DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 166 <-- 166 --> PDF |
u najviše slučajeva kreče onde od 1 do 5 hektara. Uzevši u obzir kvalitet toga zemljišta, postaje jasno, kolika je mogućnost prihoda i njegovog povećanja. Imajući u vidu napred izloženo stanje, postaje jasno, da će primena propisa stava 4. § 39. zakona o šumama izazvati jake potrese kod seljaka, kojima lisnik zamenjuje seno, a i sukobe sa njima, jer će se oni teško moći prilagoditi kresanju po tome propisu, zbog toga što će im se njima otežati i onako težak opstanak. Potrebno je potražiti način i mogućnost, da se njihov život suviše ne otežava, a da se šume ipak zaštite i podignu. Pri tome se mora naći srednji put, moraju se odabrati] i primeniti one mere i oni načini rada, koji će u najviše mogućem stepenu poslužiti i jednom i drugom. Ne srne se zahtevati, da štete, koje su kroz vekove ranije generacije i narodi nanosili šumi tih krajeva, ima da nadoknadi sadanja generacija u kratkom razmaku vremena, po gotovu ne, dok joj se prethodno ne osigura kompenzacija mogućnošću rada i zarade, a time i opstanak, na drugoj strani. Mora se postupati obazrivo i postepeno, jer uspeh na jednoj strani ne bi zadovoljavao, ako bi on na drugoj nanosio nesrazmerne štete. Kako su pri tome vrlo često različite prilike, pri kojima se mora raditi» potrebno Je ti raznim slučajevima različito i postupati. No u glavnom javljaju se tri slučaja. U prvom slučaju, gde je lisnik zemljoradniku samo dopuna stočne hrane u redim nerodnim godinama, potrebno je obratiti veliku pažnju, da se omogući da šuma može izvršavati svoju glavnu funkciju: produciranje vrednog drveta. Tu je opravdano i nužno ograničiti kresanje lisnika samo na donju polovinu krošnje, ako šuma nije takva, da je kresanje donje polovine krošnje praktički nemoguće. U drugom slučaju, gde zemljoradniku lisnik služi kao stalna dopuna stočne hrane svake godine, mora se uzeti u obzir, da li mu veličina njegovih lisničkih šuma kresanjem donje polovine krošnje može omogućiti držanje najnužnijeg broja stoke, t. j. da li mu može dati onaj potrebni minimum stočne hrane, pa ako može i ako je šuma takva, da je praktički moguće kresanje donje polovine, potrebno je ograničiti ga samo ua nju; u protivnom dozvoliti kresanje ćele krošnje, bar na jednom delu njegove šume. U trećem slučaju, gde zemljoradniku lisnik zamenjuje seno, a lisnička šuma livadu, neophodno je zbog male površine lisničkih šuma dozvoliti mu kresanje ćele krošnje, da bi mogao održavati najnužniji broj stoke. U ovom slučaju glavni je zadatak šume produkcija lisnika kao stočne hrane, dakle šuma preuzima ulogu livade. Produkcija drveta ovde je samo od tolike važnosti, u koliko drvo služi za održavanje produktivne moći tla i za proizvodnju lisnika. Proizvodnja građevnog drveta ne dolazi u obzir, jer i kada bi deblo bilo dovoljno razvijeno, usled stalnog kresanja ma i samo donje polovine krošnje, ono bi bilo toliko posuto čvorovima sečenih grana, da bi se veoma slabo moglo upotrebiti kao građevno drvo. Ne dolazi u obzir kao građevno drvo ni deo debla od zemlje do krošnje, jer on redovno ne može biti dugačak zbog mogućnosti penjanja pri kresanju, a i zbog oslabljenog prirasta redovnim kresanjem. Održavanje produktivne moći tla vršiće isto tako stabla, čija se krošnja cela kreše kao i ona čija se samo donja polovina kreše, ako se kresanje ne ponavlja pre pete godine, pošto će producirati približno isto 292 |