DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 143 <-- 143 --> PDF |
Inz. LJUBOMIR MARKO VIĆ (SKOPLJE) : EKSPEDITIVAN NAČIN UREĐENJA ŠUME SELA GALIČNIKA I NJEGOVI REZULTATI 1. Život i osobine sela Galičnika. Galičnik, selo bez zemljišta za poljoprivredu, na nadmorskoj visini od 1.450 m je tip planinskog naselja. Njegovi stanovnici (Mijaci) bave se u glavnom stočarstvom (ovčarstvom) i pečalbom u Jugoslaviji, Grčkoj, Bugarskoj i Rumuniji, manje u Egiptu, Turskoj i Americi. Na južnoj ekspoziciji Govedarnika (2118 m), na strmoj i kamenitoj padini, utisnuto je oko 500 domova, kamenom zidanih i pokrivenih kamenim pločama. Na svome tlu Galičanci imaju čist i prijatan vazduh, lepo i zdravo sunčano svetio, bistru i hladnu vodu. a u vezi sa tim dobro zdravlje. Da bi udovoljili potrebama života, oni su od davnine upućeni na rad i zaradu izvan svoga mesta. Odlični suvati na Bistri planini omogućavali su im razvoj stočarstva i oni su se u toj profesiji naročito istakli. Njihova stada leti su na Bistri, Korabu i Šari, a zimi u dolini Vardara. Vredni i pošteni, sposobni za trgovinu sa stokom i njenim proizvodima, oni su prebrodili sve teškoće ropstva, nedaće rodne grude i subalpinske klime, te kao takvi zaslužuju priznanje. I u vreme dobre konjunkture kao i za vreme nedaća oni su u stalnom traženju mogućnosti za život putem rada. Čuvaju svoje lepe tradicije, odevaju se u narodno odelo, gaje narodne pesme, narodne igre, narodni vez i malu domaću industriju prerade vune. Školuju decu i time daju naciji, kraju i državi svezu krv i duh. Danas intelektualci Galičnika i obližnjih sela (Lazaropolje, Tresonče, Rosoki, Selce i Sušica) dostojno služe preporodu Juga u svima zvanjima državne i privatne radinosti. Galičnik je posle rata podigao novu opštinsku zgradu, lepu i higijensku osnovnu školu, velelepu crkvu ukrašenu freskama svoga umetnika Ličenoskog, ima turistički hotel čist i prostran i u tome pravcu služi za primer celoj okolini i svojom prirodnom lepotom i svadbenim običajima privlači naučnike, turiste i prijatelje prirode iz zemlje i inostranstva. Galičanci učestvuju i podnose žrtve za Sokolstvo, osnovali su stočarsku zadrugu »Bistra« i radionice za kaškavalj, omladina radi u nacionalno- prosvetnoj organizaciji »Jugoslovenski Preporod«, a njihov odbor za socijalnu pomoć doprinosi mnogo ublažavanju bede kod sirotinje. Oni su gostoljubivi, čisti, bistri i duhoviti, vole svoj rodni kraj i njihovo pečalbarenje je nužno zlo, koje ih samo fizički odvaja od njihovih kuća i Bistre planine. ) 2. Šuma sela Galičnika. Galičnik je skoro na granici šumske vegetacije i to je jedan od glavnih razloga, što nema dovoljno šume. 269 |