DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 67 <-- 67 --> PDF |
Ing. S VETOZAR V. NOVAKOVIĆ (SROPL]E): POŠUMLJAVANJE U DRŽAVNIM ŠUMAMA JUŽNE SRBIJE (LE REBOISEMENT DANS LES FORETS DOMANIALES DE LA SERBIE DU SUD) DOSADANJI RAD I SMERNICE. Geografsko-politička oblast Južne Srbije prostrana je u svemu 4,178.364 ha bez jezera. Kako šuma i šumsko zemljište zauzimaju od te teritorije 40,7% ili 1,720.500 hektara, to je pre svega za nas interesantno da znamo, koliko imamo državnih šuma i zemljišta. Međutim to ne možemo tačno da izjavimo, jer pitanje svojine još nije definitivno raščišćeno. Imamo do sada definitivno ograničenih zemljišta (bilo pod šumom, bilo pod suvatskom vegetacijom) u svemu 334.888 hektara, a u sporu sa privatnima i ostalim telima 209.844 ha, pa izgleda da ćemo po ograničavanju imati oko 450.000 hektara. Odmah moramo da kažemo, da se danas nalazimo u mnogo povoljnijem i određenijem položaju u pogledu rešenja pitanja svojine državnih šuma, nego što smo stajali u doba dolaska naše vlasti u ove krajeve, u doba oslobođenja. Zatečeno stanje svojine šuma, komplikovano nesređenim odnosima svojine carske i feudalnih gospodara sa čivčijskim pitanjem — najzad, kako se vidi, blizu je svome definitivnom rešenju. Reljef ove oblasti ima svoju karakternu crtu, prema kojoj se jasno pokazuju razlike između planinskih masa i ravnica. Planinski masivi otsečno se izdižu nad ravnicama, koje su s obzirom na morfologiju samo zatvorene kotline. Te kotline ukupno prestavljaju sa gledišta poljske narodne privrede i naselja pravi izvor bogatstva, ali u njima mi nemamo šuma ili malo (Metohija)! Šume su vezane za planinske masive uopšte, a. za državne šume to je pravilo. Pored toga karakteristika je državnih šuma, da su one dosta udaljene od naselja. Sasvim je prirodno, da je blizina naselja jedan jak faktor, koji je opređeljivao dosuđivanje ´kakve šume državi odnosno ostavljao takve šume naselju. Zakonska osnova bila je pri ograničavanju drž. šuma, da se vodi računa o dokumentima za sticanje svojine i o ekonomskim potrebama u šumi jednoga naselja. Pri tome, razume se, išlo se katkada tako daleko, da! je to rastegljivo pitanje ekonomske potrebe omogućilo mnogim selima, da imaju granicu prema drž. šumi na 4 i 5 sati hoda od njihovog naselja. Tako je rezultat toga opšteg rada, da mi mahom imamo drž. šume u onom pojasu, koji je najudaljeniji od naselja i ui horizontalnom i vertikalnom pravcu. U vertikali taj se pojas kreće prema suvatskom pojasu, dakle prema granici vegetacije drveta. Vrlo često naš državni posed u onom šumskom pojasu ima oblik dugačkog i uskog platna priljubljenog uz zonu suvata, a često mesto šuma imamo tamo samo mestimične šumske oaze, koje su užljebljene u suvatske prostore, nastanjene ovde u povoljnim uslovima geobotaničke sredine. Iz toga izlazi, da gde nemamo preimućstva u ver193 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 68 <-- 68 --> PDF |
tikalnoj razgranatosti terena — tu se, u ravnicama, gube veze medu državnim šumama i drž. kompleksi nevezani, određeni su sami po sebi mesnim planinskim karakterom. Državne su šume dakle opredeljene vi sokim masivima. Njihova je karakteristika nepristupačnost i neizgra đenost putova. Srećnih izuzetaka ima malo. Od interesa je da se zna, gde su najjače šumske oblasti i^gde su državne šume. U zapadnom delu ove oblasti Južne Srbije, u Šarsko Pindskoj i Dinarskoj sistemi, imamo najviše šuma uopšte, a tamo su i najjači državni posedi. Tamo prevlađuje u drž. šumama od četinara smrča, za deo severno od Šar planine, a borovi prevlađuiiu u delu južno od Šare, dok od listopadnih vrsta drveća u drž. šumama dominira bukva. Za najznatnijeg predstavnika, prema bogatstvu u drvetu, u Rodopskoj sistemi beležimo Morihovske planine i Perister. Na ovoj teritoriji u Južnoj Srbiji imamo i karakteristične veće formacije zelenike oko Demir-Kapije, prema Belasici, prema Gradačkim planinama u Zedenu, u Suhoj Gori i t. d. Vode i reke gravitiraju i ulivaju se u Jadransko , Belo i Crno More. U Belo More utiče Vardar, koji je uspeo da privuče vodu na slivu od 2,792.509 hektara i da je odnosi na jug. Tim svojim nagnućem prema moru omogućio je tamošnjem Mediteranskom režimu, da utiče na ovdašnju mesnu klimu i da se penje uz Vardar gotovo do samog njegovog izvorišta, u dužini od 370 km. razume se, sa svojim, uticajem na uzan pojas oko Vardara, najviše na neposredni sliv Vardara. Spomenuta zelenika je i proizvod toga mediteranskog uticaja. Toj blagoj klimi stoji nasuprot umereno-kontinentalna, koja dolazi sa Prokletije, Kopaonika, Šare i Skopske Crne Gore, i istočno-stepska klima, koja nam dolazi sa Pile i Rodopa. Državne šume po svom položaju zauzimaju najviše vrhove penjući se do 2.100 m., a sa borom krivuljom i do 2.500 m. Prema, tome, mi imamo u našim drž. šumama u glavnom režim srednje-evropske klime. Surovost ove klime možda oseća se tim više zbog prekida masiva, prekida prouzrokovanih spomenutim kotlinama. U pogledu geološko-petrografskom imamo ovde smenu krečnjačkih sedimenata sa škriljcima, a imamo i eruptivne mase. Perister je od kristalastih škriljaca, Šara od škriljaca i krečnjaka i t. d. Režim vodenog taloga nismo još ispitali, ali sudeći po pogodnoj vegetaciji na visinama od 1.000—2.000 m. izgleda da je on u dovoljnoj količini. Relativno povoljan odnos zemljišta i klime učinio je, da se pojedine vrste javljaju, ako ne u svom optimumu, onda bar u podnošljivoj sredini. Isprepletenost masiva sa nestalnom klimom u jezerskim kotlinama omogućila je život i mešavinu raznim vrstama, koje obično nisu navikle da budu zajedno. Tako se u Belasici nalazi hrast u zajednici sa jelom, isto tako platan uz potoke popeo se u bukovi areal i s njom došao u vezu, odnosno pomešao se i t. d. I sa gledišta vrsta i sa gledišta dimenzija drveta kao i s obzirom na tehničku upotrebljivost —> možemo biti zadovoljni sa drž. šumama. Isto tako možemo (biti zadovoljni! i sa procentom golina u njima. Ako ima golina, onda su one rezultat bilo nekadašnjih naselja, bilo požara, koji su dolazili ili odozgo (radi proširenja! suvata) ili odozdo od strane sela (takođe radi ispaše a i radi ziraćenja). Retko imamo golina određenih svojstvima zemljišta i klime. Prirodno je, da na pokazanom pro 194 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 69 <-- 69 --> PDF |
stranstvu u drž. šumama mestimično imamo i neplodnih zemljišta. To su obično kamenita zemljišta češće krečnih formacija sa horizontalnim naslagama, mestimično ispunjenih rupama po površini. Ove su rupe postale delovanjem vode i biljnih organizama. Ili su to silikatne ploče, koje vire po površini zemljišta, ili su pak naslage kamenja od rastočenih lavina, koje napr. često sretamo na Peristeru. Ukupno čistina odnosno golina u drž. šumama na teritoriji ove direkcije izgleda da ima oko 40.000 hektara. Ma kako da je ta površina velika, ona nam ne preti, jer se ne nalazi cela u jednom kompleksu, već u bezbroij delova. Od ovoga se izuzimaju Suha planina i Žeden, gde imamo nešto jače prostranstvo golina. No i te goline u stvari mnogo ne prete narodnoj privredi. Kada se uzme u obzir da državnih šuma ima 350.000 hektara bez suvata, onda ovih 40.000 goleti ne prestavljaju tako važnu činjenicu. Procenat šume u drž. šumama je 88.6 i on je dovoljan. Ako uzmemo u obzir, da ni te goline nisu formalno golet, već da većim delom imaju svoj, biljni pokrivač, i ako nepotpun, da čak imaju i šiblje, pa da su sklone da se pretvore u bliže vreme i u šikare kao prelazni stadijum između golina i šume, onda možemo biti optimiste kao sopstvenici takvih zemljišta, to pre što naši susedi (sopstvenici nedržavnih šuma) imaju mnogo gori položaj. Kod njih na 1,270.000 hektara ukupnog šumskog zemljišta dolazi 250.000 hektara golina. Oni dakle imaju 80,47^ zemljišta pod šumom i 19,6% goleti, dok kod nas (u drž. šumama) ima 88.6%´ pod šumom i 11,4% goleti. Pored toga njihove su goline prestavljene terenom, može se kazati, u 20% bez svake vegetacije, gde se pre svakih radova na pošumljavanju mora raditi na prethodnom zatravnjivanju, i to kako radi sprečavanja dalje erozije kod bujičnih područja tako i radi pripreme zemljišta u pogledu hranljivosti. Možda bi kod mnogih terena oni morali da zasejavaju trave, pa i ovas ili drugo, kako bi, razlaganjem hranljivih materija uticajem vode i dr., bogatili svoja zemljišta. A to nama na drž. zemljištima nije potrebno. PROGRAM POŠUMLJAVANJA U DRŽAVNIM ŠUMAMA. Iz napred opisanoga vidimo, da se državne šume nalaze u šumskoj zoni planinskog karaktera. Više te zone nalazi se zona suvata, a ispod šumske zone planinskog karaktera nalazi se zona brdskog karaktera i ispod nje zona kotlina, tako zvana poljska zona. S obzirom na klimu naše državne šume nalaze se u vrlo povoljnom položaju u odnosu prema donjim zonama. Povoljna pošumljenost i opšte stanje državnih šuma, kako u pogledu bogatstva vrsta tako i u pogledu ogrevne i tehničke vrednosti drveta, zadovoljavaju. Oskudica dobrih šuma u zoni brdskog karaktera i potpuna oskudica šuma u zoni poljskog karaktera utiču na javno mišljenje i omogućavaju rad na pošumljavanju u tim dvema zonama. Rad na pošumljavanju u planinsko-šumskoj zoni čekao je da dođe na svoj red. To je zahtev vremena i na svome je mestu. Velike površine golina i prave goleti bile su predmetom prvih razmišljanja, prve brige okolnog stanovništva i merodavnih. Te se prostrane goleti šire pored Vardara, Bregalnice i u Pelagoniji, gde imamo železnički i drugi saobraćaj. Uticaj mediteranske klime uz Vardar i na njegov neposredni sliv, modificiran akcijom srednjo-evropske klime, u kojoj se i naročito ističe vetar vardarac, koji se^ spušta od Skopske crne gore niz Vardar ka Devđeliji, imao je za dejstvo, da se stvori jedna gola zona sa skinutim 195 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 70 <-- 70 --> PDF |
privrednim slojem zemljišta. Ta zona naslanja se na jednu gornju, u kojoj: se oseća skorašnji proces ogoljavanja. Tu imamo rede partije šuma pro šarane ziratnim imanjima i zemljištima, u kojima vlada proces denidacije i prvih rovina. Ta druga zona zalazi u više parvije onih terena u medi teranskoj klimi, a zauzima niže terene u onim područjima, u kojima se ne oseća uticaj mediteranske klime. Na taj način obadve ove zone go lina nalaze se na dodiru napred spomenute poljske zone sa zonom brd skog karaktera i u području zone brdskog karaktera. Ceni se da imamo 250.000 hektara ovih goleti. Interesantno je, da se zna poreklo ovih goleti, a isto tako da li se golet širi ili stoji na istom mestu . šuma osvaja teren. Iz dosadanjih naših posmatranja izgleda da stojimo na istom mestu, ali samo u pogledu površina, dok u pogledu terena može da se kaže, da se izvesnim oblastima šumski pojas širi, dok u drugim da se šire goleti. Ovo je u tesnoj vezi sa raseljavanjem muslimanskog stanovništva u pojedinim oblastima i sa množenjem stanovništva u drugim oblastima u vezi sa naseljenicima, koji uostalom unose bolje oruđe za seču drveta i više smisla za proredne radnje u šumama. Pošumljavanje u državnim šumama novijeg je datuma. Prelaz na takav rad u zoni šumsko-planinskog karaktera objašnjava se potrebom, da se šumskoj privredi podvrgnu izvesne površine čistina u državnim šumama. Potouno je razumljivo, što se tu nije radilo u onom) obimu, kao što je trebalo, a i dalje treba da se radi u donjim zonama. Ovde se u manjem obimu radilo u državnoj šumi Straži, na teritoriji šumske uprave u Tetovu. Tamo je podignut jedan šumski rasadnik s ciljem, da se na čistinama u toj šumi (nadmorske visine 850—1674) uvedu četinari. Radilo se od 1926. godine. Pored rada u ovoj šumi, koja je na jugo-istočnoj! strani od Šare planine, radilo se slično i u državnoj šumi Gošici u zapadnim ograncima Skopske Crne gore, dakle na severu od Šar-planine. U Straži se sa 16.600 dinara proizvelo 500.000 sadnica i u ovoj šumi zasadilo se 163.000 biljčica belog i crnog bora sa ukupnim troškovima od 30.720 din. Približno istom rasadniku dao je i rasadnik u Gošici šumi. Tamo se sa 20.000 dinara proizvelo 850.000 sadnica, od kojih je zasađena 121.000 komada sa troškom od 23.200 dinara. Ukupno se u državnim šumama potrošilo za to vreme od 1919.—1929. godine 90.520 dinara sa 60% primanja u Straži i 40% primanja u Gošici. Svi ovi radovi bili su u malom obimu i vezani su za potrebe ispitivanja napretka ovih vrsta u ovim šumama. Radovi u Straži imali su bolji uspeh. Tamo je nastavljen rad u 1930. godini. Tada je zasađeno 91.500 komada četirigodišnjih belih borova sa troškom od 28.285 dinara. Radilo se u aprilu te godine. U 1F-31. godini posađeno je u Straži 81.114 kom. trogodišnjeg belog bora sa troškom od 29.588 dinara. Radilo se od 30. marta do 25. aprila 1931. godine. U toj godini se osnivaju tri mala rasadnika, letećeg karaktera, u visokim planinama Galičica, Ilinske planine i Karaorman, sa karakterom ispitivanja vrsta, koje treba u tim visinama upotrebiti. U! 1932. godini nije se pošumljavalo. Štednja zbog teških finansijskih prilika u zemlji u vezi poznate opšte svetske krize rukovodila je Direkciju, da što manje radi u visokim planinama želeći, da oslobođene izdatke koristi Banska Uprava za rad potrebniji u donjim zonama na nedržavnim zemljištima. Rad se te godine sveo na održavanje rasadnika. U 1933. godini s obzirom na izvršenje programa postavljenog od izrađenih privrednih planova za šume Perister, Babasač i Straža počinje intenzivniji rad na pošumljavanju. Tako je dobijen kredit od 158.500 dinara, dakle više neg» 196 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 71 <-- 71 --> PDF |
što je utrošeno za sve ranije vreme. Ranije je utrošeno 148.383 dinara. Ekspoze budžeta za 1934./35. godinu predviđa još veće radove. Razlog su tome izmenjene prilike u pogledu uređenja šuma, rešenja svojine, ´Organizacije službe i t. d. Treba ukupno, prema programima privrednih planova za uređene šume, pošumiti godišnje 170 nektara. Međutim to su izdaci preko naše finansiske moći. Zato se neće raditi u tome obimu, već koliko je to finansiski moguće. Rukovodeći se prirodnim oso binama zemljišta i prorašća u svojim, šumama Direk cija mnogo veću pažnju obraća pošuml javan ju pri rodnim putem: stavljanjem pod zabranu i obnovom šume resurekcionom sečom. To je program, kojeg se držimo iz mnogih raz loga. Stavljeno je pod zabranu oko 2.000 hektara. Za vreme dok radimo na veštačkom pošumljavanju, želimo da do bijemo što više podataka, koji će nam poslužiti za naše buduće radove. OPAŽANJA I ISKUSTVA. 1. Pošumljavanje u državnoj šumi Straža. Ma kako da smo oskudni u iskustvima u veštačkom pošumljavanju u državnim šumama, ipak dosadašnji podaci služe nam dobro za ocenjivanje primene specifičnih načina za pošumljavanje. Kako smo najviše radili u Straži, to tamo ´imamo i najviše podataka. Na dan 4. oktobra 1933. godine, analizirajući priraste (visinske), kod ranije zasađenih biljaka od raznih vrsta dobijeni su sledeći podaci: Mlada sastojina belog bora zasađenog s proleća u 1929. godini. Istočna ekspozicija, na škriljcu. Zemljište — u pogledu dubine privrednog sloja, rastresitosti i vlage — povoljno. Nadmorska visina oko 1000 metara. Jedan primerak, koji se približava srednjem stablu odnosno srednjoj biljci u ovoj sastojini, daje ove podatke o godišnjem priraštaju. Odnegovana je u rasadniku Straži. Seme je posejano s proleća u 1926. godini. U istoj godini visinski prirast je bio 4 cm., u 1927. godini 7 cm., u 1928. godini 12 cm. S proleća 1929. godine biljka je ´izvađena iz rasadnika i ovde zasađena. Prirast u toj godini, razume se zbog presađivanja, morao je da bude manji. Otuda u 1929. godini prirast je bio 10 cm. „ 1930. „ „ „ „ 26 „ „ 1931. 35 „ ,, 1.... ,, ,, „ ,, Lo ,, 1913 47 Individualne osobine jako su izražene. Tokom 8 godina težnja je ka izjednačenju. Na mestu zv. Bogojeva njiva sađen je beli bor u aprilu 1930. godine. Pregledana je jedna biljka, koja je radi daljeg osmatranja dobro zebeležena. Danas ima 7 godina. Iz rasadnika je izvađena u doba njene pune 3 godine. Ukupni priraštaj u rasadniku ima 17 cm. U 1930. godini, dakle na kraju vegetacije, prirast je bio 7 cm. U drugoj godini u kulturi priraslo je 9 cm., u 3 godirii 10 cm., a u 4 godini (i to u kalendarskoj 1933.) njen godišnji priraštaj iznosi 21 cm. Ovaj primerak sa ostalim sadnicama nalazi se na škriljcu, na humoznoj peskovitoj ilovači u rahelovom tlu, dubokom i dobrom. Nagib 25°. Ekspozicija severo-zapadna. Nadmorska 197 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 72 <-- 72 --> PDF |
visina 1150 m. Severni vetar ne ulazi u sastojinu zbog zaštite, koju joj čini bukov masiv. Donji prizemni sprat sačinjava kupina, mlečika, graorica i jagode. Opšti izgled ovog našeg primernog bora: nežan, tek sada postaje siguran. Stabljika pri dnu u prizemlju 3 cm. u obimu, na sredini 2 cm. Obim dela donjeg, priraslog u 1933. god., 2 cm. Biljka je elastična. Nešto dalje, na istom zemljištu, sa susedima sitne bukovine i dosta trave, na mestu zv. »kod Bukvića« uzeti su ovi podaci o jednom primernom crnom boru: sadašnja visina nad zemljom 111 cm., obim stabljike pri samoj zemlji 9 cm., obim stabljike na sredini 6 cm. (1931. god.), a onaj za mesto, koje pripada rašćenju početkom 1933. god., iznosi 3,5 cm.. Mereni su ovi godišnji visinski priraštaji: u 1927. god. bilo je nad zemljom 5 cm. u 1928. god. bilo je u visini priraštaj 18 cm. u 1929. god. bilo je u visini priraštaj 15 cm. u 1930. god. bilo je u visini priraštaj 10 cm. u toj godini s proleća je bila sadnja. Do tog vremena je bila sadnica u rasadniku. Otuda se objašnjava zastoj u vegetaciji. u 1931. god. priraštaj je 12 cm „ 1932. „ „ „ 22 „ „ 1933. „ „ „ 30 „ Biljka je solidnog izgleda, normalnog postupnog grananja. U pogledu same sastojine stvar stoji ovako. Ovde je jedna čistina zasađena belim i crnim borom. U tojl čistini, u obliku džbunja, ima bukve, leske, ive, graba, a pri vrhu kose i hrasta. Ovde je bujna biljno-zeljasta vegetacija, koju treba srpom požnjeti ili motikom prašiti. Očevidno beli bor ovde bolje napreduje. Na »Bogojevoj njivi« ima zasađenih i jela. One pokazuju dobar uspeh. Merenjem jedne jele na mestu kod tri ive nađeni su ovi podaci: Ukupna visina 58 cm. Po godinama ovakvo je bilo napredovanje u visinu: 1927. godišnji priraštaj 5 cm 1928. „ „ . „ 1929. „ „11 „ 1930. „ „13 „ Sadnja je vršena s proljeća 1931. ,, „ 3 cm 1932. „ „ 7 „ 1933. „ „ 13 „ Opšti izgled vrlo svež i snažan. Ovo se odnosi na jedan broj od 400 jela. U pogledu dužine vegetacije u ovoj šumi bili bi možda interesatni podaci opažanja na dan 4. X. 1933. god. P´osmatranje je bilo sa podnožja Bogojeva-njive nad potokom Straže. Vrhovi ćele kotline karakterisani su lišćem bukve boje mrko-crvene. Među bukvama dolazi jasika boje jasno žute, boje smilja. Što se više bukva spušta ka podnožju, mrkocrvena boja prelazi sve više u crveno-žutu boju. Zelenila uopšte nema ni kod jedne bukve. Međutim zelenkasto-žute boje ima gde gde kod mladih bukava u zaklonima od vetra i mrazeva. Grane stabala su prizemne i manje izloženi delovi duže vegetiraju. Što je veća nadmorska visina, to ranije prestaje jesenja vegetacija. Ovde imamo posla sa pojasom od 850 do 1674 m nadmorske visine. Ostala opšta opažanja su sledeća za objekt Straže: Treba proizvoditi u rasadniku u Straži zdrave i snažne sadnice sa dobro razvijenom krunom i isto tako sa dobro razvijenim korenom. Treba 198 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 73 <-- 73 --> PDF |
pikirati sadnice, kako bi se izvršilo razredivanje biljaka. Pikiranje bilo u rasadniku bilo na pogodnim zemljištima, gde će se izvoditi i radnje na pošumljavanju. Što se tiče organizacije rada na pošumljavanju, ona je vezana sa okolnošću vrlo kratke sezone za moguć rad, jer između prestanka vegetacije s jeseni i prvih snegova i mrazeva je vrlo kratko vreme, umanjeno najzad i nemogućnošću rada pri kišama, koje nastaju pri prestanku vegetacije i iz kojih se prelazi u snežne vejavice i mrazeve. Radna snaga ne može se dobiti, jer se u tom vremenu pribiraju poljski usevi. Prema tome mora se sa kopanjem rupa raditi bez obzira na sezonu, dakle moraju se mnogo ranije spremiti. Rupe mogu biti od 30 do 70 cm širine i sa odgovarajućim dubinama. Na težem terenu treba da su veće. Prašenje za vreme leta obavezno. Ovde uspevaju beli i crni bor i jela dobro. Beli bor na glinovitom škriljcu, a crni na krečnjaku. .lela tamo gde je zemljište dublje, vlažno i na severnoj ekspoziciji. Radilo se i sa sejanjem borovog semena na golim površinama. Uspeh je ometen miševima. Nastaviće se ovo i tako isto sejaćese jelovo seme. Do 1933. god. stalno se sadilo s proleća. Ove godine sađeno je i s jeseni. Opšti utisak: dosadanji uspeh povoljan je i pun obećanja. Po privrednom planu treba ovde pošumiti oko 210 ha. Kao što se vidi, mi ovde radimo sa izvesnom pouzdanošću na uspeh. Ovaj se uspeh očekuje koliko radi preciznosti pri samom izvođenju pošumljavanja, radi vienosti radnika i poznavanja vremena za rad, toliko i radi toga što ovde radimo u zoni, koja je potčinjena režimu srednjoevropske klime. Kontinentalna klima, koja vlada u ovim zonama spomenutih planinskih sistema, olakšava nam posao i naš je zadatak ovde u suštini, da se snalazimo u iskorišćavanju mikroreljefa, saglašavajući pri tom naše radnje dobroj tehnici, dobroj spremi sadnica i pogodnom sezonskom vremenu za rad. 2. Pošumljavanja na Peristeru. Pri pošumljavanju na Peristeru, gde nam je težnja da radimo u glavnom sa molikom (pinus peuce — Griseb.), daje nam se mogućnost da dođemo do dobrih originalnih podataka za izučavanje bioloških osobina ovog specijalnog balkanskoga bora. Kako se ove godine tek počelo uopšte sa radom i sa rasadnikom, to nemamo još podataka iz iskustva sa veštačkom sadnjom. Međutim, posmatrahjem sadašnje vegetacije na Peristeru, a poglavito posmatranjem peristerskog bora (molike) i jele mogu se imati interesantni zaključci s obzirom na temperamenat i ostale osobine, koje nas mogu odlučiti, da verujemo u njenu budućnost, ako je pomognemo zgodnim uzgojnim merama. Odlučuje nas da obratimo veću pažnju na način seča u ovoj šumi i da bivamo optimiste u pogledu njenog širenja, i ako je ona jako osetljiva kako prema sastavu zemljišta i ostalim njegovim osobinama tako i zbog karaktera njenoga semena, koje zahteva ćelu godinu dana odmora u zemlji, pre nego što će da klija. Ovo drvo izvanredne veličine, sa kojom se ravna drugim četinarima, jeste za naše prilike na jugu (a specijalno za Pelagoniju i Bitolji, koji se odlikuju preterano žarkim letom) dragocen ukras i nudi sa gledišta zdravlja građanstvu ogromne usluge, pored onih koje su vezane za drvo takvih dimenzija. Ova šuma molike na Peristeru služi sa gledišta turizma kao 199 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 74 <-- 74 --> PDF |
jedna privlačna tačka u ovom inače divnom kraju, na putu Bitolj-Resan. Nad selom Magarevom imamo jedan masiv, koji se najviše približava Pelagoniji. Na celoj površini Peristera imamo 1.718 ha golina, koje treba pošumiti veštački i prirodno: putem zabrana. U 1930/31. predvidelo se pošumljavanje putem sadnje, pored drugih vrsta, u glavnom motikom. Tada su se davale smernice pri izradi privrednog plana. Međutim izgleda da ćemo mnogo manje veštački saditi, nego što se tada mislilo. Ovo uverenje stekli smo posle pregleda takvih čistina u 1933. god. Tada smo se uverili, da ćemo imati mnogo manje da radimo sa sadnjom. Molika se snažno širi prirodnim putem. Tako na primer u odelu 26 pododel d) predviđeno je pri izradi privrednoga plana, da se tadanji obrast od 0,3 molike dopuni sa 0.7 sadnjom molike. Ona je pak do danas prirodnim putem već potpuno osvojila ceo taj pododel. Prema tome ne samo da nemamo tu da radimo na 46 ha i 36 ari odnosno na reduciranoj površini od 32 ha, već ta pojava daje nam putokaz za ispitivanje biologije molike i naš optimizam u njenu budućnost. Ta pojava obraća nam pažnju na određivanje potrebnih uzgojnih radnja u životu sastojine molike. Ovde se napominje, da na toj površini jedva ima oko 500 semenjaka molike i da je ipak cela površina pošumljena. Dodaje se, da je seme moralo doći i iz susednih masiva, koje čine molika i jela. Na pomenutoj površini pored molike (vesele, jedre) nalazi se pomešana i jela. Ova je slabijeg izgleda, očevidno se bori sa jakom svetlošću u tim čistinama. Ona je kržljavija i bor ima sva preimućstva za svoj napredak. Radi ilustracije izbrojane su biljke na 4 m2 u ovom pododelu i našlo se da ima 11 biljaka bora i 1 jela. Ali taj odnos nije isti na celoj površini, već se on menja nešto malo u korist jele, ali tako da uvek bora ima više. Radi daljeg ispitivanja postavljeno je jedno ogledno polje 50 met. širine i 50 dužine, u kome će se idućeg leta izbrojati drvenaste biljke kao i sve vrste zeljastih biljaka i ustanoviti odnos između njih, te time proučavati biljna sociologija u ovom području. Rukovodeći se ulogom ove vrste u značajnim radovima šumarstva ovih krajeva — kako zbog ekonomskog i klimatskog tako i zbog estetskog razloga — posvetili smo njoj veću pažnju. Koristimo i ovu priliku, da izvesne naše radnje i ovde priikažemo. Tako smo radi izučavanja mesne sredine, a posebice molike, postavili i jedno drugo polje za stariju rnoliku, oko 15 do 20 godina. Takođe sa 50 met. širine i 50 met. dužine. Ovo je polje postavljeno u odelu 26, pododel »e« na mestu zv. »kod sedam kladenca«. Ovde će se ispitivati individualne borbe i priroda eliminacije. Ostaviće se njihovom sopstvenom dejstvu i prilikom definitivne seče bez prethodnih proređivanja ima da se vidi proizvodnja drvne mase i kvalitet. Odmah od ovog polja postavljeno je još jedno, u kojem će se vršiti prorede ma kojom od poznatih metoda. Ta dva polja uporedo davače nam putokaz za načine rada u uzgajanju i eksploataciji molike. Razume se, da ćemo se služiti dosadanjim znanjem, koje imamo gledajući molüku, kako se razvija na čistinama. Da bi se dokumentovalo, da se molika gubi pri dosadanjim načinima oplodnih i probirnih seča, ustanovljeno je još jedno opitno polje sa površinom od 1 hektara u odelu 25 pododel b). U ovom polju postoje stari borovi dosta proređeni sa sklopom oko 0.65. Mesto podmlatka molike pojavio se jelov podmladak, a molikovog podmlatka ima vrlo slabo ili nikako. Molika slabo napreduje, dok je jelov podmladak vrlo snažan. Ovde se imaju izbrojati stara stabla 200 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 75 <-- 75 --> PDF |
I molike i podmladak takav kakav je. Da molika traži sunce, dokaz nam je jedan mlad masiv, koji se pruža odmah pored spomenutoga polja, a na području 26 a), gde je čistina i gde smo osnovali rasadnik. Uopšte gledajući na solidnost stabala možemo biti zadovoljni sa molikom. Slika 1. prikazuje nam je. Snimak je izvršen na mestu zvanom Begova česma na Peristeru, a na nadmorskoj visini od 1.500 metara. SI. 1. Nigde više ne oseća se potreba intervencije čoveka u regulisanju prirodnih sila, kao što je ona neminovna ovde, gde se vrste nalaze u svojim granicama rasprostiranja i gde su radi toga one najosetljivije. Kod mnogih čistina dovoljno je u nekoliko, ma i najmanjim riljanjem, razbiti sklop travne formacije. Imali smo prilike da vidimo, da molika rede i teško osvaja terene, gde je gust sklop trave kao i obrast. Može da se kaže, da njoj smeta kamenito zemljište i onaj teren, u kome ne može semenka da dopre do zemljišta za svoj dalji razvoj. Potrebno je umanjiti i obrast trave i tim najmanjim sretstvima omogućiti dolazak molike. U masivima potrebno je što više šeći i pustiti svetlost u sastojinu. U utrinama treba zabraniti kretanje stoke. Ali kao i svuda, dejstvo čoveka na prirodne sile ima svoju granicu. Zemljište i klima jesu faktori, koji su bar pri prvim drvnim produkcijama nezavisni od čoveka. 201 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 76 <-- 76 --> PDF |
I u času kada odlučujemo o pošumljavanju ovih čistina, kada odlučujemo o uvođenju te i te vrste, odnosno njenoj zaštiti i favoriziranju, osećamo dužnost da prethodno sve sile naše upotrebimo na proučavanje prirode i uzajamnosti odnosno reda, koji postoji medu proizvodnim silama, bez čega se ne može zamisliti nauka o šumskoj privredi. Oranica današnje vegetacije molike na Peristeru (gornja) dostiže do 1.700 metara, dok se donja spušta do 1.000 metara sve do samih sela. Donja je granica u punoj: zavisnosti od stoke. Molikove biljčice u ispasištima više samih sela održale su se jedino u trnovitim žbunovima, gde su — sakrivene u kleki (juniperus communis) — našle zaštitu od stoke. To je ujedno dokaz ne samo njihove vitalne ekspanzije nego i njihove sposobnosti, da se održe u neravnoj borbi sa ostalim vrstama u takvom skloništu. Uostalom, silikatna podloga Peristera omogućava najbolju budućnost ovoj vrsti. Tu je glavna stena gnajs sa partijama granita, dijabaza i gabra. Gnajs je kristalasti1 škriljac, koji zbog svojih mineralnih delova, između drugih naročito ortoklasnih, omogućuje raspadanje stena i stvara rastresiti materijal i duboko zemljište. Među kristalastim škriljcima, pored gnajsa, vidimo stene filita sa njegovom ugljenom sjajnom bojom, mikašist i kvarcne mase eruptivnog i hidrotermalnog porekla stene kvarcita. Na ovakvom materijalu molika se očevidno oseća u svojoj sredini. Dalja naša opažanja pri veštačkim sadnjama i sejanjima kao i opažanja kod prirodno podignutih sastojiina daće nam potrebne pravilne zaključke. Napominje se, da se drži, da je moguće uzgajati moliku samo sadnjom.1 Prikazano njeno rasprostiranje u odelu 26 »D« na Peristeru daje nam i druge perspektive, koje ćemo ispitivati u budućnosti radi dobivanja potrebnih zaključaka. Naslanjajući se na prirodu, mi smo odlučili da u 1933. god. s proleća posejemo stratifikovano seme imitirajući na taj način sejanje, koje masivi molike vrše prirodnim putem. Državna šuma na Peristeru ima 7012.05 ha. Od te površine molika zauzima 487.05 ha.2 Ostalo su naselile bukva, jela, hrast i nešto grab sa drugim vrstama u neznatnoj mešavini. Ukupno ovde imamo gnHna 1718.50 ha. Od toga nadamo se, možemo pošumiti sa molikom 759.67 ha. Ostale goline pošumićemo jelom i hrastom. Pada u oči, da molika naglo napreduje u razdoblju od posle rata, specijalno od posle solunskoga fronta, koji je ovde na Peristeru vođen rovovskim borbama. Te borbe sa svima posledicama uništavanja kuća, raseljavanja i umanjivanja stanovništva, što je neizbežna posledica onih silnih porušenih sela, razlogom su ponovnog i jakog napredovanja molike. Umanjeno stanovništvo sa još manje stoke manje je iskorišćavalo popašu i seču, te je vegetacija ponovo krenula. Ovo naročito nada u oči više sela Magareva, koje sada nije ni treći deo naseljeno, koliko je bilo ranije. Iskustvo nam je pokazalo, da nećemo morati svih 759.67 ha golina da pošumimo molikom, da nećemo morati samo veštački da pošumljavamo, pošto se i prirodnim putem molika širi, i to naglo. Naš rad na pošumljavanju sadmom ili sejanjem — razume se, u vrlo malom obimu —* u stvari će samo pomoći prirodno pošumljavanje. U ovoj godini mi ne možemo saditi, jer nemamo sadnica. Dokle nam one ne stignu u rasadniku, koji je u 1933. god. osnovan više sela Magareva, mi ćemo raditi 1 Videti stranu 40 »molika« T. Dimitrova profesora, prevod inž. Krstića, Skoplje 1933. .....; - Molika sa nešto primese i drugih vrsta. 202 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 77 <-- 77 --> PDF |
i sejanjem znajući za onu izreku: da niko ne može tako obilno i uspešno da seje kao priroda. Ali mi nećemo raditi na većoj površini. Sejanje ćemo izvršiti bilo sejanjem po celoj površini, bilo sejanjem u prugama dotično u rupama. Oranje i sejanje na celoj površini moguće je kod ravnog i plodnijeg terena. Kod nagiba radicemo u prugama. Oraćese u prugama, u koliko dopušta strmenitost terena kao i kamenita podloga. Oranje u prugama vrši se ovako: poore se;´ nekoliko brazda, obično pet (jedna do druge). Na 3 do 5 metra daljine opet se ore jedna druga pruga od 5 brazda. Brazde su u horizontalama. Između pruga ostavi se teren sa SI. 2. travom i šibljem, da bi čuvao od vododerina. Sejanje u rupama izvodi se gde je nagib terena veći, te je rad sa oranjem nemoguć. Osim toga se na kamenitim mestima kopanjem rupa može racionalnije da iskoristi mikroreljef. Kako smo napred rekli, sejaće se stratifikovano seme. Radi prakse i iskustva radicemo na raznim tačkama Peristera pod raznim klimatskim prilikama, u raznim sredinama i sa raznim vrstama pored molike. U gornjoj granici rasprostiranja molike na Peristeru primećuje se njen kržljaviji habitus i redi obrast što je interesantno po njen tempe ro.? |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 78 <-- 78 --> PDF |
ramenât na Peristeru. To rede, pojedinačno, javljanje navodi nas na misao, da ona iskorišćava svoj mikroreljef. Ne dostaju nam za sada još klimatski podaci, sa kojima bi mogli da damo više objašnjenja o ovoj vrsti na Peristeru. Donosimo ovde i nekoliko fotografija za moliku u DečanskoJuničkim šumama. Slika 2. pokazuje nam habitus i račvanje molika osamljenih blizu granice šumske zone na nadmorskoj visini od 2.000 metara na mestu zv. Prilepski stanovi iznad 12 odelenja ovde sada uređene šume. Snimak je dobijen ljubaznošću inžinjera Bojica. Mi ovde vidimo snažno razvijene molike, čiji habitus pokazuje otpornost prema klimatskom stanju na ovim visinama; vidimo pojedinačne SI. 3. primerke i dokaz njihove vitalnosti individualne. Oko ovih snažnih primeraka vidimo uticaj čoveka, koji ih seče, da bi suvatsku zonu na dole proširio. Prirodna je stvar, da je održanje ovih molika na jakom vetru jedne tako surove klime moguće blagodareći i vrlo snažnom korenu stvojstvenom ovoj vrsti. Slika 3 pokazuje nam takode suzbijanje molike od strane čoveka radi proširivanja suvata, a na nadmorskoj visini od 1.900—2.000 metara u istoj šumi kao gore, ali iznad 13 odelenja te šume, za koju je izrađen privredni plan. Ovde je jedan masiv u gušćem sklopu. Situacija terena pokazuje, da je taj masiv iskoristio pogodnije zemljište. Na nadmorskoj visini od 2020 metara, na mestu zvanom Prilepski stanovi, sa izrazitom slikom devastacije radi stvaranja i proširivanja suvata, donosimo još jedan 204 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 79 <-- 79 --> PDF |
snimak (si. 4.). Kao što se vidi, nismo mi ovde na granici vegetacije. Molika još može da ide u visinu preko 2.000 metara ne plašeći se surove klime, ali je čovek radi pašnjaka istiskuje ne dajući joj vrednost s obzirom na njenu udaljenost od saobraćaja. I ovaj je snimak iz DečanskoJuničke šume. Kao što se vidi, molika je jedan snažni prestavnik četinara na teritoriji ove Direkcije i nalazi se i južno od Šare i severno od nje, na Peristeru južno, a na Dečansko-Juničkoj planini, Prokletiji i dr. severno. SI. 4. 3. Pošumljavanje planine Baba-Sač-Strmor i Buševe planine. Ovaj kompleks ima 5.180 hektara, a od toga ima 1.350 hektara goline. Ova je golina prestavljena površinom goleti od 797 hektara, čistine sa nešto prorašća od 314 hektara, šume sa nedovoljnim obrastom od 130 hektara i čistinom nastalom od ranijeg ziračenja 91 hektar. Površina od 797 hektara u glavnom nas interesira, jer ona je stvarna golet. Pod terminom »goleti« zamišljamo teren kamenite podloge sa vrlo tankim slojem zemljišta, sa retkim prisustvom šiblja, sa slabim obrastom trave, osim toga površine, koje nemaju niti zemljišta niti šiblja niti trave. Odmah se vidi, da su to teška zemljišta za pošumljavanje. 205 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 80 <-- 80 --> PDF |
Ova šuma nalazi se na putu Kičevo-Bitolj. Sama golet vidi se sa puta, a pored toga nalazi se više sela Cera. Prema tome ne samo što pošumljavamo radi rente zemljišne, već i zbog blizine naselja. Veći deo goleti nalazi se na Jugoistočnoj ekspoziciji, a na nadmorskoj visini od preko l.KK) metara. Podloga je krečnjak; nagib oko 20". Mislimo da je poreklo ove goleti u nekadanjoj preteranoj seči i stalnoj ispaši. Stanje sredine ide na ruku goleti. Ovaj je teren interesantan i naši dalji radovi, verujemo, obogatit će nas potrebnim podacima. Foja i kleka za mnoge partije zemljišta služiće nam kao prelazne šume. Eksperimentisanje sa tim vrstama kao i mnoga druga ispitivanja biće predmet naših studija i izvršenja. Počeli smo sa radom s jeseni 1933. godine. Iskopane su 22.373 jame, a zasađeno je 8.630 sadnica. Ovog proleća nastavićemo rad. Kopanje jedne jame staje 0.40 din., dok sadnja jedne biljke 0.25. Sa vađenjem biljka iz rasadnika, prenosom, kopanjem jame i sa sadnjom računamo troškove na 0.75 od komada. Jesenji dnevni kapacitet jednog radnika je od 60—80 sadnica. Želimo, pored praktičnosti, da ove prve radove vodimo sa ciljem ispitivanja. Radi toga postavljeno je i jedno ogledno polje od 3.840 jama. Ima se ispitati umesnost veli´kih dimenzija kod jama (ispituju se dimenzije: 30/20, 40/30 i 50/40, uvek sa srazmerno velikim levkom, koji se širi ka gornjoj ivici zemljišta), vrste biljaka koje odgovaraju sredini, doba sadnje i t. d. Radimo sa crnim borom. Za tu vrstu imamo podataka iz najbliže okoline u Poreču. Porečki bor (crni bor) ovde je svakako najviše kod kuće i on je naš favorit. Posmatraćemo njegov razvoj počev od semena u rasadniku pa dalje. Pri tome ćemo ispitivati i druge vrste (beli bor, brest i dr.) služeći se i fojom za šumu tipa prelaznog karaktera. Privredni plan predviđa sadnju godišnje po 135 hektara tokom 10 godina kako na terenima goleti tako i drugim čistinama. Radi opreznosti, a i dok nam ne stignu sadnice iz mesnog rasadnika na Baba-Saču, pošumljavamo u manjoj količini. Tu je podignut i rasadnik, koji ne samo da će nas snabdevati sadnicama, već će i sam da nam pokazuje, koje se vrste mogu ovde uvoditi. Prilažemo i klimatske podatke za okolinu ovih šuma (vidi tabelu). Kako se iz njih vidi, oblast je u pogledu kiše (koliko se za ovo kratko vreme može videti) podvrgnuta jednom dosta nestalnom režimu u pogledu količine. Ovo kako s obzirom na godišnji zbir tako i s obzirom na vodene taloge za isti mesec po raznim godinama. 4. Pošumljavanje u Bukovu. Kako je napred rečeno, u 1931. godini osnovali smo rasadnik u Bukovu na nadmorskoj visini od 1.100 metara. Cilj nam je bio, da u ovom delu Ilinskih planina, gde imamo u glavnom bukvu, pošumimo čistine sa četinarima. U prvom krugu oko ovog rasadnika imaćemo oko 500 hektara čistina. Ovaj se teren nalazi oko samog puta Ohrid-Bitolj, a na sredokraći između Ohrida i Resna. Pre oslobođenja na ovim čistinama bile su njive i pašnjaci sela Bukovo. Za vreme rata i posle ovo se selo raselilo. Zbog nekadašnjeg naselja bilo je ranije čistina, koje su prelazile u bujična područja. Bukva je otpočela da osvaja neuznemirivana od naselja. Da bi pomogli prirodnom pošumljavanju, resili smo se i na veštač´ko. U rasadniku imamo crni bor. Ove godine izvodićemo sadnju sa crnim borom, a zatim ćemo uzeti i druge neke vrste iz Ohridskog Banskog rasadnika. Na povoljnim ekspozicijama vezaćemo bagremom izvesne vododerine. 206 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 81 <-- 81 --> PDF |
Klimatski podaci za okolinu kompleksa Baba-Sač-Strmor i Buševu pl. 207 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 82 <-- 82 --> PDF |
Treba imati u vidu, da je ovde bilo naselje i da imamo i pogodnih mesta za bagreme. Taj naš rad sa četinarima ovde je u stvari i opitnog karaktera. Videćemo, da li sa njima i koliko možemo da pređemo u dalje oblasti i to specijalno u onu zonu planinskog karaktera, kojai je zloupotrebama pastira poslužila proširivanju suvatske zone, i ako po karakteru vegetacije pripada šumskoj zoni. Pored toga, u koliko nam se s obzirom na rentu i opšte finansijske prilike ne isplaćuje da u toj zoni pošumljavamo radi stvaranja šume, mislimo da se ovim četinarima poslužimo za melioraciju tih pašnjaka. 5. Pošumljavanje u Nerodimskim planinama. Iz dosadanjeg izlaganja vidi se, da smo sadili i da mislimo da produžimo sadnju u državnim šumama, koje se nalaze u planinskim kompleksima južno od Šare planine. Radi pošumljavanja čistina u Nerodimskim planinama, dakle radi praktične koristi, radićemo sa sadnjom, razume se u vrlo malom obimu, i u ovoj planini, koja se nalazi severno od Šar planine. Rezultat toga rada sravnjivaćemo sa onima, koje imamo južno od Šar planine. Nerodimske planine jesu severni ogranci Šare planine. Na jednoj golini, a na nadmorskoj visini od oko 1.150 metara, imamo´ 30 hektara čistine. Tu je podignuta jedna čuvarska šumska kuća za stanovanje leti. 1 tu oko kuće zasađujemo jedan hektar ove godine sa borovima. Prednost povoljne srednjoevropske klime daje nam nadu na uspeh. Šume u ovom kompleksu jesu bukove. One se odlikuju dobrim kvalitetom i dobrim zdravljem. Zbog toga ne mislimo da preterujemo sa obimom sadnje. 6. Pošumljavanje na Suhoj Gori i Žedenu. Naš program na pošumljavanju veštačkim putem odlučio nas je na rad na Suhoj Gori i Žedenu. Ovaj je deo oblasti državnih šuma najbliži po klimi pblasti zauzetoj od nedržavnih šuma i zemljišta. Kompleks Suha Gora i Žeden ima svojih ogranaka, koji su podčinjeni čak i mediteranskoj klimi, razume se izmenjenoj. Okolnost da je 2eden po mišljenjima izvesnih pisaca bio ostrvo u doba jezera u Pološkoj kotlini, te svakako sačuvao mnoge primerke iz flore, daje nam nade, da ćemo ispitujući tu sredinu doći do interesantnih zaključaka. Postavićemo ovoga proleća ogledno polje na Žedenu radi ispitivanja stanja prorašća takvog, kako se ono javlja prirodnim putem. Radi sravnjivanja temperamenta izvesnih vrsta, koje ovde treba uvesti, ispituje se potreba, da se uvede jedan vrlo mali rasadnik, koji će tom ispitivanju da služi. ZAKLJUČAK. Kao što se vidi, naši radovi na podizanju državnih šuma u ovoj oblasti granaju se na stavljanje pod zabranu i(gde iskorišćavamo prirodne sile za prirodno pošumljavanje) i na pošumljavanje veštačkim putem. Onaj prvi rad nam je jeftiniji, miliji i više nam odgovara uzev u obzir sve razloge. Miliji nam je taj rad, jer se šume prirodno podignute bolje održavaju u borbi sa bolestima i drugim nedaćama. Veštačko pošumljavanje smatramo kao jedan prinudni način i njega upotrebljavamo samo da bi pomogli prirodnom pošumljavanju. Pri takvim radovima (i 208 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 83 <-- 83 --> PDF |
jednom i drugom) trudimo se da dobijemo što više podataka o životu vrsta, individualnoj njihovoj borbi, o životu sastojine i t. d. Radeći tako sa veštačkim sadnjama uzgred koristimo priliku, da ispitamo i uvođen;e izvesnih vrsta na odgovarajuće položaje. Možda je to njihov povratak u njihovu staru postojbinu, iz koje su je glečeri i drugi uzroci istisnuli. Da bi naše iskustvo popunili, mi smo otpočeli da ispitujemo klimu neposredno, tako isto i zemljište. Posebno se obavlja ispitivanje preko vegetacije, koja je reaktiv sredine. Poznato je da nismo još organizovali klimatsku službu. Kako u ovoj oblasti tu službu obavljaju mnoge meteorološke stanice kod raznih struka (malarične stanice, hidrotehnički odeljci, sreski poljoprivredni rasadnici, izvesni sanatorijumi u šumskoj zoni, avijatička služba), to smo preduzeli da skupljano sve ove podatke i da koristimo ono, što se može da koristi za našu šumsku zonu. Ispitivanje zemljišta (fizičko, hemisko i t. d.), služeći se monolitima, takođe je predmet našega rada. Na tim se linijama razvija naš rad pri pošumljavanju u državnim šumama. Tesno vezujemo taj rad za pošumljavanje na nedržavnim zemljištima, gde nalazimo da su radovi iz mnogih razloga od preče potrebe. I jedan i drugi služe unapređenju šumarstva, a preko njega i narodnoj privredi (u ovoj oblasti više nego igde). Postotak 40.7 šumskog zemljišta to najizrazitije govori. Résumé. Dans cet article i´ expose les travaux de reboisement dans les forets d´ Etat au Sud de la Serbie. Je note la tendance des autorités forestieres sur le reboisement naturel dans ces forets. Le reboisement artificiel n´est employé que pour aider le reboisement naturel. On ne plante que les terres dénudées et difficiles au point de vue de climat et de qualité du sol. Je donne ici les détails sur les bons ´résultats obtenus dans les plantations du pin noir dans les terrains dénudés et qui se trouvent dans une altitude de 1.000 m aux environs de Oostivar. Aussi je démontre, que le pin de Peristere — Pinus peuce Grisebach — a une grande expansion dans les côtes du Peristere. Par cet article on voit que F autorité forestiere de la Direction des Forets de Skoplje veut profiter de ces travaux pratiques pour examiner le tempérament des différentes especes avec lesquelles elle exercera les travaux de reboisement. On étudie systématiquement le climat de cette province et on examine les qualités du sol a tout point de vue: physique, chimique etc. 209 |