DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 96 <-- 96 --> PDF |
bora pikiranim u rasadniku u Berovu od slabih dcvdelijskih sadnica. Sada prema pregledu u septembru 1933. g. prosečno je primljenih sadnica Pilo 60%, pri čemu crni bor na zapadnoj strani izgleda bolji nego na istočnoj. Na istom mestu u novembru 1932. g. radi opita bile su posađene pod ćuskiju jednogodišnje sadnice i to 100 komada crnog bora, 100 komada bagrema, 20 komada gledičije i 20 komada crnog jasena. Od ovih sadnica pri pregledu u oktobru 1933. godine održalo se: bora cr. 55, bagrema 26, gledičije 8 i jasena 11. Opite u ovom pravcu treba produžiti, jer je sadnja ovim načinom jeftina; 2 radnika na dan mogu da posade 300 sadnica. Tako je radi opita zimi 1932. na jugozapadnoj strani »Ujevca«, na izoranoj površini od 1.600 m2 zasejano 50 kg hrastovog žira u jamice pod motiku po 5—6 komada, u redovima, na odstojamu od 1 metar. U selu Vladimirovu na isti način na istočnoj strani zasejano je 2.000 m2 žira i 100 m" oraha. Ako uzmemo za klijavost žira 50%, a u posejanih (na »Ujievcu «) 50 kg hrasta ima oko 20.000 semenki, to bi pri 50% klijavosti niklo 10.000 hrastovih jedinki, dok je stvarno isklijalo i održalo se do oktobra 1933. g. 3.200 mladih hrastića, t. j . po 2 hrastića prosečno na 1 ..\ te je uspeh oko 30%. U Vladimirovu iskidalo je i održalo se 3.5 hrastića na 1 m2, što prestavlja 45% uspeha. Na istom mestu od 180 oraha isklijalo je i održalo se do septembra 1933. god. 54 komada, ili 307´, a od 50 oraha, posejanih u jamama, gde su se sadnice na šumskoj kulturi osušile, proklijalo je 17 komada (30%). Treba još izvršiti sejanje žira na pruge, tako da se izore samo :1% određene za setvu površine, pošto oranje ćele površine na ledini košta oko 400—500 dinara po 1 ha. Bolje je sejati na prisojnim stranama, jer su toplije. Na mestu gde je sejan na »Ujevcu« žir, bilo je posađeno u proleće 20 bukovih sadnica iskopanih u šumi, koja se nalazi na višim hladnijim položajima od Ujevca; od 20 sadnica primilo se i održalo 9 komada. U proleće 1932. i 1933. godine, iznad sela Vladimirova, na strani u glavnom sa istočnom ekspozicijom, narodnom snagom sađen ,je u jame bagrem, gledičija, javor amerikanski, jasen crni i bor crni na površini od 5 ha. Ova kultura izgleda sad vrlo dobro. Sve su se listače primile sa 80—90%, a crni bor samo sa 10%, pošto su upotrebJjene sadnice dovezene iz Devđelije. Bagrem, pošto je sađen na istočnoj strani, nije stradao od poznih proletnih mrazeva 1933. g., kako se to desilo na »Ujevcu«, gde je ekspozicija zapadna. Narodno pošumljavanje u 1932. i 1933. godini vršeno je takođe u selima: 1) U Mitrošinku na površini od 0,25 ha, gde se je bagrem primio sa 70%, ali je posle kultura stradala od stoke. 2) U Pehčevu na dva mesta: na mestu zvanom Simin Rid, na ravnici 2 km udaljenoj od Pehčeva, na glinovitom zemljištu. Uspeh je ovde prema pregledu u jesen 1933. — slab. Kultura je mnogo stradala od stoke i od zečeva, a bagrem se sušio od hladnih severnih vetrova. To se opaža i na drugoj kulturi u Pehčevu na mestu zvanom »Katerinac« u kasarnskom krugu, gde stoka ne dolazi. Ovde, zbog severnih vetrova i glinovitog zemljišta, bagrem se primio sa 25%´, raste slabo i dosta je kržljav; na mestima zaklonjenim od vetra zgradama kasarne bagrem raste mnogo bolje. Bor crni jzgleda vrlo dobro. 3) U selu Čifliku pošumljeno je 0,25 ha na silikatnom zemljištu, koje sadrži dosta kamenja. Sađen je bagrem, gledičija i javor amerikanski, koji su se primili sa 70%. 222 |