DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 55 <-- 55 --> PDF |
dalo pošumljavanja dotičnih objekata. Stoga su ona vodila računa o geološkoj podlozi, o fizičkim i hemijskim osobinama tla, o reljefu, o ekspoziciji, o nadmorskoj visini i t. d. Dosadašnji rezultati ovih oglednih polja pomogli su nas u mnogim važnim pitanjima praktičnog pošumljavanja za pojedina područja. Odgovor na nerešena pitanja tražimo i dalje osmatranjem i registrovanjem fenomena kako na ranijim tako i na novim oglednim poljima. Smatram da je od interesa za šumarsku javnost, ako se upozna sa ovim radom. Stoga sam se odlučio da prikazem ogledno polje »Zajčev rid«, koje u minijaturi pretstavlja tip širih ogleda i način pošumljavanja aridnih goleti u Vardarskoj banovini. Ovo polje, pored svog glavnog zadatka, služi mladim šumarskim inžinjerima u Skoplju za praktično usavršavanje u ogledima, a stručnjacima- posetiocima Skoplja, da na najlakši način vide i ocene stručne napore šumara i novije rezultate na pošumljavanju Juga. Opis oglednog polja. Ogledno polje »Zajčev rid« nalazi se na istoimenom golom brdu. Svojina je sela Zlokučani, koje je od skora sastavni deo opštine grada Skoplja. Veličina oglednog polja je 4,78 hektara. Zajčev rid se nalazi severozapadno od Skoplja, na 4. km desno od puta Skoplje-Tetovo-Ohrid. Zajedno sa Kučkinom rupom i Francuskim grobljem čini jedan venac nad Vardarom, koji počinje pod zidinama Dušanovog grada, te se završava Zajčevim riđom. Tlo je teška peskovita ilovača na jezerskom šljunku, sa gornjim slojem od 10—20 cm plodnije zemlje, koja se lako obrađuje, dok su niži slojevi tla siromašni u hranljivim elementima, vrlo zbijeni i teški za obradu. Nagib terena je blag i pada prema putu skoro po strmoj ravni. Ekspozicija je u celosti južna. Nadmorska visina je od 247 do 295 m. Bez malo cela površina je pokrivena niskom sitnom travom. Ispod polja se nalaze njive, na kojima se gaji duvan, pšenica i dr. Bujičnih tragova nema. Vardar protiče na kojih 500 m južno od podnožja polja. Objekt Zajčev rid pripada jegejsko-istočnoj klimi, u kišnom režimu pčinjsko-metohijskom. Iz podataka, koje smo dobili od meteorološke stanice na aerodromu u Skoplju i koje prikazujemo1 u tabeli 1., sleduje, da je godišnji vodeni talog za periodu 1930´—1933. niži od 500 mm i da vegetacioni talog zahvata oko 60% od godišnjeg. Proleće dobija najviše vodenih taloga (34.7%), a leto najmanje (12.0%). Srednja godišnja temperatura je oko 18.5°, a za vreme vegetacije oko 25.5°. Kolebanje između apsolutnih ekstrema t° je oko 50.4°. Srednja godišnja relativna vlaga je oko 70.5%:. Broj dana sa preko 25" je 119, a sa nižom temperaturom od 0" iznosi 81. Qodina 1932/33., u kojoj je glavni deo oglednog polja obrađen i zasađen, bila je izuzetno sušna — samo 295.8 mm taloga. Temperatura je bila niska naročito u toku proleća, tako da je u martu minimum bio — 7.5°, u aprilu —4.4°, u maju 2.1°, junu 4.5°, julu 5.5* i t. d. Ova dva faktora bila su od uticaja na prijem i dalji razvoj sadnica. Tlo, klima, nadmorska visina i ekspozicija su elementi, koji Zajčevom riđu daju pečat aridne goleti, kakvih ima mnogo na našem Jugu, a naročito dolinom Vardara, Pćinje, Bregalnice, Strume i Crne reke. 181 |