DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu



ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 92     <-- 92 -->        PDF

Prvo polje veliko je 71 ar na nadmorskoj visini od 780 do 840 metara;
nagib 5 do 20", prosečno 15°; ekspozicija severna. Sem papradi
druge vegetacije nema. Pri kopanju jama nailazilo se na poneki deo
istrulelog hrastovog korena. U fizičkom pogledu zemljište se razlikuje
od drugog opitnog polja vrlo neznatnim procentom kamenja.


Drugo ogledno polje je veliko 1,30 ha., nagiba 15 do 30, prosečno
25", ekspozicije istočne; sem papradi druge vegetacije nema (neuračunajući
trave), tlo kamenito do negde čak i stenovito, zaklonjeno (leva padina
potoka; vidi opis goleti).


Jame su u oba polja kopane od 9. do 12. novembra 1931. god. onako,
kao što je rađeno na celoj goleti te godine, a sađenje je izvršeno 15. i 16.
marta 1932. god.


Iz priloženog pregleda broj 2 vidi se, šta je, čega i koliko zasađeno
i kakav je bio uspeh.


Pregled 2.


Zasađeno


Po stanju 1. oktobra 1932


sadnica


"o
Uginulo uspeh u %


c Starost
M Primedba


J3


o. sadnica
ja G JB ´c E
c: ._ eu tu


´5.
3 >N C >N „´5 o


o cu OJ .- OJ o o O eu s
o
OJ c O tu


CD_QJ c 3 ~ 3


D. i Ja Ü JäJS o. 3 >N g.« eu
´5" 3

-O CU V o X) oj 3 O


3 3*3 3 ° 3°" 3
o E 3
o . o c 3 3 o — tu
3 3 Po stanju
I
323´ 7 95,36


4 go1.
oktobra 1933 g.
dišnje Uginulo je 3 sad


sever


612 289 15 22 97.58 96,41 nice od 4-god. pi


ne kiranih u I polju
....-3 go146´
8 96,56 a 2 sadnice od
z´cije 4-god. pikiranih


dišnje


487 341 5 13 97,60 97,23 95,51 97,62 96,90 u II polju


Uspeh u I polju
4 go324´
_ 3 99.08 je dakle 96,5ic/o
II Uspeh u II polju


dišnje


632 308 2 5 99,35 99,21 je 99,15%


istočne


Prosečan uspeh


....-
.I


3 go654´
93,24 98,230/c


zicije


Sve su sadnice
137 3 719 5 10 99,32 99,27 99,18 99,32 99,26 98,39 bile pikirane


dišnje


Zaključak.


Opisatih 8 godina rada na pošumljavanju goleti sa crnim borom u
Kičevu daje nam pravo, da stvorimo izvesne zaključke u pogledu umesnosti
primene crnog bora, tehnike pošumljavanja, doba sadnje, proizvodnje,
pripreme i starosti sadnica sposobnih za uspešan rad. Ovakvi
zaključci osnivaju se na čistoj empiriji, dok i danas još nismo u stanju
da ih sve postavimo na naučnu osnovu, bar ne najvažniji zaključak, a
to je zaključak 0 umesnosti primene crnog bora.


Nedostatak naučnih dokaza o primeni izvesne vrste drveta u pošumljavanju
određene goleti, prestavljao je karakteristiku pošumljavanja


* Obeležene su one sadnice, koje su zasađene u isti položaj prema suncu, u kome su
se nalazile u pikirištu. U tablici su označene sa ´.
218