DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 86 <-- 86 --> PDF |
nose. Zemljište je u glavnom suvo, bar u letnje doba. Zimi i posle oborina mokro je i ljepljivo. Još 1912. god. na ovoj goleti je rasla hrastova šuma, koja je posle sasečena, a njena regeneracija nije dopuštena neprekidnom i neracionalnom sečom, brstom, popašom i vađenjem panjeva. Od biljne vegetacije imamo na goleti hrast (pojavio se pošto je golet stavljena pod zabranu), smreku, kupinu, šipak, poneki glog i diroku. Na ogolelom delu (levo od potoka) ima dosta papradi. Trava je bujna na celoj goleti. »Krasta-Ilinica« nalazi se odmah do Kičeva, istočno od njega. Ona se strmo ruši u korito Zajaške reke kao poslednja padina severozapadne kose »Velike - Korije«, jugoistočnog ogranka masiva Pesjak - čelojica Dobra voda. Qolet je u konfigurativnom pogledu dosta jednostavna. Od jasno stenama oivičenog grebena, sa juga i severa ograničena dolinama suvih potoka, ona se dosta jednomerno spušta u Zajašku reku. Taj ravnomerni pad prekinut je u sredini goleti blažim nagibom, na kome se danas nalazi jedna hrastova izdanačka´ sastojina oko 10 ha. površine. I ova golet je prosečena jarugama, ali su ove duže i rede. Nagib je prosečan 35°, a kreće se između 25° i 80°. Ekspozicija je u glavnom severozapadna i severna, a manji deo (Ilinica) je jugozapadne ekspozicije. Gornji deo leži na trijanskom krečnjaku, dok srednji i donji deo goleti menja podlogu; redaju se naslage škriljevca i krečnjaka. Ipak je pretežniji deo goleti na krečnjaku. Podloga svugde izbija na površinu i kako ie teren ogoljen i pod velikim nagibom, on je zasut odlomcima stena i kamenjem. Nadmorska visina je od 610 do 880 metara. Sem na pojedinim mestima, naročito u severnom delu goleti, o zemjištu kao zasebnoj pedološkoj tvorevini ne može biti govora. Zemljište u glavnom skeletno i procesi stvaranja zemljišta odigravaju se mestimično, u zavisnosti od pogodnosti mikroreljefa. U glavnom je tu aluvijum pomešan sa dispersidima stena, od peskovitih do kamenih dimenzija, koji su ovamo dospeli silom gravitacije. U stvari je ovde ranije bilo zemljište, no po nestanku šumske vegetacije teren se ogolio, a tom ogolićenju doprinele su orografske i topografske prilike same goleti .Mestimično, naročito u severnom delu goleti, primetni su procesi rubifikacije (podloga je tu krečnjak). Od šumske vegetacije na goleti imamo hrast, beli grab, crnograbić, raznih glogova, kupina i diroka. Travni pokrivač je dosta slab i redak. Od zeljastih biljaka češći je kukurek. b) Klimatske prilike. U Kičevu je samo kišomerna stanica i to od 1923. godine. Svi potrebni elementi klime nisu se dakle mogli sistematski zabeležiti, a da bi se dao sastaviti bilten klime. Najbolje podatke o klimi u Kičevu naćićemo u knjizi »Šume i Šumarstvo našeg juga« od inž. Ljubomira Markovića. Podatci su po navodu pisca uzeti iz knjige »Novo vinogradarstvo« od inž. Milutina Stojanovića. Prema pomenutoj knjizi Kičevo ulazi u Jegejsko-istočnu klimu, zapadni pojas, a po! režimu kiša u Ohridsko-pološki režim.1 U toku od pet godina posmatranja dobiveni su sledeći meteorološki podatci. Nadmorska visina kišomerne stanice 607 metara. Srednji godišnji vodeni talog 607 mm. Procenat vegetacionog taloga od godišnjih 46. Raspored vodenih taloga u procentima: zima 31.1, proleće 26.5, leto 14.0, jesen 28.4, prema tablici kišnih i toplotnih promena s obzirom na nadmorsku visinu goleti, godišnja relativna vlažnost zraka je 68, srednja temperatura: godišnja 11.6°, a za 7 meseci 1 Detaljnije o klimi vidi u samoj knjizi od strane 23 do strane 31, koja se može dobiti kod pisca: Kraljevska Banska Uprava — Skoplje. 212 |