DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 30 <-- 30 --> PDF |
štač´ko će pošumljavanje doći u povoljniju sredinu u svakom pogiedu. Smatramo, da bi ovakav rad bio malo i jeftiniji. Druga dobra strana ovakvog načina rada bila bi još i u tome, što bismo unapred znali (na 3—)5 godina ranije), gde se ima pošumljavati. Najzad teren, koji je već jednom stavljen pod zabranu, i ako se ne pošumi veštačkim putem, biće pripremljen da se postepeno, u koliko ima uslova, i prirodnim putem obuče vegetacijom. Rad na pošumljavanju goleti u Južnoj Srbiji treba da ide paralelno sa stavljanjem pod zabranu ne samo šikara, već i pravih goleti. Na taj način uštedile bi se ogromne novčane žrtve, koje iziskuju radovi na pošumljavanju. Da smo tako radili za proteklo vremé, danas bismo imali već odrasle šume, jer su uspesi od veštačkog pošumljavanja i onako neznatni i biće neznatni sve dok se ne pribegne ovom načinu rada, jer današnje privredne prilike su i suviše teške, da bi se na pošumljavanje mogli dati milijuni, koje ti radovi iziskuju. PREGLED IZVRŠENIH RADOVA U ŠUMSKIM RASADNICIMA I NA POŠUMLJAVANJU. 1. Šumska Uprava u Kumanovu. a) Šumski rasadnici Prvi šumski rasadnik u Južnoj Srbiji posle oslobođenja osnovan je u 1913. godini. U Kumanovu u neposrednoj blizini varoši. Osnovao ga je ondašnji šef Šumske Uprave g. dr. Doka Jovanović, sada profesor poljoprivredno-šumarskog fakulteta u Beogradu. To je prvi stručni rad na pošumljavanju goleti u Južnoj Srbiji. Površina ovog rasadnika iznosila je 0.50 ha. U njemu se radilo sve do 1915. godine. Za vreme neprijateljske okupacije rasadnik je bio napušten. Godine 1919. rasadnik je obnovljen i u njemu se radilo na proizvodnji sadnica sve do 1929. godine, kada je definitivno napušten. Godine 1924. osnovan je šumski rasadnik u Preševu na mestu Bare u površini 0.47 ha, a 1926. osnovano je još pet rasadnika i to u Čestelinu, u šumi Sv. Ilije u površini 0.02 ha, u selu Matejču kod matejačkog manastira u površini 0.02 ha, u Kratovu na mestu Musona u površini 0.01 ha i u Belanovcu na mestu Izvor u površini 0.20 ha. Za sve vreme dakle bilo je pod rasadnicima sa raznim prekidima 1.22 ha. Ovi rasadnici osnovani 1924. i 1926. trebali su poslužiti za kulturu četinarskih sadnica u području Kumanovsko-Zletovske oblasti. Međutim ova hiperprodukcija rasadnika nije bila potrebna. Namera je bila, da se u taj kraj uvedu četinari, koji bi najbolje odgovarali tamošnjim klimatskim prilikama. Kako taj pokušaj u osnovi svojoj nije bio temeljno proučen, rasadnici su ukinuti. Tim rasadnicima proizvedene su veće količine četinarskih sadnica, ali do kakvih se rezultata došlo, nemamo o tome podataka. Nestalnost šumarskog osoblja bila je najveća smetnja svakom racionalnom radu. Jedan stručnjak počne neki posao, drugi nastavi, a treći ne stigne ni da se upozna sa onim, što su njegovi prethodnici uradili, jer je već bio premešten. 156 |