da je autor
u tom djelu znio i svoje radove u tom pitanju. Tim je djelom bila u šumarskoj literaturi
popunjena osjetljiva praznina, jer se njime dobila knjiga, u kojoj je sistematski
razvrstano gradivo, koje se odnosi na nauku o utjecaju prirodnih sila na vegetaciju. Djelovanje
tla (edaifskih faktora) na biljnogeografske temelje uzgajanja šuma prikazao
je već u prvom izdanju prof. Dr. Leiningen-Westerburg. Da je ova knjiga
naišla na vrlo dobar prijem među šumarima, vidi se po tom, što je već g. 1925. izašlo
drugo njeno izdanje sa nešto proširenim gradivom (... strana). U aprilu ove godine
izdao je Rubne r i treće izdanje ovoga svog djela, i opet s vrlo proširenim gradivom
u usporedbi sa drugim izdanjem (580 str.). I u drugom (str. 110—154) kao i u
trećem izdanju (str. 152—259) obradio je temeljito edafske faktore prof. Leiningen ,
Mislim, da ću najbolje prikazati gradivo III. izdanja ove knjige, ako iznesem razdiobu
cijelog sadržaja. Knjiga je razrađena u slijedeća poglavlja:


1. Klimatsk i faktori : zrak, sunce, svijetlo, toplina, voda, gibanje zraka,
klima na pojedinim mjestima u sastojim, djelovanje klime kao cjeline, karakter
klime.
H53