DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 183 <-- 183 --> PDF |
Résumé. L´ économie pastorale dans les régions de haute montagne (. alpage) est d´une grande importance dans le midi de Yougoslavie. L´élevage de bétail dans cette région est tres développée. Pendant vingt années, les pâturages ont été accordés aux pasteurs chaque printemps apres la cotisation de la taxe de pâture pour chaque tete ovine. A la fin de deux dernieres décades le droiit de pâturage dans les montagnes d´ Etat est vendu par . adjudication pour un délai de cinq ans. lng. DIMITRIJE VELIČKOVIĆ (SKOPLJE): MLADI ŠUMAR JUGA (LE JEUNE FORESTIER DU MIDI) Dok je šumarstvo ui krajevima preko Saye i Dunava još odmah posle oslobođenja imalo prilično brojno formiran kadar šumarskog osoblja, koji se stvarao bilo na Zagrebačkom gospodarsko-šumarskom fakultetu, bilo u kojoj drugoj visokoj! šumarskoj školi van zemlje — dotle je šumarstvo Srbije i današnje Južne Srbije bilo prestavl,;eno jednim zaista malim brojem kvalifikovanog šumarskog osoblja. Ovaj broj počeo je naglo da raste tek posle donošenja zakona o Banskim upravama, kada su kod Banskih uprava obrazovani Otseci za Šumarstvo sa zadatkom, da preko sreskih šumarskih referenata vrše nadzor nad Upravom svih nedržavnih šuma. Možemo reći, da se šumarski pomladak u Južnoj Srbiji zapravo tada počeo da stvara. Sećam se, da je 1930. godine Vardarska banovina bila raspisala konkurs za 20 šumarskih inženjera, koji bi vršili dužnost sreskih šumarskih referenata. Do ove godine nije se moglo ni govoriti o hiperprodukciji fakultetski obrazovanih šumara, i ako je gotovo celokupan broj u to vreme postavljanih šumarskih inženjera teretio isključivo budžet. Naprotiv, svaki diplomirani šumarski inženjer dobijao je državnu službu gotovo istovremeno kad i diplomu. Šta više, mnogi su bili u mogućnosti i da biraju mesto odnosno nadleštvo, u kome će služiti. Kada smo kao studenti čitali pomenuti konkurs, izgledalo nam je, da nas struka, za koju smo se spremali, željno očekuje, obećavajući nam osiguranu budućnost. Mnogi su čak govorili: »Ko bi išao u Južnu Srbiju! Pa tamo se ne može sjteći nikakva praksa, nego će se zaboraviti i ono, što se na fakultetu naučilo!« Poznato mi je, da se u određenom roku od 20 traženih šumarskih inženjera prijavilo samo 5 i to su bili u glavnom kolege Rusi, koji nisu pravili pitanje, u kojoj će pokrajini države služiti. Zar nam ovo ne pokazuje, kakve su bile mogućnosti za plasman fakultetski obrazovanih šumara za samo tri! godine unazad? Kakve su ove mogućnosti danas, a kakve su perspektive za budućnost, o tome ovde nećemo govoriti. 309 |