DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 52 <-- 52 --> PDF |
Kod svih šumskih uprava naveli smo, kakvog je bilo uspeha i ne uspeha. Međutim nije još tačno ispitano, koliko svega ima živih biljaka. S obzirom na važnost radova izvršenih u prvoj etapi posle oslobo đenja južnih krajeva neophodno je potrebno, da se najbrižljivije i naj marljivije ispitaju svi objekti. Mora se tačno ustanoviti, kakav je uspeh postignut i kako se razvijaju one sadnice, koje su ostale u životu posle tolikog pomora zasađenih biljaka. Kao što se iz ovoga pregleda vidi, pošumljavana površina iznosi 413 hektara. Danas možda nema svega 30—40 hektara prosečno uspele kulture. Možda je i to mnogo. U svakom slučaju bili bismo neobično srećni, ako bi nas stvarnost demantovala. To ostaje da se utvrdi u toku 1934. godine. Ono što će biti objavljeno o uspehu-rada na pošumljavanju, kad se svaki objekat bude detaljno pregledao, smatraće se kao dopuna referata. Podatke o broju sadnica i o utrošenom novcu uzeli smo iz desetgodišnjih povremenih izveštaja, koji se nalaze u arhivi Direkcije Šuma u Skoplju. Za neku upravu možda ima i manjih grešaka, no to ne menja mnogo krajnji rezultat i krajnju cifru ni u pogledu sadnica ni u pogledu utrošenog novca na ćelom radnom području. Pregled radova na pošumljavanju i osnivanju rasadnika izneli smo za svaku upravu posebno, da bi oni, koji će docnije raditi, znali šta je pre njih bilo. Drugo je pitanje, kakav je i zašto je takav bio taj rad! To pitanje ne spada, strogo uzev, u čisto stručnu kritiku rada! Ima tu mnogo drugih činjenica, zbog kojih nije uspeo jedan stručni rad, koji je od velike važnosti za narodnu privredu ovoga kraja! Treba li evocirati sećanje na one uspomene, kad je šumarsko osoblje u Južnoj Srbiji bilo na užasnoj vetrometini ondašnjih partiskopolitičkih prilika? Nestalnost šumarskog osoblja i česti premeštaji ne mogu se pripisati u stručnu nesposobnost onima, koji su u ono vreme radili u ovim krajevima. Nije trebalo pristupiti radovima bez prethodnog sistematskog plana, no i taj plan ne bi mnogo vredeo pri onakvoj personalnoj politici. Dok su šumarska nadleštva na severu države bila puna stručnog personala, dotle su u Južnoj Srbiji šumarski stručnjaci bili, i pored malog broja, premeštani bez ikakvih obzira po interese službe. Daleko bi nas odvelo, kad bismo sada iznosili sve te strahovite negativne strane ondašnjih prilika. Samo jednu okolnost da navedemo. Šumska uprava sa 100—200.000 hektara šuma i šumskog zemljišta imala je samo jednog stručnjaka sa 4—5 čuvara šuma, a imalo je da se vrši ograničavanje šuma, uprava, nadzor, gazdovanje, administracija — i uz to fatalna nestalnost! I sve te dužnosti bile su skoncentrisane u jednom licu. Dok na severu po dve Direkcije nemaju 100.000 hektara šuma, a pune su šumarskih stručnjaka, dotle je ovde samo jedna šumska uprava bila veća od mnogih starih Direkcija. Pod takvim prilikama ne može biti govora o kakvom sistematskom radu. Ovo rekoh ne radi pravdanja onih, koji su vršili pošumljavanje sa neuspehom, nego radi opomene, da stari putevi, kojima je struka išla, nisu bili dobri i da se iz te prošlosti može izvući pouka, da je dužnost novih generacija da traže zdrave puteve, kojima treba voditi veliku narodnu šumsku privredu, za dobro naroda i otadžbine. 178 |