DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 35 <-- 35 --> PDF |
bagrema 65.949 sadnica pajasena 2.124 „ jasena 2.250 „ gledičije 2.670 crnog bora 259 alepskog bora 2.070 Na istom mestu posejano je 60 kg bagremovog semena, 35 kg pitomog kestena, 25 kg hrastovog žira, 3 kg gledičijevog semena, 20 kg semena molike i 12 kg semena munike. Od ovoga rada bilo je malo uspeha, jer su onih godina učestale suše, a jedne godine požarom je uništen sav jednogodišnji rad, koji je bio dobro uspeo. Na radove pošumljavanja kod francuskog groblja utrošeno je od 1924—1929. godine 95.403 dinara na površini od 7 hektara. Na vardarskom ostrvu, pozadi opštinskog parka posađeno je 1927. i 1928. godine 8.214 sadnica bagrema, 480 jasena i 980 crnog bora na površini od 3 hektara i utrošeno je 5.192.50 dinara. Uspeh je odličan. Kod Kisele vode u blizini Skoplja zasađeno je u šančevima: 16.821 bagrem, 104 pajasena, 587 javora. 429 gledičije, 619 zanoveta i 992 crna bora i posejano 80 kg semena pajasena, sve na površini od 5 hektara. Troškovi na ovim radovima iznosili su 39.694 dinara. Uspeh kulture vrlo dobar. Na mestu ürofot kod Skoplja, na ograncima pl. Vodna zasađeno je 7.843 bagrema u šančevima i potrošeno je 18.667 dinara. Uspeh slab. v) Pregled svih radova na području Skopske Uprave. 1. Osnovana su dva šumska rasadnika sa ukupnim troškovima od 200.000 dinara. 2. Proizvedeno je svega 2,919.000 sadnica, od kojih 2,758.500 liščara i 160.500 četinara. 3. Zasađeno je 208.949 sadnica liščara i 11.369 četinara. 4. Pošumljavana je površina od 58 hektara, od kojih 38 hektara sadnjom i 20 hekt. setvom sa ukupnim troškovima od 204.418,50 dinara. 5. Sveukupni troškovi u rasadnicima i na pošumljavanju iznose 404.418.50 dinara. 6. Razdeljeno je besplatno ustanovama i narodu 2,549.550 sadnica liščara; od 149.130 sadnica četinara manja je količina razdeljena narodu, a ostale su preostale u rasadnicima. Uspeh na pošumljavanju slab. Od celokupne površine (58 hektara) ima uspele kulture oko 5—8 hektara. Na području Skopske uprave vršena su pošumljavanja u zoni nizinskih goleti, na suvim ispranim terenima. Kulture nisu bile zaštićene niti im je pružana ma kakva nega. Sve su kulture do avgusta meseca mahom bile u dobrom stanju, a posle toga su podlegle kalamitetu suše, jer je bilo godina, kada nije padala kiša od maja do oktobra. Neuspeh rada na pošumljavanju goleti u skopskoj kotlini treba proučiti. Bilo je tu mnogih činjenica, koje su ometale svaki uspešan rad. To je pitanje veoma složeno, pa zbog toga izlaganja ne bi moglo obuhvatiti i taj prikaz. 161 |