DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 74 <-- 74 --> PDF |
jedna privlačna tačka u ovom inače divnom kraju, na putu Bitolj-Resan. Nad selom Magarevom imamo jedan masiv, koji se najviše približava Pelagoniji. Na celoj površini Peristera imamo 1.718 ha golina, koje treba pošumiti veštački i prirodno: putem zabrana. U 1930/31. predvidelo se pošumljavanje putem sadnje, pored drugih vrsta, u glavnom motikom. Tada su se davale smernice pri izradi privrednog plana. Međutim izgleda da ćemo mnogo manje veštački saditi, nego što se tada mislilo. Ovo uverenje stekli smo posle pregleda takvih čistina u 1933. god. Tada smo se uverili, da ćemo imati mnogo manje da radimo sa sadnjom. Molika se snažno širi prirodnim putem. Tako na primer u odelu 26 pododel d) predviđeno je pri izradi privrednoga plana, da se tadanji obrast od 0,3 molike dopuni sa 0.7 sadnjom molike. Ona je pak do danas prirodnim putem već potpuno osvojila ceo taj pododel. Prema tome ne samo da nemamo tu da radimo na 46 ha i 36 ari odnosno na reduciranoj površini od 32 ha, već ta pojava daje nam putokaz za ispitivanje biologije molike i naš optimizam u njenu budućnost. Ta pojava obraća nam pažnju na određivanje potrebnih uzgojnih radnja u životu sastojine molike. Ovde se napominje, da na toj površini jedva ima oko 500 semenjaka molike i da je ipak cela površina pošumljena. Dodaje se, da je seme moralo doći i iz susednih masiva, koje čine molika i jela. Na pomenutoj površini pored molike (vesele, jedre) nalazi se pomešana i jela. Ova je slabijeg izgleda, očevidno se bori sa jakom svetlošću u tim čistinama. Ona je kržljavija i bor ima sva preimućstva za svoj napredak. Radi ilustracije izbrojane su biljke na 4 m2 u ovom pododelu i našlo se da ima 11 biljaka bora i 1 jela. Ali taj odnos nije isti na celoj površini, već se on menja nešto malo u korist jele, ali tako da uvek bora ima više. Radi daljeg ispitivanja postavljeno je jedno ogledno polje 50 met. širine i 50 dužine, u kome će se idućeg leta izbrojati drvenaste biljke kao i sve vrste zeljastih biljaka i ustanoviti odnos između njih, te time proučavati biljna sociologija u ovom području. Rukovodeći se ulogom ove vrste u značajnim radovima šumarstva ovih krajeva — kako zbog ekonomskog i klimatskog tako i zbog estetskog razloga — posvetili smo njoj veću pažnju. Koristimo i ovu priliku, da izvesne naše radnje i ovde priikažemo. Tako smo radi izučavanja mesne sredine, a posebice molike, postavili i jedno drugo polje za stariju rnoliku, oko 15 do 20 godina. Takođe sa 50 met. širine i 50 met. dužine. Ovo je polje postavljeno u odelu 26, pododel »e« na mestu zv. »kod sedam kladenca«. Ovde će se ispitivati individualne borbe i priroda eliminacije. Ostaviće se njihovom sopstvenom dejstvu i prilikom definitivne seče bez prethodnih proređivanja ima da se vidi proizvodnja drvne mase i kvalitet. Odmah od ovog polja postavljeno je još jedno, u kojem će se vršiti prorede ma kojom od poznatih metoda. Ta dva polja uporedo davače nam putokaz za načine rada u uzgajanju i eksploataciji molike. Razume se, da ćemo se služiti dosadanjim znanjem, koje imamo gledajući molüku, kako se razvija na čistinama. Da bi se dokumentovalo, da se molika gubi pri dosadanjim načinima oplodnih i probirnih seča, ustanovljeno je još jedno opitno polje sa površinom od 1 hektara u odelu 25 pododel b). U ovom polju postoje stari borovi dosta proređeni sa sklopom oko 0.65. Mesto podmlatka molike pojavio se jelov podmladak, a molikovog podmlatka ima vrlo slabo ili nikako. Molika slabo napreduje, dok je jelov podmladak vrlo snažan. Ovde se imaju izbrojati stara stabla 200 |