DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 37 <-- 37 --> PDF |
pan bunar, koji nije imao dovoljno vode, pa je posle jedne navale skakavaca, koja je opustošila sadnice i ono malo uspele kulture, rasadnik ukinut. b) Pošumljavanje. Prvo pošumljavanje na Ovčem Polju izvršeno je 1924. godine na površini od 84 ara. Ovim radovima pristupilo se bez dovoljnog proučavanja. Na slaboj osnovi nije se moglo ništa solidno izgraditi. Od 84 ara na Beloj Čuki zasađeno je na površini od 75 ari ukupno 2.000 sadnica bagrema, pajasena i crnog bora, a 9 ari posejano je semenom alepskog bora. Sadnice su se primile i ostale u životu do juna meseca, kad su se posušile od vrućeg vetra i usled napada od skakavaca. Seme alepskog bora nije niklo. Na ovaj rad utrošeno je 1.050 dinara. Od tada počinje niz pokušaja, da se Bela Čuka zazeleni, ali su svi ti pokušaji ostali bez uspeha. Sve što se zasadi u jesen, osuši se u leto sledeće godine, a što je sađeno u proleće, osuši se još istoga leta. 1925. godine izvršeno je pošumljavanje na Beloj čuki. Na površini od 2.80 hekt. zasađuje se u jesen 1925. godine 10.428 sadnica jednogodišnjeg bagrema, 4.308 jednogodišnjeg pajasena, 833 dvogodišnjeg bagrema i 5.272 dvogodišnjeg crnog bora. Svega je zasađeno 20.846 sadnica, od kojih 15.569 lišćara i 5.277 četinara. Ova se kultura potpuno osušila još iste godine. Rad se) ipak produžava i odmah do ove parcele vrši se novo pošumljavanje u proleće 1926. godine. Zasađuje se 12.700 sadnica jednogodišnjeg bagrema, 2.000 jednogodišnjeg pajasena i 1.000 dvogodišnjeg crnog bora. U koritu Kadrifalkovske reke zasađeno je 1.480 topola. U cilju održavanja i ono malo vlage posle sadnje, položene su ka mene ploče oko sadnica u 10.300 rupa. Profil rupa bio je dubok 0.30 m i širok 0.4O m. Za sve radove utrošeno je 38.685 dinara. Uspeh ove kulture n a da n 26. jul a 1926. godin e bio je sledeći: primljeno je 8% bagrema; 40% pajasena i 2%: bora, ostalo se posušilo. Pošto se i ostatak živih sadnica posušio u toku avgusta i septembra iste godine, pristupa se jesenjoj sadnji (1926) na istom mestu i zasađuje se 3.007 bagrema, 3.240 pajasena, 20 sadnica divlje trešnje i 4.190 crnog bora. Troškovi ove radnje iznosili su 11.795 dinara. Uspeh ove kulture na dan 26. jula 1927. godine izgledao je ovako: živih sadnica bagrema 20%; pajasena 60%´; crnog bora 4% i divlje trešnje 0%. POred ove parcele izvršeno je pošumljavanje druge jedne parcele u blizini ove prve u jesen 1926. i proleće 1927. godine. Tada je zasađeno 14.005 sadnica bagrema, 22.600 pajasena, 800 gl edicije, 440 divlje trešnje i 7.155 sadnica crnog bora, sve na površini od 7 hektara. Površina od 0,28 hekt. posejana je žirom hrasta prnara (0. Coccifera). Troškovi ove sadnje iznosili su 51.714 dinara. Ovu kulturu detaljno su pregledali inspektor ü. Dragoljub Milo vanović i uvaženi stručnjak i radnik počiv. g. Velentin Šack i. Oni su našli na dan 26. jula 1927. godine na ovoj parceli živih sadnica bagrema 40%; pajasena 90%; gledičije 80%; crnog bora 2% i divlje trešnje 0%. Izgleda da je ova kultura propala u jesen 1927. godine, jer se 1928. vrši još jedno pošumljavanje na istom mestu i godine 1927./28. (jesei? 163 |