DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 164 <-- 164 --> PDF |
neminovno zahtevaju, da se šume podižu u ovim obešumljenim krajevima. Važnost podizanja šuma u ovim predelima nije potrebno dokazivati na ovom mestu; o tome kao i o koristima, koje će proisteći od podignutih šuma, ranije je već raspravljano i dokazivano, tako da je danas to jasno za svakoga, ko problem pravilno posmatra. Podizanje šuma u ovim predelima sa tako nepovoljnim uslovima vegetacije težak je zadatak; ono iziskuje mnogo truda, vremena i materijalnih sredstava. Iz; ranijih proračuna dvojice stručnjaka imamo približan pojam, kako će to biti težak, dugotrajan i skup rad. Ali interes kraja i celine sili, .da se radu pristupi ozbiljno i odmah. Pri proučavanju problema nametao se zaključak, da je prvi zadatak toga rada, da se sačuvaju i poboljšaju one šume, koje sel tamo već nalaze, i da se uz njih (u koliko dozvoljavaju materijalna sredstva, raspoloživi stručni personal i svest i mogućnost naroda) postepeno podižu nove. Za podizanje novih šuma potrebno je uložiti mnogo rada i novaca, dok za očuvanje i poboljšanje zatečenih šuma potrebno je u glavnom ograničiti prekomerno iskorišćavanje, a često i nerazumno pustošenje istih od strane seljaka. Ovim će se putem postići mnogo veći i mnogo brži uspeh, pošto je rad lakši i jeftiniji. Nerazumno bi bilo podizati nove šume sa tolikim naporima, a dozvoljavati da se postojeće, ma kako bile u rđavom stanju, uništavaju, pošto se iz njih u dobrom njihovom delu čuvanjem, zaštitom i negom mogu uzgojiti dobre šume. Čuvanje, zaštita i nega ovih šuma iziskuje srazmerno malo novčanih izdataka, a može se izvoditi sa mnogo manjim stručnim personalom. U zakonu o šumama od 21. XII. 1929. godine zakonodavac je nastojao da zakonskim propisima omogući čuvanje, zaštitu i negu šuma koje postoje, kako onih koje se nalaze u dobrom stanju tako i oštećenih, kako bi se prve očuvale, a druge tokom vremena dovele u zadovoljavajuće stanje s obzirom na svrhu, kojoj imaju da služe. U to] težnji među ostalim propisima dao je i propis o načinu kresanja lisnikai sadržan u 4. stavu § 39. zakona o šumama. Taj propis glasi: »Na dubećem drveću srne se kresati samo donja polovina krošnje, a ne srne se prevršivati.« Težnja je propisa očigledna: zabranom kresanja (lisnika) gornje polovine krošnje na dubećem drvetu želi se omogućiti drveću (stablima), .da se pomoću grana gornje nekresane polovine krošnje razvija i jača, i ako u smanjenoj meri. Pomoću neokresanih grana gornje polovine krošnje stablo će pri ovakvom načinu kresanja na boljim zemljištima priraštati i u debljinu i u visinu, ali sporo i malo. Kada se skreše donja polovina, na njenom delu debla pojaviće se izbojci i oni će postići izvesne dimenzije, ali glavni prirast otići će na deo debla i grane gornje neokresane polovine krošnje. Deblo će vršnim izbojkom uz opšti priraštaj prirašćivatii u vis, no taj prirast ići će do izvesne mere (ne velike), pa će stati. Potom će prirast ići na debljanje čitavoga debla, ali u glavnom će se trošiti na razvijanje grana gornje neokresane polovine krošnje. Tako dobro razvijene pojačanim prirastom, grane gornje polovine krošnje znatno će zasenjivati okresani deo debla donje polovine i time će na njemu biti otežana pojava i razvitak mladih izbojaka. Otuda će, što se duže bude kresala donja polovina krošnje, ona sve manje davati izbojaka, odnosno lisnika. Time će se i količina lisnika na određenoj površini šume za seljaka smanjivati. 290 |