DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 97     <-- 97 -->        PDF

4) U selu Rudinovu zasađeno je 1,5 ha; sađen je bagrem, gledičija,
jasen amerikanski, javor am. i dud beli. Uspeh je potpuno zadovoljavajući.
Sve listače, prema pregledu u avgustu 1933., primile su se sa 75%.
Dud, koji je u rasadniku stradao od mraza, dobro se održao- Ekspozicija
je ovde severo-zapadna, zemljište duboko glinovito.


5) U selu Mačevu sađen je bagrem i gledičija na mestu sa severoistoenom
ekspozicijom na 0,5 ha. Uspeh je 60%.
6) U selu Robovu sađen je bagrem po obalama jaruge na severnoj
i južnoj strani pod kolac na površini od 0,5 ha.
7) U selu Budinarcu na 0,5 ha sađen je bagrem, gledičija i javor
amerikanski. Uspeh je 50%<; kulturu trebe popuniti.


Kako se vidi, do sada su sađene u Malešu pretežno listače. Od jeseni
1933. godine, sadiće se u glavnom bor crni, koji ovde prirodno dobro
uspeva, a listače će se dati ustanovama i privatnim licima za sađenje na
njihovim imanjima. Dvogodišnje sadnice crnog bora odgajene su u šumskom
rasadniku u Berovu od semena prikupljenog u Maleškoj planini.
Prikupljanje je vršeno tako da su šešarice sabirane u džakove od 25 kg,
a posle su šešarice prosute na pod u zagrejanoj sobi. One su se otvarale
i seme se istresalo udarcima o komad drva. Prosečno pri prvom tresanju
ispadalo je iz šešarke 30 semenki; težina 100 komada semenki iznosi
2,01 grama, a sa krilcima 2,5 grama. Klijavost semena od 1932. god. bila
je 75%, a od 1933. god. 60% do 70%. Beli bor pokazao je klijavost
od 50%´.


Kakvi se zaključci mogu izvesti na osnovu rada na pošumljavanju
u srezu Maleškom, u srezu koji ima planinski karakter, a prosečna visina
mesta, gde je vršeno pošumljavanje, iznosi oko 900 m, gde vladaju oštre
zime, a pozni mrazevi bivaju još 12. jula, a rani već 8. septembra? Sigurno
je, da ove zaključke treba potvrditi daljim posmatranjima, pošto je rok
od 2 godine za donošenje pouzdanih zaključaka kratak. Ti bi zaključci
mogli, prethodno, da glase ovako:


1) Bagrem je bolje saditi na mestima gde ne hvataju severni vetrovi,
po mogućnosti na prisojnim stranama, na rastresitom, ne glinovitom zemljištu.
2) Jednogodišnji borići mogu se saditi pod kolac, s tim da se u
junu posle sadnje okopaju. Ova sadnja može se vršiti na nezakorovljenim
rnestima. 3) Pri sađenju u jame bor bi trebalo saditi gušće, na odstojanju
od 1 X 1 m ili 1,5 X 1,5 m, da drvca brže stvore sklop. 4) Hrastov
žir može se sejati na celoj izoranoj površini ili na površini izoranoj u
prugama. Bolje je sejati na prisojnim stranama. 5) Sejanje oraha bilo u
jamama bilo na izoranom zemljištu takođe daje dobre rezultate, samo
je još pitanje, da li će orah podneti zimu i proletnje mrazeve ...


Résumé. L´ auteur nous donne F historique des reboisements dans la contrée
de Maies, li décrit les procédés employés, les essences introduites et les résultats
obtenus.


223