DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 163 <-- 163 --> PDF |
i onako mučno održava. U nemogućnosti da proširuje površinu lisničkih šuma (zbog ograničenosti iste) i otuda da hrani i taj najnužniji broj stoke, ne bi mu preostajalo drugo, no da napušta ognjište i traži opstanka u drugim krajevima. A to bi mu bilo često nemoguće. U predelima, gde je zemljište bolje i na kome može uspevati više vrsta drveća i gde se drveće može nesmetano razvijati, prilike su povoljnije. Tu stablo postiže svoje prosečne dimenzije, pa je i mogućnost dobijanja lisnika mnogo veća. Tu se razvijeno deblo znatnim delom provlači kroz krošnju, a ova je dobro razvijena i njena donja polovina sadrži znatnu količinu grana. Kresanjem donje polovine krošnje zemjoradnik bi mogao dobiti potrebnu količnu lisnika, kada bi imao dovoljnu količnu lisničkih šuma. No to većinom nije slučaj, pa je on, da bi dobio nužnu količnu lisnika, primoran da kreše i ćelu krošnju — sa prevršivanjem vršnog izbojka ili bez toga. Pored ovog načina kresanja lisnika, u šumama na boljem tlu razvijen je i drugi način kresanja: sečom izbojaka na panju iznad same zemlje u niskim izdanačkim šumama. Izdanačke šume većinom se nalaze na boljem tlu, koren panjeva je u njima dosta dobro razvijen, ali stablo se ne može formirati, pošto se svi mladi izbojci posle par godina uzrasta stalno seku do panja. Ne mogu se jasno uočiti: faktori, kojima bi ovaj način kresanja lisnika u pojedinim krajevima bio uslovljen, jer niti tlo, koje je obično bolje, niti vrsta drveća, niti nedostatak dovoljne količine lisničkih šuma ne uslovljavaju ovakav rad. Tlo i vrste drveća, koje mogu na njemu uspevati1, omogućuju puni razvitak stabala; a opet jednaka površina šume, na kojoj se krešu odrasla stabla kresanjem njene krošnje, na ovakvom tlu daće veću količinu lisnika od izdanačke šume iste površine kresane na ovaj način. Posmatranje nas pretežno upućuje na zaključak, da je ovaj način kresanja postao i održao se kod seljaka radi toga, što je lakši i brži nego onaj kresanjem razvijenih stabala. Pri njemu ne dolazi do penjanja na stablo i tako tegobnog kresanja sa oruđem u jednoj ruci, pošto se drugom mora pridržavati, već se radi brzo i komotno na zemlji sa obema rukama. I brza seča odraslih stabala u ranija vremena pretvarala je odrasle šume u mlade. Iz neshvatanja važnosti odrasle šume, komotnosti rada pri seči, skučenosti često u veličini šumskih površina, seljak nije davao da se nastale mlade šume razviju u odrasle, već ih je stalno sekao do panja i time ih pretvorio u izdanačke šume. Kada je već takvim radom stvorio i zadržao znatne površine niskih izdanačkih šuma, onda se ovakav način kresanja sam po sebi nametao. On je sada znatno rasprostranjen. Kao što je napred izloženo, postoje u glavnom tri vrste kresanja lisnika : a) sečom kržljavih stabalaca do zemlje na k am e n i t o m (u g 1 a v n o m k r e č n j a č k o m) i s u v o m tlu, b) kre sanjem ćele k r oš n j e razvijenih stabala na boljem tlu, sa ili bez p r e v r š i v a n j a vršnih izbojaka, i c) sečom (nad zemljom) izbojaka iz panja na boljem tlu u izdanačkim šumama. Predeli, u kojima se kreše lisnik, većinom su siromašni šumama. U njima šuma ima ili malo ili su tako kržljave i devastirane, da njihovo dovođenje u zadovoljavajuće stanje visokih šuma prestavlja često problem i iziskuje rad sličan onome pri novom podizanju šuma na golim površinama. Opšti interesi države kao celine i lokalni interesi samih krajeva 289 |