DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 98 <-- 98 --> PDF |
Inž. ALEKSANDAR ZALJESOV (ĐEVĐELIJA): TERENSKA PIKIRIŠTA U SREZU ĐEVĐELIJSKOM I NJIHOVI REZULTATI (LES PÉPINIERES VOLANTES DE DJEVDJELIJA ET LEURS RÉSULTATS) Devdelijska kotlina nalazi se na krajnjem jugu naše države. Opko ljena je visokim brdima do 1700 metara visine nad morem, koja sa severa proseca reka Vardar u uskom klancu Demirkapija-Klisura i samo je sa juga otvorena prema toku Vardara. Nadmorska visina kotline je 50— 100 metara. Klima jegejska, koja se u mnogome približuje mediteranskoj, sa jakim i čestim vetrovima severo-zapadnog smera i lokalnim vetrom uz reku Vardar zv. »Vardarac«, koji počinje od Demirkapije-Klisure i duva niz reku Vardar jakom brzinom. U đevdelijskoj kotlini »Vardarac« nanosi mnogo štete vegetativnom pokrovu svojom fizičkom snagom (lomljenje, savijanje, stvaranje levka oko sadnica i t. d.), a svojom brzinom suši tlo, koje se za vreme letnjih žega potpuno isuši. Srednja godišnja temperatura je 20.6". Kolebanje između apsolutnih godišnjih ekstrema temperature je 49.6°. Raspored atmosferskih taloga spada u tako zvani Solunsko-Vardarski režim i nije povoljan za vegetaciju, što se vidi iz merenja u šumskom rasadniku »Lisičkovc vodenice« (Vidi tabelarni pregled broj 1.) Pošumljavanja, koja su vršena u minulim godinama, pokazala su srazmerno slabe rezultate. Na konferenciji šumarskih referenata u Sko-plju u godini 1931. odlučeno; je, da se izvrše ogledi sa terenskim pikirištima. Terenska pikirišta, to su pikirišta na samim objektima za pošumljavanje ili u neposrednoj blizini istih, koja ne dobijaju vlagu umetnim načinom. Na njima se vlaga zadržava prašenjem za vreme vegetacije, a to je tzv. metoda »suve kulture«, t. j . način »kojim se veštački i naučno iskorišćuje jednostavni fizički zakon kapilarnosti, za zadržavanje vlage u zemljištu«, kako to kaže g. inž. Burlakov u Šumarskom Listu za godinu 1929., strana 266. Rahljenje zemljišta deluje i fiziološki na razvoj korena odnosno vlasnih žilica radi lakšeg pristupa kiseonika i vazduha.: Svrha je pikirišta, da od slabih sadnica, koje su uzgojene u šumskom rasadniku na uobičajen način, dobijemo sadnice sa dobro razvijenim korenom, a kod četinara i krunicom, koje će biti ne samo jake i zdrave, već i sposobne da podnesu klimatske i terenske prilike, da njihov uzgoj bude što jeftiniji, a rezultati što pozitivniji. Ja sam blizu Devđelije osnovao terenska pikirišta na dva objekta u jesen 1931. godine. I. Na Mrzenačkom Đrdu postavio sam tri pikirišta sa ukupnom površinom od 550 kv. metara; II. Na Đevđelijskom Ritu postavio sam dva pikirišta sa ukupnom površinom od 2.500 kv. metara. 224 |