DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 7/1934 str. 25 <-- 25 --> PDF |
SAOPĆENJA Ing. Milan Manoilović — Beograd. ORGANIZACIJA DRŽAVNOG ŠUMSKOG GAZDINSTVA U POLJSKOJ* Kada naš čovjek, šumar iz naših krajeva, krene za Poljsku, ponese sa sobom ne tako neznatnu količinu skepse i nepovjerenja prema svemu onome, što je slušao i čitao o njenoj šumarskoj ekonomiji u dosta neodređenoj i maglovitoj formi. Pojmovi o tako zvanoj komercijalizaciji, industrijalizaciji državnog šumskog gazdinstva, reci krupne i u modi, ali i veoma nesrećno nađene i koje mnogo šumara odbijaju — ti pojmovi su za nas više manje knjiški i apstraktni. Izmiriti čitav onaj sistem jedne velike administracije, i to državne (sa svim njenim neizostavnim atributima, kao što su hijerarhija, birokracija, nepoverenje i tradicija) sa jednim sistemom ekspeditivne trgovine, lišenim nepotrebnih formalnosti i komplikacija, sa brzim akomodiranjem promenljivim, nestalnim i nesigurnim ekonomskim prilikama, kakve su naročito posle rata, a da u takvom jedinstvenom sistemu onaj čisto šumarski stručni momenat (uzgoja i uređenja, dobrog i urednog gospodarenja) ide pod ruku u najboljoj saglasnosti sa tim uskim trgovačkim momentom — izgleda za mnoge od nas težak i sa punim uspehom nerešiv problem. Osim toga ne treba zaboraviti, da naš čovek polazi iz zemlje, gde je Zakon o državnom računovodstvu vrhovno jevanđelje u šumarstvu, gde je sistem komisioniranja, sistem trojice postao pravilo i za najbeznačajnija pitanja, a kolektivna odgovornost putem teških i glomaznih stručnih tela potpuno istisla svaku individualnu i jasno definisanu odgovornost, jedino moguću u jednoj privrednoj organizaciji — gde je napokon panika od afera i strah od mesnih i od glavne kontrole kao i uzajamno nepoverenje paralizovalo svaku pozitivnu aktivnost i privređivanje u najboljem smislu te reči. Uza sve to u dvema najstarijim šumarskim organizacijama, u iNemačkoj i u Francuskoj, nismo videli ono, što se zove »handlovi sistem«, kako bi rekli Poljaci, niti smo naučili da takav sistem jedini pruža najveće jemstvo za potpuno nezavisno, slobodno i rentabilno gospodarenje. Prva sa jednom grubom režijom u šumi i prodajom kod prvih raskrsnica šumskih puteva i šumskih skladišta, a druga sa prodajom na panju ostaju još uvek klasični primeri urednih šumskih gospodarstava. Uzroci su mnogostruki i raznorodni i analiza njihova sama bi sobom zahtevala jednu posebnu raspravu — te ćemo ih za sada ostaviti po strani. U ostalom to nije za nas u ovom slučaju tako važno. Ono što smo hteli da naglasimo, to je da naš čovek polazeći za Poljsku i po stručnom vaspitanju i po navikama i iskustvu stečenom u našoj sredini i kod naših prilika ponese daleko više negativnih nego pozitivnih predispozicija za sve te novine. One dve najstarije šumarske administracije — nemačka i francuska — ostavljaju pored toga za sobom preko dva veka života, dakle su oprobane vremenom, koje je u šumarstvu jedan od najsigurnijih i najobjektivnijih sudija. A ovamo kuda idemo? K našoj braći Poljacima, koji su pre svega Sloveni, dakle već po rasi ne sjajni organizatori kao i mi. Zatim, ako je ta nova politika momentano uspela, sme li se u šumarstvu izricati presuda i davati jedno kategorično mišljenje za period vremena, koji jedva da predstavlja jednu Biolejevu ophodnjicu — dakle onu najkraću? S ovakvim refleksijama krećemo u Poljsku. * Predavanje održano dne 15 IV 1934 na glavnom godišnjem zboru Beogradske podružnice J. Š. U. Ostala dva predavanja bit će štampana u narednim brojevima. 335 |