DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 85 <-- 85 --> PDF |
i u inostranstvu. Ali podrobnih razloga za njegovu upotrebu nije bilo. Sama pak činjenica, da se odlučilo raditi i radilo na pošumljavanju sa crnim borom, nije bila dovoljna za uspeh. Nikakvi konkretni podaci ili naučni rezoni nisu upućivali na primenu crnog bora za pošumljavanje izvesne goleti u Južnoj; Srbiji. U pogledu načina pošumljavanja, načina proizvodnje sadnica, njihovog osposobljenja za teren, i tehnike pošumljavanja nije se znalo ništa pozitivno, a o negovanju već uspelih kultura da se i ne govori. Razume se, da su izdata razna naređenja za radove, ali takva naređenja, koja su se izdavala bez stvarnog poznavanja lokaliteta same goleti, možda su samo odmogla uspehu. Po takvom stanju stvari je celokupno pošumljavanje, pa i ono sa crnim borom, išlo nepoznatim i neodređenim putevima i potpuno bilo prepušteno znanju ili neznanju, stručnosti ili nespremnosti, volji ili nehaju pojedinaca. Što je još najžalosnije, to je činjenica, da se skoro nije vodila nikakva kritična evidencija svih izvedenih radova, tako da se i danas tačno nezna, kako se radilo sa crnim borom na pošumljavanju goleti. Se;alo se i sadilo. Kako se sejalo, ne može se danas kazati, ali da rezultata nije bilo, to se može i danas videti. Seme nije bilo lokalne provenijencije. Sadilo se na razne načine, ali su skoro svi ti načini mnogo bliži pošumljavanju redovnih sečišta nego pošumljavanju goleti. Sem manjih izuzetaka tako je rađeno sve do 1930. godine, kada je rukovodstvo nad pošumljavanjem došlo u odlične organizatorske ruke šumarskog Odseka Kraljevske Banske Uprave u Skoplju. Te godine počinje novo doba u pošumljavanju goleti Južne Srbije, pa time i novo doba primene crnog bora u pošumljavanju, koje se odlikuje besprekornom organizacijom, sistemom i planom. Pošumljavanje sa crnim borom u Kičevu. a) Opis goleti. Na dvema goletima se pošumljavalo u Kičevu i to sa nejednakim uspehom, na goleti zvanoj »Krušino« i na goleti »Krastallinica «. Krušino zauzima jedan deo podnožja planine »Drenovo«, koja je jugoistočni ogranak masiva Bistra. Golet se prostire na dve kose odeljene dolinom suvog potoka. Obe su kose u gornjem delu zaravnjene, dok se u Kičevsko polje ruše dosta naglo, tako da je prelaz brda u polje osetljiv. Kosa jugoistočno od potoka proširena je i ima više kunast oblik i ona se u prekinutom nagibu spušta u Kičevsko polje. Obe se kose dosta strmo ruše u potok, koji ih deli. Teren je ispresecan čestim manjim jarugama, naročito na goleti jugoistočno od doline potoka. Te su jaruge pod dejstvom erozije. Nagib se na goletima kreće od 0° do 35°, prosečno 20°. Ekspozicija je istočna, jugoistočna, severoistočna do severne. Glavne su ekspozicije jugoistočna i severoistočna. Geološku podlogu čine filitni škriljevci, dosta trošni, i oni vrlo često izbijaju na površinu u vidu krupnog kamenja, a mestimično i stena. Nadmorska visina je od 660 do 860 m. Zemljište leži na diluvijumu, ali je nanos na nekim mestima potpuno sprat, osobito na terenu s levé strane doline potoka. U pedološkom pogledu zemljište pokazuje procese orumenjene gaj njače. Dubina varira od 10 do 40 cm. U fizičkom pogledu to je peskovita ilovača sa dosta šljunka i kamena, dok površinski deo zemljišta ima jaku primesu gline. U pomenutim jarugama nalazimo manje šljunkovite na 211 |