DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 161 <-- 161 --> PDF |
Ing. DIMITRIJE BOJIĆ (SKOPL)E): MOGUĆNOST I NAČIN KRESANJA LISNIKA (LA POSSIBILITÉ ET LES MOYENS DE COUPE DANS LES FORETS FOURRAGERES) U znatnom delu južnih i jugozapadnih krajeva naše države život na selu teče pod specijalnim uslovima, svojstvenim u glavnom samo tim krajevima. Ti su uslovi određeni s jedne strane lokalnim osobinama zemljišta i klime, a s druge gustinom naseljenosti tih krajeva i njihovim položajem, kako međusobnim tako i spram ostalih krajeva države. U planinskim predelima i brdovitijim delovima nižih položaja primorske, zetske i vardarske banovine opstanak zemljoradnika omogućen je samo uz velike napore i stalnu oskudicu u naielementarnijim životnim potrebama. Visoko, brdovito, krševito i neplodno zemljište ovih krajeva uz najveći rad ne može mu dati dovoljno hleba za prehranu. Sušna leta, koja ovde većinom vladaju uz pripomoć slane, grada i drugih elementarnih nepogoda, jako smanjuju godišnju količinu ljudske i stočne hrane, koju bi i ovakva zemljišta mogla davati. Slaba međusobna povezanost komunikacijama, a često i skoro potpuna izolovanost ovih predela od drugih delova zemlje, jako otežavaju mogućnost da siromašni zemljoradnik nadoknadi svoje osnovne potrebe za ishranu drugim kakvim radom. Pritisnut stalno takvim uslovima opstanka, zemljoradnik se dovijao na razne načine, da izvuče na svojoj grudi zemlje bar toliko dobara, koliko iznosi minimum njegovog opstanka. U koliko u tom nije uspevao, otiskivao se u daleke predele za pečalbom, da bi održao sebe i porodicu. U težnji i primoran, da se održi u tako nepovoljnim zemljišnim i klimatskim predelima, zemljoradnik se naprezao na razne načine, da sa svoga slabog zemljišta što više pribavi plodova sebi za prehranu. Zemljoradnja mu redovno nije bila zato dovoljna, pa se uz nju morao baviti i stočarstvom. Pomoću obadvoga mogao se održavati uz velike napore, bar u znatnom delu ovih krajeva. No u većem njihovom delu nije bilo dovoljno pašnjaka i livada za ishranu potrebne količine stoke, naročito ne za njenu zimsku ishranu. Otuda je on u nedostatku sena, tražeći mu zamenu, bio primoran da sprema znatne količine lisnika i tako održava najnužniji broj stoke. Nepovoljne klimatske prilike, slaba produktivnost zemljišta, relativna prenaseljenost ovih predela i veliki rad i teškoće oko spremanja lisnika, nikada nisu dozvoljavali da zemljoradnik pri ovakvom načinu stočne ishrane drži više stoke, no što je bilo potrebno za najskučenije održavanje sebe i porodice. U pojedinim krajevima lisnik mu je služio kao dopuna stočne hrane — sena i slame — u nerodnim godinama, u drugim kao stalna dopuna, pošto je manjak redovno postojao, a u trećim, gde livada skoro i nema, lisnik mu je potpuno zamenio seno, a lisnička šuma livadu. U ovom poslednjem slučaju šuma nije više služila svome glavnom zadatku, proizvodnji drveta, već je preuzela funkciju livade, pošto je mesto nje proizvodila stočnu hranu. Proizvodnja drveta — i to skoro isključivo 287 |