DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 143     <-- 143 -->        PDF

Inz. LJUBOMIR MARKO VIĆ (SKOPLJE) :


EKSPEDITIVAN NAČIN UREĐENJA ŠUME
SELA GALIČNIKA I NJEGOVI REZULTATI


DE GALIČNIK ET SES RÉSULTATS)


1. Život i osobine sela Galičnika.
Galičnik, selo bez zemljišta za poljoprivredu, na nadmorskoj visini
od 1.450 m je tip planinskog naselja. Njegovi stanovnici (Mijaci) bave
se u glavnom stočarstvom (ovčarstvom) i pečalbom u Jugoslaviji, Grčkoj,
Bugarskoj i Rumuniji, manje u Egiptu, Turskoj i Americi. Na južnoj ekspoziciji
Govedarnika (2118 m), na strmoj i kamenitoj padini, utisnuto je
oko 500 domova, kamenom zidanih i pokrivenih kamenim pločama.


Na svome tlu Galičanci imaju čist i prijatan vazduh, lepo i zdravo
sunčano svetio, bistru i hladnu vodu. a u vezi sa tim dobro zdravlje. Da
bi udovoljili potrebama života, oni su od davnine upućeni na rad i zaradu
izvan svoga mesta. Odlični suvati na Bistri planini omogućavali su im
razvoj stočarstva i oni su se u toj profesiji naročito istakli. Njihova stada
leti su na Bistri, Korabu i Šari, a zimi u dolini Vardara. Vredni i pošteni,
sposobni za trgovinu sa stokom i njenim proizvodima, oni su prebrodili sve
teškoće ropstva, nedaće rodne grude i subalpinske klime, te kao takvi
zaslužuju priznanje.


I u vreme dobre konjunkture kao i za vreme nedaća oni su u stalnom
traženju mogućnosti za život putem rada. Čuvaju svoje lepe tradicije,
odevaju se u narodno odelo, gaje narodne pesme, narodne igre, narodni
vez i malu domaću industriju prerade vune. Školuju decu i time daju
naciji, kraju i državi svezu krv i duh. Danas intelektualci Galičnika i
obližnjih sela (Lazaropolje, Tresonče, Rosoki, Selce i Sušica) dostojno
služe preporodu Juga u svima zvanjima državne i privatne radinosti.


Galičnik je posle rata podigao novu opštinsku zgradu, lepu i higijensku
osnovnu školu, velelepu crkvu ukrašenu freskama svoga umetnika
Ličenoskog, ima turistički hotel čist i prostran i u tome pravcu služi za
primer celoj okolini i svojom prirodnom lepotom i svadbenim običajima
privlači naučnike, turiste i prijatelje prirode iz zemlje i inostranstva.


Galičanci učestvuju i podnose žrtve za Sokolstvo, osnovali su stočarsku
zadrugu »Bistra« i radionice za kaškavalj, omladina radi u nacionalno-
prosvetnoj organizaciji »Jugoslovenski Preporod«, a njihov odbor
za socijalnu pomoć doprinosi mnogo ublažavanju bede kod sirotinje.
Oni su gostoljubivi, čisti, bistri i duhoviti, vole svoj rodni kraj i njihovo
pečalbarenje je nužno zlo, koje ih samo fizički odvaja od njihovih kuća
i Bistre planine.


)


2. Šuma sela Galičnika.
Galičnik je skoro na granici šumske vegetacije i to je jedan od
glavnih razloga, što nema dovoljno šume.


269