DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 148     <-- 148 -->        PDF

bez stručnih kvalifikacija, ali sa urođenom bistrinom i štedljivošću, izvršili
ovaj i za stručnjake delikatan rad onako kako sam očekivao.


Njihovom primeru sledovalo je selo Rosoki. Postoje molbe sela
Lazaropolja, Tresonče, Selce i Sušica za izradu ekspeditivnih elaborata
gazdovanja sa njihovim seoskim šumama, te se nadam da ćemo do kraja
1934. godine imati povezan kompleks seoskih šuma naših vrednih Mijaka,
koji će biti ekspeditivno uređen prema stanju šuma i potrebama sela,
tako da će eventualni put od neuređenog šumskog dobra ka uređenom
ovim biti jasno ocrtan i lako proveden.


7. Zaključak.
Zakon o šumama predviđa izradu privrednih planova za šume veće
od 300 hektara do 1935. godine. Mlade, slabe i nevredne seoske šume
Juga ne mogu podneti troškove uređajnih planova, koji se kreću od
20—50 dinara po hektaru. Nagli prelaz iz ekstenzivnog u intenzivno
gazdovanje ne može se izvršiti bez potresa, jer stočarski karakter južnog
seljaka i njegove potrebe ne dozvoljavaju takav prelaz. Ekspeditivni
planovi su podnošljivi za slabe finansije sela. Oni omogućuju postupni
prelaz iz niskog u viši stepen gazdinstva, ti planovi uvode vlasnike u
život šume i njene zahteve, te time oni postaju bolji vlasnici zajedničkog
dobra. Ovakvi planovi, uporedo sa stabilizacijom šume, donose izvestan
prihod, koji, ako ne podmiruje u celosti dažbine na šumu, ono bar stvara
iluziju iskorišćavanja šume, dok stvarno doprinosi njenom unapređenju.


U jesen 1932. godine izneo sam ovaj problem na konferenciju šumarskih
stručnjaka Vardarske banovine i on je od svih prihvaćen u celosti
kao najzgodnije rešenje za uređenje seoskog šumskog dobra na Jugu.


Uveren, đa će u većini slučajeva dati pozitivne rezultate, nastojim
i nastojaću, da se ovaj način prelaznog uređenja seoskih i privatnih šuma
u Vardarskoj banovini sprovodi i sprovede, jer odgovara stanju i vrednosti
šuma, potrebama i mentalitetu naroda, a samim tim i mladom šumarstvu
Juga.


Résumé. Vu . état irrégulier de la majeure partie du domaine forestier communal
dans la Banovine de Vardar, nous avons introduit en 1932 . aménagement
de ces forets, par des procédés expéditifs et peu couteux, ou la regénération naturelle
et . éducation des pépiements par des éclaircies trouve la premiere place.


Sur ces principes nous avons aménagé la foret de Galičnik ou les éclaircies
agiront sur le bon développement des peuplements et en meme temps elles donneront
aux habitants de Galičnik 1000 steres de bois par an.


274