DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 97 <-- 97 --> PDF |
4) U selu Rudinovu zasađeno je 1,5 ha; sađen je bagrem, gledičija, jasen amerikanski, javor am. i dud beli. Uspeh je potpuno zadovoljavajući. Sve listače, prema pregledu u avgustu 1933., primile su se sa 75%. Dud, koji je u rasadniku stradao od mraza, dobro se održao- Ekspozicija je ovde severo-zapadna, zemljište duboko glinovito. 5) U selu Mačevu sađen je bagrem i gledičija na mestu sa severoistoenom ekspozicijom na 0,5 ha. Uspeh je 60%. 6) U selu Robovu sađen je bagrem po obalama jaruge na severnoj i južnoj strani pod kolac na površini od 0,5 ha. 7) U selu Budinarcu na 0,5 ha sađen je bagrem, gledičija i javor amerikanski. Uspeh je 50%<; kulturu trebe popuniti. Kako se vidi, do sada su sađene u Malešu pretežno listače. Od jeseni 1933. godine, sadiće se u glavnom bor crni, koji ovde prirodno dobro uspeva, a listače će se dati ustanovama i privatnim licima za sađenje na njihovim imanjima. Dvogodišnje sadnice crnog bora odgajene su u šumskom rasadniku u Berovu od semena prikupljenog u Maleškoj planini. Prikupljanje je vršeno tako da su šešarice sabirane u džakove od 25 kg, a posle su šešarice prosute na pod u zagrejanoj sobi. One su se otvarale i seme se istresalo udarcima o komad drva. Prosečno pri prvom tresanju ispadalo je iz šešarke 30 semenki; težina 100 komada semenki iznosi 2,01 grama, a sa krilcima 2,5 grama. Klijavost semena od 1932. god. bila je 75%, a od 1933. god. 60% do 70%. Beli bor pokazao je klijavost od 50%´. Kakvi se zaključci mogu izvesti na osnovu rada na pošumljavanju u srezu Maleškom, u srezu koji ima planinski karakter, a prosečna visina mesta, gde je vršeno pošumljavanje, iznosi oko 900 m, gde vladaju oštre zime, a pozni mrazevi bivaju još 12. jula, a rani već 8. septembra? Sigurno je, da ove zaključke treba potvrditi daljim posmatranjima, pošto je rok od 2 godine za donošenje pouzdanih zaključaka kratak. Ti bi zaključci mogli, prethodno, da glase ovako: 1) Bagrem je bolje saditi na mestima gde ne hvataju severni vetrovi, po mogućnosti na prisojnim stranama, na rastresitom, ne glinovitom zemljištu. 2) Jednogodišnji borići mogu se saditi pod kolac, s tim da se u junu posle sadnje okopaju. Ova sadnja može se vršiti na nezakorovljenim rnestima. 3) Pri sađenju u jame bor bi trebalo saditi gušće, na odstojanju od 1 X 1 m ili 1,5 X 1,5 m, da drvca brže stvore sklop. 4) Hrastov žir može se sejati na celoj izoranoj površini ili na površini izoranoj u prugama. Bolje je sejati na prisojnim stranama. 5) Sejanje oraha bilo u jamama bilo na izoranom zemljištu takođe daje dobre rezultate, samo je još pitanje, da li će orah podneti zimu i proletnje mrazeve ... Résumé. L´ auteur nous donne F historique des reboisements dans la contrée de Maies, li décrit les procédés employés, les essences introduites et les résultats obtenus. 223 |