DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 183 <-- 183 --> PDF |
Résumé. L´ économie pastorale dans les régions de haute montagne (. alpage) est d´une grande importance dans le midi de Yougoslavie. L´élevage de bétail dans cette région est tres développée. Pendant vingt années, les pâturages ont été accordés aux pasteurs chaque printemps apres la cotisation de la taxe de pâture pour chaque tete ovine. A la fin de deux dernieres décades le droiit de pâturage dans les montagnes d´ Etat est vendu par . adjudication pour un délai de cinq ans. lng. DIMITRIJE VELIČKOVIĆ (SKOPLJE): MLADI ŠUMAR JUGA (LE JEUNE FORESTIER DU MIDI) Dok je šumarstvo ui krajevima preko Saye i Dunava još odmah posle oslobođenja imalo prilično brojno formiran kadar šumarskog osoblja, koji se stvarao bilo na Zagrebačkom gospodarsko-šumarskom fakultetu, bilo u kojoj drugoj visokoj! šumarskoj školi van zemlje — dotle je šumarstvo Srbije i današnje Južne Srbije bilo prestavl,;eno jednim zaista malim brojem kvalifikovanog šumarskog osoblja. Ovaj broj počeo je naglo da raste tek posle donošenja zakona o Banskim upravama, kada su kod Banskih uprava obrazovani Otseci za Šumarstvo sa zadatkom, da preko sreskih šumarskih referenata vrše nadzor nad Upravom svih nedržavnih šuma. Možemo reći, da se šumarski pomladak u Južnoj Srbiji zapravo tada počeo da stvara. Sećam se, da je 1930. godine Vardarska banovina bila raspisala konkurs za 20 šumarskih inženjera, koji bi vršili dužnost sreskih šumarskih referenata. Do ove godine nije se moglo ni govoriti o hiperprodukciji fakultetski obrazovanih šumara, i ako je gotovo celokupan broj u to vreme postavljanih šumarskih inženjera teretio isključivo budžet. Naprotiv, svaki diplomirani šumarski inženjer dobijao je državnu službu gotovo istovremeno kad i diplomu. Šta više, mnogi su bili u mogućnosti i da biraju mesto odnosno nadleštvo, u kome će služiti. Kada smo kao studenti čitali pomenuti konkurs, izgledalo nam je, da nas struka, za koju smo se spremali, željno očekuje, obećavajući nam osiguranu budućnost. Mnogi su čak govorili: »Ko bi išao u Južnu Srbiju! Pa tamo se ne može sjteći nikakva praksa, nego će se zaboraviti i ono, što se na fakultetu naučilo!« Poznato mi je, da se u određenom roku od 20 traženih šumarskih inženjera prijavilo samo 5 i to su bili u glavnom kolege Rusi, koji nisu pravili pitanje, u kojoj će pokrajini države služiti. Zar nam ovo ne pokazuje, kakve su bile mogućnosti za plasman fakultetski obrazovanih šumara za samo tri! godine unazad? Kakve su ove mogućnosti danas, a kakve su perspektive za budućnost, o tome ovde nećemo govoriti. 309 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 184 <-- 184 --> PDF |
Pa ipak mi, koji smo tada došli da služimo u Južnu Srbiju bilo po svojoj volji! ili ne. uvideli smo uskoro, da šumara u ovoj našoj lepoj pokra ini očekuju veliki i teški zadaci. Svi putevi, koji su trebah da povedu šumarstvo Juga napretku, bili su tada samo naznačeni i započeti, a mi mladi imali smo da ih uz podršku starijih kolega prokrcujçmo i ^stvaramo Tada nas je do duše bilo malo, ali za nepune tri godine nas broj je porastao, tako da nas na teritoriji Vardarske banovine u raznim šumarskim nadleštvima ima ukupno 22 inženjera - pripravnika od svega 40 šumarskih stručnjaka, koji rade u Vardarskoj: banovini. U samom početku za nas je bilo sve novo. Mi smo bez straha, sa puno volje i ideala zakoračili napred, uvereni u to, da ćemo se na taj način najbolje odužiti Domovini, što ćemo svoje stručne sposobnosti Šumari Juga na gokti kod Skoplja. uložiti do maksimuma, da bi u gazdovanju sa šumama Južne Srbije uveli bar onoliko reda, koliko je potrebno da bi se postojeće sume spasle od nemilosrdnog pustošenja, koje se u ovim krajevima produžilo — doduše ne u istoj meri, ali tek produžilo - - još od vremena Turske vladavine. Osim toga, hiljade hektara «Južnosrbijanskih goleti, koje su bile glavni uzroci stvaranja mnogobrojnih bujica, koje su mnogim varošima davale ružnu sliku, a na turiste ostavljale rđav utisak, čekale su, da ih šumari koliko toliko odenu zelenilom. Mi smo sa puno požrtvovan», volje i energije pristupali tome uzvišenom, pa ipak ne tako lakom poslu. Služeći se znanjem, koje smo stekli na studijama, i iskustvima iz prakse starijih kolega, koje smo u ovim krajevima već bih zatekli na poslu, lutali smo i eksperimentisali iznalazeći preimućstva pojedinih metoda vestackog pošumljavanja i tražeći optimum za razne vrste šumskog drveća na različitim aridnhn goletima Juga. 310 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 185 <-- 185 --> PDF |
S druge pak strane nastojali smo, da na razne načine doprinesemo, da se naša mlada, zelena struka popularizuje i uzdigne na zaslužnu visinu. Ulazeći u razna nacionalna, viteška, turistička i druga društva (kao na primer u Soko, Jugoslovenski Preporod, Narodnu Odbranu i druga), hteli smo da pokažemo svakome, da šumarskom pomlatku Južne Srbije nisu na srcu samo njene šume, goleti i bujice, već da on ima čvrstu volju, da ide rame uz rame sa svima onima, koji rade na tome, da se Južna Srbija nacionalno što više ojača, a kulturno što bolje unapredi. Sa takvim ciljevima i sa takvim idealima šumarski pomladak Južne Srbije korača danas po trnovitim stazama, ali sa punim uverenjem, da svaki istrajan rad vodi uspehu. Šta i koliko budemo uradili, kazaćc u svoje vreme buduće generacije, jer je često potrebno da prođe i više decenija, pa da uspeh rada jedne generacije šumara bude jasan i očigledan. Mi ćemo, vođeni od starijih kolega, istrajati na započetom poslu, a dužnost je mladih, koji za nama dolaze, da nas svesrdno pomognu u radu, jer kao što rekosmo, Južna Srbija od šumara danas mnogo očekuje. Nama su poznate sve negativne sile prirode i čoveka, koje se suprostavljaju našim naporima, ali naša mladačka istrajnost i ljubav prema šumi i otadžbini podloga je, koja nas kreće napred. Mladi šumar Juga mora uspeti. Résumé. L´ auteur, un des plus jeunes des forestiers, nous expose la maniere de voir le Service et les travaux forestiers au Midi. Plus que 50% des officiers forestiers sont au grade de gardes généraux. C est a eux de continuer les efforts de leurs prédécesseurs et de donner un élan positif dans la sylviculture du Midi. SU |