DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 80 <-- 80 --> PDF |
Ova šuma nalazi se na putu Kičevo-Bitolj. Sama golet vidi se sa puta, a pored toga nalazi se više sela Cera. Prema tome ne samo što pošumljavamo radi rente zemljišne, već i zbog blizine naselja. Veći deo goleti nalazi se na Jugoistočnoj ekspoziciji, a na nadmorskoj visini od preko l.KK) metara. Podloga je krečnjak; nagib oko 20". Mislimo da je poreklo ove goleti u nekadanjoj preteranoj seči i stalnoj ispaši. Stanje sredine ide na ruku goleti. Ovaj je teren interesantan i naši dalji radovi, verujemo, obogatit će nas potrebnim podacima. Foja i kleka za mnoge partije zemljišta služiće nam kao prelazne šume. Eksperimentisanje sa tim vrstama kao i mnoga druga ispitivanja biće predmet naših studija i izvršenja. Počeli smo sa radom s jeseni 1933. godine. Iskopane su 22.373 jame, a zasađeno je 8.630 sadnica. Ovog proleća nastavićemo rad. Kopanje jedne jame staje 0.40 din., dok sadnja jedne biljke 0.25. Sa vađenjem biljka iz rasadnika, prenosom, kopanjem jame i sa sadnjom računamo troškove na 0.75 od komada. Jesenji dnevni kapacitet jednog radnika je od 60—80 sadnica. Želimo, pored praktičnosti, da ove prve radove vodimo sa ciljem ispitivanja. Radi toga postavljeno je i jedno ogledno polje od 3.840 jama. Ima se ispitati umesnost veli´kih dimenzija kod jama (ispituju se dimenzije: 30/20, 40/30 i 50/40, uvek sa srazmerno velikim levkom, koji se širi ka gornjoj ivici zemljišta), vrste biljaka koje odgovaraju sredini, doba sadnje i t. d. Radimo sa crnim borom. Za tu vrstu imamo podataka iz najbliže okoline u Poreču. Porečki bor (crni bor) ovde je svakako najviše kod kuće i on je naš favorit. Posmatraćemo njegov razvoj počev od semena u rasadniku pa dalje. Pri tome ćemo ispitivati i druge vrste (beli bor, brest i dr.) služeći se i fojom za šumu tipa prelaznog karaktera. Privredni plan predviđa sadnju godišnje po 135 hektara tokom 10 godina kako na terenima goleti tako i drugim čistinama. Radi opreznosti, a i dok nam ne stignu sadnice iz mesnog rasadnika na Baba-Saču, pošumljavamo u manjoj količini. Tu je podignut i rasadnik, koji ne samo da će nas snabdevati sadnicama, već će i sam da nam pokazuje, koje se vrste mogu ovde uvoditi. Prilažemo i klimatske podatke za okolinu ovih šuma (vidi tabelu). Kako se iz njih vidi, oblast je u pogledu kiše (koliko se za ovo kratko vreme može videti) podvrgnuta jednom dosta nestalnom režimu u pogledu količine. Ovo kako s obzirom na godišnji zbir tako i s obzirom na vodene taloge za isti mesec po raznim godinama. 4. Pošumljavanje u Bukovu. Kako je napred rečeno, u 1931. godini osnovali smo rasadnik u Bukovu na nadmorskoj visini od 1.100 metara. Cilj nam je bio, da u ovom delu Ilinskih planina, gde imamo u glavnom bukvu, pošumimo čistine sa četinarima. U prvom krugu oko ovog rasadnika imaćemo oko 500 hektara čistina. Ovaj se teren nalazi oko samog puta Ohrid-Bitolj, a na sredokraći između Ohrida i Resna. Pre oslobođenja na ovim čistinama bile su njive i pašnjaci sela Bukovo. Za vreme rata i posle ovo se selo raselilo. Zbog nekadašnjeg naselja bilo je ranije čistina, koje su prelazile u bujična područja. Bukva je otpočela da osvaja neuznemirivana od naselja. Da bi pomogli prirodnom pošumljavanju, resili smo se i na veštač´ko. U rasadniku imamo crni bor. Ove godine izvodićemo sadnju sa crnim borom, a zatim ćemo uzeti i druge neke vrste iz Ohridskog Banskog rasadnika. Na povoljnim ekspozicijama vezaćemo bagremom izvesne vododerine. 206 |