DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 140 <-- 140 --> PDF |
njima, pa se sada samo te zgrade đoteruju i prepravljaju prema potrebama vremena. Tu se već zna, šta se hoće od šume, jer je to najzad već i poznato opšte načelo iz uređivanja šuma, t. j . da se od šume dobije što veći prihod, pa je na dnevnom redu samo iznalažanje puteva, da se to postigne. Kod nas pak nema ništa, pa mi se čini, da je gornje pitanje opravdano. Na to pitanje bio bi ovaj odgovor: Mi hoćemo s uređivanjem šuma da u šumama stvorimo što pre izvestan red u pogledu iskorišćavanja, podizanja, nege i zaštite šuma, već i radi samoga održavanja; da popravimo oblik i kakvoću šuma; da podignemo proizvodnju onih dobara, koja se od šume traže, čuvajući, a gde treba i podižući, proizvodnu snagu zemljišta. Ovako postavljeni zadatak uređivanja šuma ujedno je i najosnovnije načelo za samo uređivanje, jer će iz njega proizilaziti i sva druga glavna načela. fz ovoga odgovora može se jasno izvesti jedno načelo, jedan kamen temeljac. To je brzina rada. U Južnoj Srbiji treba uređivanje šuma da se što pre preduzme i što pre svrši. Ovo »što pre« treba tako razumeti, da se po mogućstvu svi poslovi svrše do prvih revizija, jer će posle radovi na ovom uređenju ići sporije usled zauzetosti osoblja oko revizije. Ovome načelu mora se približiti još jedno načelo isto tako važno. Naime ovi radovi ne smeju biti skupi, ili obrnuto rečeno, moraju se izvesti sa što manje novčanih žrtava. Te novčane žrtve moraju biti u skladu sa onim, što šumska privreda tamo može da podnese. Ti troškovi ne smeju biti toliko teški, da uguše samu privredu. Nikako se ne srne shvatiti, ili bar tako raditi, kao da je uređivanje šuma samo sebi svrha. Protivno tome mora se jednako držati pred očima činjenica, da je uređivanje šuma samo jedno srestvo za bolje i korisnije gazdovanje sa šumama, pa se zato mora držati u onim granicama, koje su još snošljive. S obzirom na ova dva postavljena načela dolazi po sebi zaključak, da se mora i treba da izrađuju po pravilu samo prostiji privredni planovi, koji će upravo odgovarati potrebama vremena. To su u smislu upustava za uređivanje državnih šuma inventarisanje i privremeni privredni planovi. Samo izuzetno, t. j . kod vrlo povoljnih prilika, mogu se izrađivati potpuni privredni planovi. Ovo važi i za državne i za nedržavne šume, a gotovo bi se moglo reći, više za nedržavne nego za državne. Država još nekako može bolje da snosi terete u ovome pravcu, nego drugi sopstvenici šuma. Ovi tačno odmeravaju, a tako i treba da čine, šta im je podnošljivo i šta će uređivanje šuma boljega doneti. Pa zato iz taktičkih razloga ne bi ih trebalo zastrašivati i prema ovim radovima činiti nepoverljivima. S obzirom na brzinu radova i na nejednaku važnost kompleksa, koje treba uređivati, kao i na same troškove radova neophodno je potrebno izvršiti deobu kompleksa prema važnosti i potrebi samoga uređivanja. Nisu svi kompleksi šuma između sebe podjednaki ni s pogledom na udaljenost od saobraćajnih srestava, ni na mogućnost iznosa šumskih proizvoda, a ni na kakvoću svoje drvne mase. Postoje izvesne šume u kojima je odmah sada moguće gazdovanje i to čak vrlo intenzivno, dok su druge daleko izvan saobraćajnih srestava, pa ni iskorišćavanje u smislu eksploatacije za kraće vreme ne dolazi u obzir, a redovno gazdovanje još manje. Jasno je onda, da se pri uređivanju šuma mora o tome voditi računa, pa radove razvijati počevši od onih, gde je to najviše potrebno, i završiti sa onima, gde je to najmanje potrebno. Ovo pak može da se izvodi samo po jednom smišljenom planu, u kome će 266 |