DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 95 <-- 95 --> PDF |
Résumé. L´ auteur donne une étude détaillée et bien documentée sur . emploi du pin noir dans les reboisements aux alentours de Kičevo. Les plantations en pin noir au mont Krasimo sont bien venantes. Celles de mont Krasta par rapport a celles de K ru šino sont moins réussies. D´ apres lui, la cause est dans les qualités physiques et chimiques du sol, car la méthode, la technique, les plants et la saison étaient identiques aux deux terrains. L´auteur constate que les plants répiqués dn pin noir et a . âge de 3 ans ont donné les meilleurs résultats. Inž. NIKOLA ŠALA JE V (BEROVO): POŠUMLJAVANJE U MALEŠU (LE REBOISEMENT DE MALES) Pošumljavanje u srezu Maleškom otpočelo je u 1930/1931. godini, kada je na brdu »Ujevac« iznad Berova posađeno 10.000 crno-borovih sadnica i 3.700 sadnica alepskog bora. Ujevac ima jugozapadnu ekspoziciju i srednju nadmorsku visinu 920 metara. Ima razvijen mikro-reljef, te je dubina zemljišta razna. Zemljište je produkat raspadanja škriljaca; sa severne strane ima i zelenog filita. Južna strana izbrazdana vododerinama, strmija, ima duboko glinovito zemljište, koje je u donjem delu i pored jaruga dosta vlažno. Kopanje jama i sadnja vršena je narodnom snagom bez dovoljnog nadzora, a sadnice su bile iz đevđelij´skog šumskog rasadnika. Dugo su ležale na stanici u Kočanu, te usled toga i dugog transporta uspeh ove sadnje u leto 1931. pokazao se slabim; ostalo je zdravih sadnica svega oko 30%, a alepski bor je uginuo sav osim jednog primerka. U proleću i u zimi 1932. godine preduzeto je popunjavanje kulture na Ujevcu listačama —< bagremom, javorom, gledičijom i crnim jasenom. Tako je uspeh doveden na 80%. Primećeno je, da je bagrem stradao od poznih mrazeva (8. i 9. VH. 1933. g.), kada mu je kora popucala, ali su se biljke oporavile. Od jake i dugačke zime 1931/32. godine bagrem nije stradao. Posmatrajući kulturu na »Ujevcu« možemo videti, kako veliku ulogu igra korov. Na kulturi je nađeno 46 pretstavnika raznih botaničkih familija, od kojih, kako izgleda prema broju, dominiraju pretstavnici familije Gramineae i to Bromus tectorum. Korov ne samo da konkuriše sadnicama u iskorišćavanju vlage, nego zimi, zajedno sa snegom, stvara iznad jama neku vrstu nadstrešnice, koja pritiskuje sadnice, savija ih, a ponekad i lomi. Na Fudenskom riđu oko Berova, na nadmorskoj visini oko 800 metara, sa peskovitim i glinovitim zemljištem neogenskih naslaga, bilo je 8. IV. 1932. g. posađeno 5.000 komada crno-borovih sadnica donesenih iz Devđelije. I ovde je uspeh bio slab. Primilo se ne više od 15%, te je kultura zimi 1932/33. popunjena listačama i 3-godišnjim sadnicama crnog 221 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 96 <-- 96 --> PDF |
bora pikiranim u rasadniku u Berovu od slabih dcvdelijskih sadnica. Sada prema pregledu u septembru 1933. g. prosečno je primljenih sadnica Pilo 60%, pri čemu crni bor na zapadnoj strani izgleda bolji nego na istočnoj. Na istom mestu u novembru 1932. g. radi opita bile su posađene pod ćuskiju jednogodišnje sadnice i to 100 komada crnog bora, 100 komada bagrema, 20 komada gledičije i 20 komada crnog jasena. Od ovih sadnica pri pregledu u oktobru 1933. godine održalo se: bora cr. 55, bagrema 26, gledičije 8 i jasena 11. Opite u ovom pravcu treba produžiti, jer je sadnja ovim načinom jeftina; 2 radnika na dan mogu da posade 300 sadnica. Tako je radi opita zimi 1932. na jugozapadnoj strani »Ujevca«, na izoranoj površini od 1.600 m2 zasejano 50 kg hrastovog žira u jamice pod motiku po 5—6 komada, u redovima, na odstojamu od 1 metar. U selu Vladimirovu na isti način na istočnoj strani zasejano je 2.000 m2 žira i 100 m" oraha. Ako uzmemo za klijavost žira 50%, a u posejanih (na »Ujievcu «) 50 kg hrasta ima oko 20.000 semenki, to bi pri 50% klijavosti niklo 10.000 hrastovih jedinki, dok je stvarno isklijalo i održalo se do oktobra 1933. g. 3.200 mladih hrastića, t. j . po 2 hrastića prosečno na 1 ..\ te je uspeh oko 30%. U Vladimirovu iskidalo je i održalo se 3.5 hrastića na 1 m2, što prestavlja 45% uspeha. Na istom mestu od 180 oraha isklijalo je i održalo se do septembra 1933. god. 54 komada, ili 307´, a od 50 oraha, posejanih u jamama, gde su se sadnice na šumskoj kulturi osušile, proklijalo je 17 komada (30%). Treba još izvršiti sejanje žira na pruge, tako da se izore samo :1% određene za setvu površine, pošto oranje ćele površine na ledini košta oko 400—500 dinara po 1 ha. Bolje je sejati na prisojnim stranama, jer su toplije. Na mestu gde je sejan na »Ujevcu« žir, bilo je posađeno u proleće 20 bukovih sadnica iskopanih u šumi, koja se nalazi na višim hladnijim položajima od Ujevca; od 20 sadnica primilo se i održalo 9 komada. U proleće 1932. i 1933. godine, iznad sela Vladimirova, na strani u glavnom sa istočnom ekspozicijom, narodnom snagom sađen ,je u jame bagrem, gledičija, javor amerikanski, jasen crni i bor crni na površini od 5 ha. Ova kultura izgleda sad vrlo dobro. Sve su se listače primile sa 80—90%, a crni bor samo sa 10%, pošto su upotrebJjene sadnice dovezene iz Devđelije. Bagrem, pošto je sađen na istočnoj strani, nije stradao od poznih proletnih mrazeva 1933. g., kako se to desilo na »Ujevcu«, gde je ekspozicija zapadna. Narodno pošumljavanje u 1932. i 1933. godini vršeno je takođe u selima: 1) U Mitrošinku na površini od 0,25 ha, gde se je bagrem primio sa 70%, ali je posle kultura stradala od stoke. 2) U Pehčevu na dva mesta: na mestu zvanom Simin Rid, na ravnici 2 km udaljenoj od Pehčeva, na glinovitom zemljištu. Uspeh je ovde prema pregledu u jesen 1933. — slab. Kultura je mnogo stradala od stoke i od zečeva, a bagrem se sušio od hladnih severnih vetrova. To se opaža i na drugoj kulturi u Pehčevu na mestu zvanom »Katerinac« u kasarnskom krugu, gde stoka ne dolazi. Ovde, zbog severnih vetrova i glinovitog zemljišta, bagrem se primio sa 25%´, raste slabo i dosta je kržljav; na mestima zaklonjenim od vetra zgradama kasarne bagrem raste mnogo bolje. Bor crni jzgleda vrlo dobro. 3) U selu Čifliku pošumljeno je 0,25 ha na silikatnom zemljištu, koje sadrži dosta kamenja. Sađen je bagrem, gledičija i javor amerikanski, koji su se primili sa 70%. 222 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 97 <-- 97 --> PDF |
4) U selu Rudinovu zasađeno je 1,5 ha; sađen je bagrem, gledičija, jasen amerikanski, javor am. i dud beli. Uspeh je potpuno zadovoljavajući. Sve listače, prema pregledu u avgustu 1933., primile su se sa 75%. Dud, koji je u rasadniku stradao od mraza, dobro se održao- Ekspozicija je ovde severo-zapadna, zemljište duboko glinovito. 5) U selu Mačevu sađen je bagrem i gledičija na mestu sa severoistoenom ekspozicijom na 0,5 ha. Uspeh je 60%. 6) U selu Robovu sađen je bagrem po obalama jaruge na severnoj i južnoj strani pod kolac na površini od 0,5 ha. 7) U selu Budinarcu na 0,5 ha sađen je bagrem, gledičija i javor amerikanski. Uspeh je 50%<; kulturu trebe popuniti. Kako se vidi, do sada su sađene u Malešu pretežno listače. Od jeseni 1933. godine, sadiće se u glavnom bor crni, koji ovde prirodno dobro uspeva, a listače će se dati ustanovama i privatnim licima za sađenje na njihovim imanjima. Dvogodišnje sadnice crnog bora odgajene su u šumskom rasadniku u Berovu od semena prikupljenog u Maleškoj planini. Prikupljanje je vršeno tako da su šešarice sabirane u džakove od 25 kg, a posle su šešarice prosute na pod u zagrejanoj sobi. One su se otvarale i seme se istresalo udarcima o komad drva. Prosečno pri prvom tresanju ispadalo je iz šešarke 30 semenki; težina 100 komada semenki iznosi 2,01 grama, a sa krilcima 2,5 grama. Klijavost semena od 1932. god. bila je 75%, a od 1933. god. 60% do 70%. Beli bor pokazao je klijavost od 50%´. Kakvi se zaključci mogu izvesti na osnovu rada na pošumljavanju u srezu Maleškom, u srezu koji ima planinski karakter, a prosečna visina mesta, gde je vršeno pošumljavanje, iznosi oko 900 m, gde vladaju oštre zime, a pozni mrazevi bivaju još 12. jula, a rani već 8. septembra? Sigurno je, da ove zaključke treba potvrditi daljim posmatranjima, pošto je rok od 2 godine za donošenje pouzdanih zaključaka kratak. Ti bi zaključci mogli, prethodno, da glase ovako: 1) Bagrem je bolje saditi na mestima gde ne hvataju severni vetrovi, po mogućnosti na prisojnim stranama, na rastresitom, ne glinovitom zemljištu. 2) Jednogodišnji borići mogu se saditi pod kolac, s tim da se u junu posle sadnje okopaju. Ova sadnja može se vršiti na nezakorovljenim rnestima. 3) Pri sađenju u jame bor bi trebalo saditi gušće, na odstojanju od 1 X 1 m ili 1,5 X 1,5 m, da drvca brže stvore sklop. 4) Hrastov žir može se sejati na celoj izoranoj površini ili na površini izoranoj u prugama. Bolje je sejati na prisojnim stranama. 5) Sejanje oraha bilo u jamama bilo na izoranom zemljištu takođe daje dobre rezultate, samo je još pitanje, da li će orah podneti zimu i proletnje mrazeve ... Résumé. L´ auteur nous donne F historique des reboisements dans la contrée de Maies, li décrit les procédés employés, les essences introduites et les résultats obtenus. 223 |