DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 143 <-- 143 --> PDF |
Inz. LJUBOMIR MARKO VIĆ (SKOPLJE) : EKSPEDITIVAN NAČIN UREĐENJA ŠUME SELA GALIČNIKA I NJEGOVI REZULTATI 1. Život i osobine sela Galičnika. Galičnik, selo bez zemljišta za poljoprivredu, na nadmorskoj visini od 1.450 m je tip planinskog naselja. Njegovi stanovnici (Mijaci) bave se u glavnom stočarstvom (ovčarstvom) i pečalbom u Jugoslaviji, Grčkoj, Bugarskoj i Rumuniji, manje u Egiptu, Turskoj i Americi. Na južnoj ekspoziciji Govedarnika (2118 m), na strmoj i kamenitoj padini, utisnuto je oko 500 domova, kamenom zidanih i pokrivenih kamenim pločama. Na svome tlu Galičanci imaju čist i prijatan vazduh, lepo i zdravo sunčano svetio, bistru i hladnu vodu. a u vezi sa tim dobro zdravlje. Da bi udovoljili potrebama života, oni su od davnine upućeni na rad i zaradu izvan svoga mesta. Odlični suvati na Bistri planini omogućavali su im razvoj stočarstva i oni su se u toj profesiji naročito istakli. Njihova stada leti su na Bistri, Korabu i Šari, a zimi u dolini Vardara. Vredni i pošteni, sposobni za trgovinu sa stokom i njenim proizvodima, oni su prebrodili sve teškoće ropstva, nedaće rodne grude i subalpinske klime, te kao takvi zaslužuju priznanje. I u vreme dobre konjunkture kao i za vreme nedaća oni su u stalnom traženju mogućnosti za život putem rada. Čuvaju svoje lepe tradicije, odevaju se u narodno odelo, gaje narodne pesme, narodne igre, narodni vez i malu domaću industriju prerade vune. Školuju decu i time daju naciji, kraju i državi svezu krv i duh. Danas intelektualci Galičnika i obližnjih sela (Lazaropolje, Tresonče, Rosoki, Selce i Sušica) dostojno služe preporodu Juga u svima zvanjima državne i privatne radinosti. Galičnik je posle rata podigao novu opštinsku zgradu, lepu i higijensku osnovnu školu, velelepu crkvu ukrašenu freskama svoga umetnika Ličenoskog, ima turistički hotel čist i prostran i u tome pravcu služi za primer celoj okolini i svojom prirodnom lepotom i svadbenim običajima privlači naučnike, turiste i prijatelje prirode iz zemlje i inostranstva. Galičanci učestvuju i podnose žrtve za Sokolstvo, osnovali su stočarsku zadrugu »Bistra« i radionice za kaškavalj, omladina radi u nacionalno- prosvetnoj organizaciji »Jugoslovenski Preporod«, a njihov odbor za socijalnu pomoć doprinosi mnogo ublažavanju bede kod sirotinje. Oni su gostoljubivi, čisti, bistri i duhoviti, vole svoj rodni kraj i njihovo pečalbarenje je nužno zlo, koje ih samo fizički odvaja od njihovih kuća i Bistre planine. ) 2. Šuma sela Galičnika. Galičnik je skoro na granici šumske vegetacije i to je jedan od glavnih razloga, što nema dovoljno šume. 269 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 144 <-- 144 --> PDF |
Suvati usled svoje finansijske važnosti bili su i ostali svojina jačih i države, a sada u glavnom države. Potrebe Galičnika na ogrevu velike su, kako usled dugačke zime tako i usled veličine njihovih domova i nedovoljno uvedenih štednjaka i peći za hieb i ogrev. Te se potrebe kreću oko 7.000 pr. metara godišnje, stoga je snabdevanje ogrevom za Galičance problem, koji oni sa mnogo muka rešavaju iz godine u godinu. Prema poreskom popisu Galičnik ima oko 880 hektara šume. Da bi sredili gazdovanje sa ovom šumom, jula 1932. godine njihov vredni punomoćnik Tihomir Mihajiović zamolio je Bansku Upravu, da o trošku sela izasalje jednog stručnjaka, koji će ih uputiti u pravilan postupak sa njihovom šumom. Određen od strane Banske Uprave sa zadovoljstvom sam krenuo u Galičnik, to pre što je ovaj poziv bio prvi toga kova. Galičnik. Foto I. Mihajiović Pošto sam se preko opštinske vlasti i brojnih domaćina upoznao sa životom stanovništva i njihovim potrebama, pregledao sam detaljno ćelu šumu i kako sam se po pregledu odlučio za prelaz u gazdovanje visokog uzgoja, to sam na licu mesta izvršio na više mesta oglednu proredu, koja mi je bila potrebna za dokumentaciju službenog elaborata i; pouku prestavnika sela, kako se proreda izvršava. Posle svestrane diskusije sa prestavnicima sela utvrdio sam linije budućeg postupka sa ovom šumom, koje sam po povratku u Skoplje priveo u delo. 3. Opis šume. U planu sačinjenom fotografskim uveličavanjem generalštabne karte u merilu 1:20.000, skiciranjem međa šume, čistina, puteva i kamenjara ustanovio sam, da površina pod šumom zahvata oko 640 ha, dok je ...^ 240 ha pokriveno čistinama, pašnjacima, kamenjarima i dr. Šuma se nalazi između 740 i 1780 m. nad morem, tako da je najniža tačka nivo reke Radike. Zastupljene su u glavnom zapadna i severozapadna ekspozicija, dok su ostale ekspozicije manje zastupljene. Šumu 270 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 145 <-- 145 --> PDF |
presecaju Galička i Sušička reka sa svojim pritokama, koje leti ne presuše. Ima dosta šumskih izvora. Veći deo šume gravitira prema Radild, a manji deo prema selu Rosoki. Reljef je izrazit, ispresecan suvim uvalama i potocima. Nagib od srednje-strmog do strmog. Tlo je produkat rastvaranju škriljca, a mestimično i krečnjaka. U većini prostranstva šume tlo je srednje duboko, na više od % površine sveže, pokriveno slojem humusa i listinca, koji se lako rastvara i pojačava humusni sloj. Ovde vlada zapadni pojas jegejsko-istočne klime, gde preko leta padne oko 10% od godišnje količine oborina, koja iznosi oko 700 m/m. Opasnosti od buj-ičnih pokreta nema u ovom delu seoske imovine. Galička šuma je izdanačkog porekla. Izuzev ograđeni deo kod crkve sv. Petke, gde su ostavljena stara stabla cera i hrasta kitnjaka, sastojine su stare 20—35 godina. S obzirom na nadmorsku visinu flora je siromašna, tako da je, izuzev deo koji se nadvisio nad Sušičkom Oaličnik. Foto I. Mihajlović rekom, sastojina čista bukova sa stablimičnom primesom javora mleča i brekinje. Ova poslednja našla je mesta u severo-istočnom delu šume, koji gravitira prema selu Rosoki. Deo nad Sušičkom rekom, okrenut k jugu, mešovita je sastojina kitnjaka, cera, graba i crnog jasena. Ova šuma do sada je dobro čuvana izuzev delove prema selu Janče kod Radike i nad Sušičkom rekom. Ovde dolaze u obzir, pored napada seljana iz Janča, slabost zemljišta, niža nadmorska visina i južna ekspozicija, kao faktori nepovoljnog uzrasta šume. Prema stanju pojedinih sastojina šumu Galičnika podelio sam na pet odelenja. 1. O d e 1 e n j e obuhvata mešovitu nisku šumu hrasta kitnjaka, cera. graba i jasena, obrasta 0,5, sklopa isprekidanog stenama, čistinama i proplancima, tlo plitko, kamenito i suvo, starost oko 20 godina, srednji godišnji prirast 1,5 m3 po hektaru. Površina pod šumom 70 hektara. Ukupna sadašnja drvna masa oko 2,100 m3. 2. O d e 1 e n j e obuhvata mešovitu nisku šumu bukve i hrasta, obrasta 1,0, punog sklopa, tlo srednje duboko i sveže, starost 20 godina, srednji godišnji prirast oko 3 m3 po hektaru. Površina pod šumom oko. 150 hektara. Sadašnja drvna masa oko 9.000 m3. 271 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 146 <-- 146 --> PDF |
3. 0 d e 1 e n j. e obuhvata bukovu izdanačku šumu, obrasta 0,8, tlo srednje duboko i sveže, starost oko 30 godina, srednji godišnji prirast po hektaru oko 3 m\ Površina pod šumom oko 225 hektara. Sadašnja drvna masa oko 20.250 m3. 4. Odelenj e obuhvata duboku izdanačku šumu, obrasta 1,0, tlo duboko i sveže, starost 35 godina, srednji godišnji prirast po hektaru oko 4 m:!. Površina pod šumom oko 55 hektara. Sadašnia drvna masa oko 7.700 m3. 5. Odelenj e obuhvata bukovu izdanačku šumu, na strmom terenu, tlo plitko ali sveže, nadmorska visina 1500—1780 m, obrast 0,6, starost oko 20 godina, srednji godišnji prirast po hektaru 2 m3. Površina pod šumom oko 140 hektara. Sadašnja drvna masa oko 5.600 ms. Ukupna drvna masa iznosi oko 44.650 m:i ili 69,8 m3 po hektaru. Srednji godišnji prirast šume oko 1.730 m´ ili 2,7 m3 po hektaru. Kuća u Galičniku. Foto I. Mihajlović 4. Budući postupak sa šumom, Odelenja 1, 2 i 5 s obzirom na stanište i mladost sastojina, isključuju se iz korišćenja, dok se odelenja 3 i 4 sa površinom pod šumom od 280 ha i masom od oko 28.000 m3 podvrgavaju smišljenoj proredi, koja će u prvom redu osigurati bolji razvoj sastojina, a u drugom doneti prihod u ogrevnom materijalu. Interesantno je napomenuti, da je selo Galičnik po svojoj inicijativi 1919. godine izvršilo na jednom delu 3. odelenja čišćenje dot. sitnu proredu, koja je doprinela lepom razvoju sastojine. P´roređeni deo napredniji je od neproređenog i ako su starost i ostali uslovi za sastojinu jednaki. 5. Plan prorednih seča. Odelenja 3 i 4 podeljena su na planu u 6 otseka, i to 3. odelenje na 4, a 4. odelenje na 2 otseka. Proreda počinje u 3. odelenju 1932. godine i sleduje se od juga prema severu, u smcru protivnom vetru, koji ovde vlada. 272 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 147 <-- 147 --> PDF |
Umerena proreda će realizovati u 3. odelenju 20 pr. metara po hektaru ili 225 X 20 = 4.500 pr. metara, a u 4. odelenju 55 X 25 = 1.375 pr. metara, što znači za šest godina oko 5.875 pr. metara. Ne želeći da komplikujem podelu i rad u šumi, odredio sam proredu, koja će na propisani način realizovati za 6 godina po 1.000 pr. metara, t. j. kada se u dotičnoj godini postigne ovaj kvantum, obustavlja se rad i odatle nastavlja u narednoj godini do odobrene visine pr. metara. Ovaj ekspeditivni uzgojno-uređajni plan u osnovi je etapa ka privrednom planu, stoga je izvršenje prorede namenjeno samom selu, bez posebnog učešća šumarskog stručnjaka, koji bi svojim putnim troškovima i bavljenjem na terenu teretio i onako slabe finansije Galičnika. Iz tih sam motiva na terenu uputio brojne prestavnike sela u način prorede, izrade materijala i njegove raspodele građanima Galičnika. U elaboratu, koji je posle sankcionisan od Bana. propisao sam što jasnijim izrazima radnju prorede, tako da smena seoskih časnika ne bude smetnja za pravilno izvršenje proreda. Proreda realizuje sva suva, polusuva, kriva, kvrgava i neugledna stabla iz glavnog i nižeg sprata, prizemno grmlje ne dira, a pored ovoga u glavnom spratu uklanja ona stabla, koja u gustom sklopu ometaju boljima pravilan razvoj. Duž puteva, oko čistina i pašnjaka ostavlja se jedan pojas od IO1—20 m van prorede, iz razloga što se takva prolazna mesta sama proređuju, us led slobodnog kretanja stanovništva i stoke. 6. Organizacija izvršenja prorede i seče. S obzirom na očuvanost šume i razumevanje seljana Galičnika za ovu šumu proredu će izvršavati selo u sopstvenoj režiji. Seoska uprava izdaće u akord izradu ogrevnog drveta iz prorede, pod uslovom da radnici izvršavaju tačno naređenja nastojnika prorede, koji treba da bude vičan šumskom poslovanju. Nastojnik obeležava seoskim šumskim čekićem na panju i u 1,30 . svako stablo´ koje.treba poseći po odredbama prorede, a radnici pažljivo obaraju obeležena stabla, tako da panjevi ne budu viši od 20 cm iznad zemlje. Oborena stabla sređuju u pr. metre i upotebljavaju testeru za prerezivanje oblica. Seoska uprava preko svojih članova nadzire rad nastojnika i radnika i odgovara za njihov pravilan postupak i rad. Elaborat dalje predviđa kalkulaciju troškova režije, način pravedne podele dobivenog ogreva građanima, naplatu takse u korist seoske kase radi podmirenja poreza, prireza, plate čuvara i t. d. kao i šumsko-policijske propise. Elaborat i plan šume sela Galičnika izradio sam u tri primerka, tako da je po jedan primerak dat selu Galičniku, sreskom šumarskom referentu u Gostivaru i Otseku za šumarstvo u Skoplju. Ovim planom postavljena je osnova za gazdovanje u odelenju 3. i 4., a 1938. godine uzeće se u postupak ostala odelenja, tako da se prorede zavedu sa periodicitetom od 10 godina. Troškovi pregleda šume i izrade elaborata stajali su u svemu 1.200 dinara, odnosno necelih 2 dinara po hektaru. Već su dve prorede izvršene i, na moje veliko zadovoljstvo, veoma smotreno. Nisam propustio priliku, da prigodom službenog putovanja pregledam njihov rad, i mogu reći, da su Galičanci i na ovom poslu. 273 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 148 <-- 148 --> PDF |
bez stručnih kvalifikacija, ali sa urođenom bistrinom i štedljivošću, izvršili ovaj i za stručnjake delikatan rad onako kako sam očekivao. Njihovom primeru sledovalo je selo Rosoki. Postoje molbe sela Lazaropolja, Tresonče, Selce i Sušica za izradu ekspeditivnih elaborata gazdovanja sa njihovim seoskim šumama, te se nadam da ćemo do kraja 1934. godine imati povezan kompleks seoskih šuma naših vrednih Mijaka, koji će biti ekspeditivno uređen prema stanju šuma i potrebama sela, tako da će eventualni put od neuređenog šumskog dobra ka uređenom ovim biti jasno ocrtan i lako proveden. 7. Zaključak. Zakon o šumama predviđa izradu privrednih planova za šume veće od 300 hektara do 1935. godine. Mlade, slabe i nevredne seoske šume Juga ne mogu podneti troškove uređajnih planova, koji se kreću od 20—50 dinara po hektaru. Nagli prelaz iz ekstenzivnog u intenzivno gazdovanje ne može se izvršiti bez potresa, jer stočarski karakter južnog seljaka i njegove potrebe ne dozvoljavaju takav prelaz. Ekspeditivni planovi su podnošljivi za slabe finansije sela. Oni omogućuju postupni prelaz iz niskog u viši stepen gazdinstva, ti planovi uvode vlasnike u život šume i njene zahteve, te time oni postaju bolji vlasnici zajedničkog dobra. Ovakvi planovi, uporedo sa stabilizacijom šume, donose izvestan prihod, koji, ako ne podmiruje u celosti dažbine na šumu, ono bar stvara iluziju iskorišćavanja šume, dok stvarno doprinosi njenom unapređenju. U jesen 1932. godine izneo sam ovaj problem na konferenciju šumarskih stručnjaka Vardarske banovine i on je od svih prihvaćen u celosti kao najzgodnije rešenje za uređenje seoskog šumskog dobra na Jugu. Uveren, đa će u većini slučajeva dati pozitivne rezultate, nastojim i nastojaću, da se ovaj način prelaznog uređenja seoskih i privatnih šuma u Vardarskoj banovini sprovodi i sprovede, jer odgovara stanju i vrednosti šuma, potrebama i mentalitetu naroda, a samim tim i mladom šumarstvu Juga. Résumé. Vu . état irrégulier de la majeure partie du domaine forestier communal dans la Banovine de Vardar, nous avons introduit en 1932 . aménagement de ces forets, par des procédés expéditifs et peu couteux, ou la regénération naturelle et . éducation des pépiements par des éclaircies trouve la premiere place. Sur ces principes nous avons aménagé la foret de Galičnik ou les éclaircies agiront sur le bon développement des peuplements et en meme temps elles donneront aux habitants de Galičnik 1000 steres de bois par an. 274 |