DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 148 <-- 148 --> PDF |
bez stručnih kvalifikacija, ali sa urođenom bistrinom i štedljivošću, izvršili ovaj i za stručnjake delikatan rad onako kako sam očekivao. Njihovom primeru sledovalo je selo Rosoki. Postoje molbe sela Lazaropolja, Tresonče, Selce i Sušica za izradu ekspeditivnih elaborata gazdovanja sa njihovim seoskim šumama, te se nadam da ćemo do kraja 1934. godine imati povezan kompleks seoskih šuma naših vrednih Mijaka, koji će biti ekspeditivno uređen prema stanju šuma i potrebama sela, tako da će eventualni put od neuređenog šumskog dobra ka uređenom ovim biti jasno ocrtan i lako proveden. 7. Zaključak. Zakon o šumama predviđa izradu privrednih planova za šume veće od 300 hektara do 1935. godine. Mlade, slabe i nevredne seoske šume Juga ne mogu podneti troškove uređajnih planova, koji se kreću od 20—50 dinara po hektaru. Nagli prelaz iz ekstenzivnog u intenzivno gazdovanje ne može se izvršiti bez potresa, jer stočarski karakter južnog seljaka i njegove potrebe ne dozvoljavaju takav prelaz. Ekspeditivni planovi su podnošljivi za slabe finansije sela. Oni omogućuju postupni prelaz iz niskog u viši stepen gazdinstva, ti planovi uvode vlasnike u život šume i njene zahteve, te time oni postaju bolji vlasnici zajedničkog dobra. Ovakvi planovi, uporedo sa stabilizacijom šume, donose izvestan prihod, koji, ako ne podmiruje u celosti dažbine na šumu, ono bar stvara iluziju iskorišćavanja šume, dok stvarno doprinosi njenom unapređenju. U jesen 1932. godine izneo sam ovaj problem na konferenciju šumarskih stručnjaka Vardarske banovine i on je od svih prihvaćen u celosti kao najzgodnije rešenje za uređenje seoskog šumskog dobra na Jugu. Uveren, đa će u većini slučajeva dati pozitivne rezultate, nastojim i nastojaću, da se ovaj način prelaznog uređenja seoskih i privatnih šuma u Vardarskoj banovini sprovodi i sprovede, jer odgovara stanju i vrednosti šuma, potrebama i mentalitetu naroda, a samim tim i mladom šumarstvu Juga. Résumé. Vu . état irrégulier de la majeure partie du domaine forestier communal dans la Banovine de Vardar, nous avons introduit en 1932 . aménagement de ces forets, par des procédés expéditifs et peu couteux, ou la regénération naturelle et . éducation des pépiements par des éclaircies trouve la premiere place. Sur ces principes nous avons aménagé la foret de Galičnik ou les éclaircies agiront sur le bon développement des peuplements et en meme temps elles donneront aux habitants de Galičnik 1000 steres de bois par an. 274 |