DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 165 <-- 165 --> PDF |
Kao što je napred istaknuto, u šumama na krečnjačkom, kamenitom, suvom, plitkom i mršavom tlu, gde mogu u glavnom uspevati crni jasen, crni i beli grab, klen, maklen i slične vrste i gde njihova stabla ostaju stalno malena i kržljava — kresanje same donje polovine krošnje i nedolazi u obzir, pošto je krošnja tako malena, da se skoro i ne može deliti. Tu u glavnom dolazi seča do zemlje. Seljaci u predelima, gde se lisnik seče, i onako imaju malene površine lisničkih šuma; i do sada, kada su kresali ćelu krošnju drveća, nisu imali dovoljno lisnika. Pa kada se primeni propis stava 4. § 39. zakona o šumama i zabrani kresanje lisnika na gornjoj polovini krošnje, seljak će doći u veoma težak položaj. Time neće moći ishranj´ivati ni onaj najskučeniji broj stoke, a otuda ni porodicu održavati. Interes je i njegov i celine, da se šuma očuva i podigne ; ali taj interes ne zahteva, da se radi toga dovodi njegov opstanak u pitanje, a često da mu se i potpuno onemogući. Neosporno je, da zemljoradnik ovih predela u interesu i svome i celine mora podneti žrtve sužavajući svoja prava i navike pri dobivanju lisnika, ali je isto tako neosporno, da on ne može i da nije pravedno da on, odnosno sadanja generacija, sam podnese te žrtve. Kako će očuvanje i podizanje šume koristiti njemu, budućim generacijama, koje će živeti u tim predelima, i državi kao celini pravedno je, korisno i u opštem dobro shvaćenom interesu, da i žrtve, koje se moraju podneti oko toga, snose srazmerno svi, a ne samo sadanji tamošnji siromašni čovek. On je i onako borbom za opstanak i za slobodu u mirno doba i za vreme teških minulih ratova toliko iscrpljen, da nije u stanju izdržati i nove žrtve, koje bi ga ovako jako teretile. Njegovo održanje i onako visi o koncu, za vreme sadanjih čestih nerodnih godina u tim krajevima često želi koru suva hleba; 5 do 15 koza ili ovaca održavaju porodicu od 5 do 10 članova, pa onemo gućiti držanje te stoke znači onemogućiti život porodice. Jer jasno nam le danas, da takve porodice — ma koliko se otiskivale u druge krajeve i druge zemlje, pa i pored sve svoje vrednoće — ne mogu sebi uvek i sve osigurati opstanak pečalbom ili seobom van ovih krajeva. Pitanje je, da li bi se uvek isplatile takve žrtve, ako bi ih seljak i mogao izdržati, koristima od očuvanih i podignutih šuma s obzirom na jako nepovoljne osobine tla i klime, gde se one često nalaze i podižu. Jasno je, da bi rentabilnost tako podignutih šuma često bila jako mala; a mora se imati u vidu, da nije čovek tu radi šume, već šuma radi čoveka. Način privređivanja zemljoradnika tih krajeva nije savršen — to je poznato; on bi boljim i savršenijim radom mogao povećati svoje prihode i poboljšati svoje stanje. No posmatrajući realno sve faktore, koji uslovljavaju produkciju sviju dobara, koja se u tim predelima mogu proizvesti, zaključak jasno kazuje, da to poboljšanje može da bude veoma skromno. Iz ljutoga krša i velikim naporima ne mogu se isterati velike koristi. Melioracijom livada, tamo gde ih ima, može se u izvesnoj meri povećati prinos sena, ali povećanje ograničavaju mršava tla i letnje suše. Ode livada uopšte nema i gde lisnik zamenjuje seno, poboljšanje odnosno povećanje prinosa stočne hrane (lisnika) može se postići u glavnom poboljšanjem stanja sadašnjih tamošnjih šuma, a ovo poglavito sužavanjem kresanja lisnika. To opet zadire u mogućnost opstanka tamošnjeg čoveka. Za poboljšanje vrsta stoke i promené načina ishrane ima malo mogućnosti zbog neplodnosti tla, nepovoljnih klimatskih prilika i relativne prenaseljenosti. Poznato je, da se iznos celokupnog zemljišta pojedinca 291 |