DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 162 <-- 162 --> PDF |
ogrevnog —i postala je tu sasvim sporedna, drvo se proizvodilo samo u toliko, u koliko je bilo potrebno radi produkcije lisnika. Pri pribiranju lisnika kao zimske stočne hrane upotrebljavali su se tokom dugog vremena, a upotrebljavaju se i danas u tim predelima razni načini njegovog kresanja, spremanja i čuvanja. Upotreba raznih načina rada u glavnom je bila uslovljena prirodnim osobinama vrste drveća» od kojeg se lisnik spremao, kao i tla, na kome je ovo raslo. Na kamenitom tlu, specijalno na krečnjačkom, gde se pretežno nalaze vrste drveća sa malim zahtevima na stojbinu i koje tu postižu jako male dimenzije, kao što su crni jasen, grab, klen, maklen, zanovet i slične, lisni k se seč e sečom stabalaca do iznad same zemlje. Na boljem tlu, gde uspevaju razne vrste drveća sa većim zahtevima na stojbinu i gde to drveće dostiže uzrast razvijenog stabla, lisnik se kresao na nekoliko manje više sličnih načina, koji se u glavnom svi mogu svesti na dva tipa: a) kresanje ćele krošnje, sa ili bez prevršivanja stabla, koje je postiglo prsni prečnik bar iznad 15 cm., b) kresanje svih izbojaka na niskom panju sa prilično jakim korenom i mame više dobro razvijenim žiljem u izdanačkim šumama. Prvi načinkresanja, seča stabalaca do zemlje na kamenitom (kraškom) tlu, uslovljen je bio osobinama tla i vrste drveća. Tu se u glavnom radilo na kamenitom, suvom i neplodnom tlu, na kome dolaze ponajviše crni jasen, grab, klen, maklen, veoma kržljavi hrast, cer i slično. Tu te vrste ponajčešće i ne postižu, a i ne mogu postići, razvitak u stablo, pogotovu onde gde vladaju sušna leta, već ostanu kroz ceo život ili kao jako kržljava, niska i granata stabla ili kao tanka stabalca do 10 cm. prsnog prečnika i par metara visine, a često još i manje razvijena i sa krošnjom, koju sačinjava tek desetina slabo razvijenih grana. Ona prva se obično na par metara nad zemljom naglo račvaju, tako da im se deblo na jednom, mestu sasvim pretvara u kržljave i kvrgave grane, te im krošnja ima više štitast ili nisko kupast oblik. Ako se ovakva stabla ostave da slobodno rastu, njihovi vrhovi većinom slabo prirašćuju posle nevelike starosti i postignutih navedenih dimenzija. Plitko, kamenito i suvo tlo, naročito sušnih leta, ne može da ishranjuje dovoljno* vrh stabla i on sve više kržljavi i slabi, radi čega ćelo stablo sve više zaostaje u rastu. Ako se pak ovakva stabla na ovakvom tlu seku iznad same zemlje, onda relativno mlade izbojke iz njihovih panjeva malih dimenzija jače ishranjuje i ovako siromašno tlo, pa se kržljanje ne pojavljuje u tolikoj meri, već se panj i žile polako obnavljaju i jačaju — ako u prve dve do tri godine ne dođe jako zagrizanje od stoke. Kao što je navedeno, sve i kada se ova stabla ne bi nikako kresala, njihove bi visine i debljine ostale male kroz ceo njihov život, a krošnja bi bila mala, kržljava, pretežno bez debla kroz nju, već sastavljena od podjednakih grana. Kada bi zemljoradnik kresao samo donju polovinu krošnje, kako to propisuje § 39. zakona o šumama, na mesto okresanih grana (zbog siromaštva tla i kržljavosti stabla) slabo bi se pojavljivali mladi izbojci, već bi na njihov račun jačale grane u gornjoj neokresanoj polovini krošnje, ma da bi deblo u visinu malo prirašćivalo, pošto je većinom u krošnji razračvano u grane. Kada bi se zemjoradnik sa kresanjem povratio posle 4 do 6 godina, slabo bi imao šta da kreše, pošto bi na donjoj ranije kresanoj polovini krošnje našao vrlo malo kržljavih izbojaka — grančica. Zemljoradnik bi se tada našao u teškom položaju, da ne može pribaviti hranu ni za onaj maleni broj stoke, pomoću kojega se 388 |