DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 98 <-- 98 --> PDF |
Inž. ALEKSANDAR ZALJESOV (ĐEVĐELIJA): TERENSKA PIKIRIŠTA U SREZU ĐEVĐELIJSKOM I NJIHOVI REZULTATI (LES PÉPINIERES VOLANTES DE DJEVDJELIJA ET LEURS RÉSULTATS) Devdelijska kotlina nalazi se na krajnjem jugu naše države. Opko ljena je visokim brdima do 1700 metara visine nad morem, koja sa severa proseca reka Vardar u uskom klancu Demirkapija-Klisura i samo je sa juga otvorena prema toku Vardara. Nadmorska visina kotline je 50— 100 metara. Klima jegejska, koja se u mnogome približuje mediteranskoj, sa jakim i čestim vetrovima severo-zapadnog smera i lokalnim vetrom uz reku Vardar zv. »Vardarac«, koji počinje od Demirkapije-Klisure i duva niz reku Vardar jakom brzinom. U đevdelijskoj kotlini »Vardarac« nanosi mnogo štete vegetativnom pokrovu svojom fizičkom snagom (lomljenje, savijanje, stvaranje levka oko sadnica i t. d.), a svojom brzinom suši tlo, koje se za vreme letnjih žega potpuno isuši. Srednja godišnja temperatura je 20.6". Kolebanje između apsolutnih godišnjih ekstrema temperature je 49.6°. Raspored atmosferskih taloga spada u tako zvani Solunsko-Vardarski režim i nije povoljan za vegetaciju, što se vidi iz merenja u šumskom rasadniku »Lisičkovc vodenice« (Vidi tabelarni pregled broj 1.) Pošumljavanja, koja su vršena u minulim godinama, pokazala su srazmerno slabe rezultate. Na konferenciji šumarskih referenata u Sko-plju u godini 1931. odlučeno; je, da se izvrše ogledi sa terenskim pikirištima. Terenska pikirišta, to su pikirišta na samim objektima za pošumljavanje ili u neposrednoj blizini istih, koja ne dobijaju vlagu umetnim načinom. Na njima se vlaga zadržava prašenjem za vreme vegetacije, a to je tzv. metoda »suve kulture«, t. j . način »kojim se veštački i naučno iskorišćuje jednostavni fizički zakon kapilarnosti, za zadržavanje vlage u zemljištu«, kako to kaže g. inž. Burlakov u Šumarskom Listu za godinu 1929., strana 266. Rahljenje zemljišta deluje i fiziološki na razvoj korena odnosno vlasnih žilica radi lakšeg pristupa kiseonika i vazduha.: Svrha je pikirišta, da od slabih sadnica, koje su uzgojene u šumskom rasadniku na uobičajen način, dobijemo sadnice sa dobro razvijenim korenom, a kod četinara i krunicom, koje će biti ne samo jake i zdrave, već i sposobne da podnesu klimatske i terenske prilike, da njihov uzgoj bude što jeftiniji, a rezultati što pozitivniji. Ja sam blizu Devđelije osnovao terenska pikirišta na dva objekta u jesen 1931. godine. I. Na Mrzenačkom Đrdu postavio sam tri pikirišta sa ukupnom površinom od 550 kv. metara; II. Na Đevđelijskom Ritu postavio sam dva pikirišta sa ukupnom površinom od 2.500 kv. metara. 224 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 99 <-- 99 --> PDF |
225 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 100 <-- 100 --> PDF |
Mrzenačko Brdo. Prvo i drugo pikirište Mrzenačkog brda po svom su položajukarakteru zemljišta slična jedno drugom. Tlo nanosno, peskovita ilovača pomešana sa šljunkom, položaj ravan; nalaze se pri dnu, a sa istočne strane brda podloga je kamenita. Treće je pikirište po površini najmanje, peskovita ilovača dosta je duboka, podloga kamenita, položaj ravan, na grebenu. Obrada zemljišta izvršena je u decembru 1931. godine, a sadnja u januaru 1932. Obrada je izvršena krampom i motikom, sadnja jie pak izvršena »pod kolac« ili tačnije pod železnu štangu. Rupe za sadnice pravljene su železnom štangom zbog šljunkovitog tla, a nabijanje zemlje vršeno je kocem; sadnja je izvršena u redovima. Razmak reda od reda 30 cm, a u redu 25 cm. Ovaj je način sadnje brz, jednostavan i jeftin. Uspeh rada sadržan je u pregledu broj: 2. Pregled broj 2. Pregled zasađenih i uspelih sadnica na pikirištima Redni broj Bilo je zasađeno u januaru 1932 godine Uspelo u proleće 1933 g. u % 1. Bagrema . . . 2.Ç00 sad. 1.000 sadnica 34,5 2. eOO sad. 440 73,3 3. Jasena amerikanskog 500 sad. 250 . 50,0 4. Crnog bora . . . 900 sad. 170 , 19,0 5 . . . 1.500 sad. 350 23,3 Svega . . . 6.400 sad. 2.210 sadnica 34,5 Đevđelijski Rid. Tlo duboko, peskovita ilovača, položaj ravan. Obrada zemljišta izvršena je oranjem, ali radi slabe tegleće stoke oranje je izvršeno slabo i plitko, svega na 10—12 cm. Orano je dva puta i jedan put vlačeno. Veće grudve zemlje razbijane su motikom. Sadnja je izvršena na isti način i u isto vreme kao i na Mrzenačkom brdu. Uspeh radnje prikazuje pregled broj 3. Pregled broj 3. Pregled zasađenih i uspelih sadnica na pikirištima Redni Uspelo u proleće Bilo je zasađeno u januaru 1932 godine u % broj 1933 g. 1. Bagrema 8.000 sad. 3.820 sadnica 47,7 2. Javora 7.000 sad. 1.020 14,5 3. Jasena 700 sad. 150 „ 21,0 4. Crnog bora 6.000 sad. 220 „ 3,6 5. Alepskog bora 8.000 sad. 2.886 36,0 Svega . . . 29.700 sad. 8.096 sadnica 27,2 226 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 101 <-- 101 --> PDF |
Kako na jednom tako i na drugom objektu sadnice lišćara bile su prilikom sadnje prerezane na 10 cm iznad zemlje, sem jasena. Žile su bile prikraćene i kod lišćara i kod četinara. Troškovi obrade zemljišta, sadnje i prašenjia u toku jedne vegetativne godine iznosili su 0.70 dinara na 1 m2. Za terenska pikirišta morao sarrf upotrebiti one sadnice, koje su bile na raspoloženju u šumskom rasadniku. Kvalitet upotrebljenih sadnica bio je dosta slab, t. j . upotrebljene su one sadnice, koje nisu bile sposobne za teren. Tome se ima dodati: 1. Bagrem na pik´irištima bio je napadnut delimično od kornjače. Kornjača napada mlade sadnice i brstom uništava potpuno mlado lišće, zbog čega sadnica ili zakržljavi ili sasvim ugine. Interesantan je sam način napada. Kornjača svojom težinom savija sadnicu kao tenk i kada je sadnica savijena i priljubljena zemlji, kornjača obrsti1 list, da zatim pređe na drugu. Stoga je potrebno u okolini pikirišta i rasadnika uništavati kornjače kao štetočine. 2. Crni bor, kao trogodišnji i nepikiran, bio je već odrastao i iz previše gustog sklopa. 3. Alepski bor bio je sa 50% dvogodišnji. U istoj godini nije uspeo ni u rasadniku, a i uopšte dvogodišnji alepski bor nije pogodan za sadnju, ako ga vadimo iz zemljišta bez zemlje, koja opkoljava njegove žilice. Iz gore navedenih razloga i postignutih rezultata vidimo, da broj uspelih sadnica nije tako velik, ali njihov kvalitet je odličan. Rezultat u broju uspelih sadnica je svakako mnogo manji, nego u rasadnicima, no i troškovi proizvodnje su takođe manji. Mi ne tražimo samo broj, već i kvalitet sadnica, sem toga broj bi bio kud i kamo veći, ako bismo upotrebili normalne sadnice, a ne one iz previše gustog sklopa i najslabije. Mi i sada već u rasadnicima na našem području, na istoj površini, uzgajamo kud i kamo manji broj sadnica, nego što se to radilo pre, samo radi toga da dobijemo jače sadnice. Postotak uspelih sadnica ne treba da nas plaši, ali ono što je uspelo to je zdravo i sposobno za život, a to je ono što se traži. Površina, što je bila upotrebljena za pikirište, već je pošumljena i to sa onim delom sadnica što ćemo ostaviti prilikom vađenja, a ostavićemo svakako one sadnice, koje su slabije, tako da prilikom vađenja u nas uopšte neće biti slabih sadnica, a površina upotrebljena za pikirište biće pošumljena. Troškovi obrade već sada pošumljene površine ne padaju na teret rasadnika, već na teret samog uspelog pošumljavanja. Terenska pikirišta neophodno su potrebna za pošumljavanje goleti na jugu, isto tako kao što je potreban sam rasadnik. Iz prakse vidimo, da su sadnice, koje su u početku pošumljavanja na Jugu dobijane iz različitih rasadnika, udaljenih 2—3 dana od mesta pošumljavanja, uginule. Nema tu krivice ni do pošumljavanja ni do odgajivača. Krivica je dug transport, inedovoljno pakovanje, promena klime i nadmorske visine. Nije to vrtljarstvo, gde se sadnice u toku mnogih godina neguju posle sadnje, jer mi radimo sa velikim kvantumom sadnica na slabim zemljištima i sa ograničenim srestvima. Iz svega gore izloženog vidimo, da se uspešno pošumljavanje u Devđelijskoj kotlini kao i na većem delu juga može vršiti samo sa sad 227 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 102 <-- 102 --> PDF |
nicama, koje su odgojene u istim prilikama, na istom staništu i podneblju, na kojima će stalno ostati. To najbolje i najlakše postižemo malim terenskim pikirištima. Résumé. L´ auteur nous expose la maniere d´ agir dans les pépinieres volantesinstallées sur les terrains dénudés aux alentours de Djevdjelia. Ces pépinieres ont pour but non seulement de produire des plantes adaptées, aux terrains memes, mais de reboiser la superficie de la pépiniere. On y remarque la méthode »Alegretti« modifiée. KARLO ZLOH (LESKOVAC): ...... ........ . ........ . ....... ........... (LA PÉPINIERE DE LESKOVAC ET LE REBOISEMENT EFFECTUÉ PAR LE PEUPLE) .. ...... ........ .......... ...... ...... y ........,. .... ........ ....... .........., ............ . ........, % ........ je ......... ...... ........, ... .... ]/3 ....... ....... ..... .... ........ .. ............ je .... y ........ .. ........ .............. .......... je ...... ....., y ..... .. .......... ... ..... ......., .. ..... ....... ........ (. .. ..... ........ ....... ........... .. ...... .. ..... .... ... ....... .... . .... ....., .......... . ........ ...... ........ ...., ........ ..., .... .. .... .. ...... ........ ......, ... . ... .. ..... ce .............. ... ....... ........... . ... ....... ..... ... ...... ....... ..... .... ........... ....., ....... ... ...... . ...... .......... ......, .... .. je .......... .. ..... ......... ........ ........, ..... je ...... .... ... ....... .... . ..... .... ....... ............. y ........ .... .... je y ...... . .., ... ..... y ........... ....... ..... ..... ....... ........ ......... ......, .... .. ........... y ........ .... .... . ......... ..... .. ....... .... ... ....... .. ........ ...... ............ . ...... ........ ........... ..... ......... ...... .... ce .. .., .. ce .... ........ . ...... .... .......... ...., .. ce ..... ... . .... y ....... ............. . .. ce ........ ........ .... .. ......., .. ...... je .... .. ....... .... . .... je ..... ....... .. .. ......... ......... ce ......, .. ce .......... .......... ...., . ... 1923 .... .......... ce .......... ....... .. ........... ......, ......... ...... ....... ......... y ........ ...., .... je ....> 228 |