DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 94 <-- 94 --> PDF |
Kakvo je zemljište na obim goletima, može se videti iz opisa goleti. Nadalje izvodimo sledeće zaključke: Sadnice, koje izlaze na teren, treba da su proizvedene u rasadniku približno istih nadmorskih visina, na kojima se nalaze goleti. Bitoljski crni bof primenjen na Krasti potpuno je podbacio. Nadalje 1932. god. u proleće doneto je iz Bitolja 30.000 dvogodišnjih sadnica crnog bora (koji je tada nastupao 3 godinu). Te sadnice pikirane do rasadnika na Krušino, svele su se u toku prve godine na 50%, a u toku druge godine na 32%. U pogledu provenijencije semena još nemamo iskustva, jer je prvo pošumljavanje sa sadnicama, proizvedenim iz semena Porečkog crnog bora, izvedeno tek jesenas. Velika je verovatnost, da će same lokalne provenijencije uticati povoljno na uspeh. Bor treba da se seje u semeništu dosta retko. Dokazi su sadnja 1925., 1926. kao i sadnja 1931. i 1932. god. 1925., 1928. i 1929. god. seme se sejalo na retko. Pikirane sadnice imaju prednost pred nepikiranim, kada su vezane za pogodnu starost. Trogodišnje sadnice sposobnije su od dvogodišnjih i četvorogodišnjih. Proljetna sadnja prednjači pred jesenjom. Treba da prođe izvesno vreme između kopanja jama i sadnje, a najbolje je jame iskopati u jesen i sadnju izvršiti u martu mesecu. Dubina jame treba da je najmanje 30 cm., a ne mora da je veća od 40 cm. Širina jame nije od presudnog značaja. Važnije je prekopati što veći površinski sloj zemlje oko sadnice. Tako je rađeno u godinama 1930./31., 1931 ./32. i 1932./33., kada je postignut najveći uspeh. Prema iznetom i drugim detaljima, koji se ovde ne iznose, jer prestavljaju opšta pravila za sadnju, moglo bi se postaviti sledeće pravilo u pošumljavanju sa crnim borom za goleti u Kićevu i one, koje stoje pod sličnim klimatskim i zemljišnim prilikama (za golet Krastu ovo pravilo ne može važiti u potpunosti). Crni bor se sadi kao trogodišnji pikirani, u jame dubine najmanje 30 cm., a ne više od 40 cm., koje se iskopaju u jesen. Sadi se u marlu mesecu. Kod sadnje treba što veći sloj površinske zemlje oko sadnice razrahliti, a najmanje 60 cm. u prečniku. U jamu se stavlja samo površinska zemlja t. j . najrodnija na goleti. Sadnicu treba postaviti usred jame, pažljivo i da korenove žilice ne budu savijene: zemlju treba dobro ugaziti, tako da se čvrstoća sadnice može odupreli njihanju, koje prouzrokuje vetar. Površina zasađene jame treba da je horizontalna i u sredini nešto udubljena. Seme u rasadniku seje se na retko, a ć:rn sadnice nastupe 3. godinu, one se u proleće presađuju - pikiraju, po mogućnosti na samoj goleti. U leto iste godine, kada je izvršena sadnja, mora se u pogodno vreme bar jednom prašiti. Pri završetku želim istaći, da se za dobar deo napred navedenih iskustava našlo i može naći naučnih dokaza, ali da to u ovom članku nije učinjeno, manje zbog ograničenosti prostora, no radi toga, što bi ti naučni dokazi bili nepotpuni, s pogledom na nedostatak elementarnog naučnog dokaza, koji se odnosi na umesnost primene crnog bora za pošumljavanje goleti u Kičevu. Pored toga bi sami naučni dokazi prestavljali građu zasebne, obimnije ozbiljne studije. 220 |