DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 139 <-- 139 --> PDF |
Potrebno je da merodavni faktori, koji rukovode sa naseljavanjem, posvete malo veću pažnju pitanju šuma u Metohiji i ekonomskoj potrebi naseljenika i starosedelaca, jer je to pitanje od velike važnosti za opstanak tih naselja. Naseljavanje Metohije, koje je u uskoj vezi sa pitanjem šuma, vrši se bez sudelovanja šumarskih stručnjaka,, a docnije će se, kada šume većim delom budu nestale ili budu upropašćene, bacati krivica na šumare, i ako u ovom slučaju nemaju nikakvog udela pri rešavanju tog važnog pitanja. Résumé. La colonisation de la plaine de Métohia est en train de s´effectuer, meme aux frais de la foret. L´ auteur plaide pour la foret qui se trouve sur le sol absolument forestier, afin d´assurer l´avenir des habitants — autochtones et colonistes. DRAGOLJUB S. PETROVIĆ (BEOGRAD): OSNOVNA NAČELA ZA RAD NA UREĐIVANJU ŠUMA U JUŽNO] SRBIJI (PRINCIPES DE L´AMÉNAGEMENT DES FORETS DANS LA SERBIE DU SUD) U Južnoj Srbiji, dakle u najjužnijem delu naše Kraljevine, stoji uređivanje šuma pred velikim radovima, ali i interesantnim zadacima i problemima. Veličina ili upravo množina ovih radova shvatiće se lako, kada se pred očima ima činjenica, da za površinu od oko 1,700.000 hektara šume (40.7% od ćele površine Južne Srbije) ima oko 15 privrednih planova izrađenih i sada u izradi sa oko 70.000 hektara površine. Iako usleđ rascepkanosti šume, koja se nalazi u nedržavnim rukama, za rad ne dolazi u obzir cela ova površina, ipak je onaj deo, u kome treba raditi, još uvek znatan. Da ne bi bilo nesporazuma, napominjem, da pred očima imam sve šume bez obzira na svojinu, jer nije samo država obavezna, da za svoje šume izrađuje privredne planove. Država će kao sopstvenik šume uređivati svoje šume putem svojih organa, a za ostale šume uticaće opet kao javna sila preko nadležnih organa. U svakom slučaju država ima dužnost da vodi računa o uređivanju svih šuma. Interesantnost ovih radova i množina problema proističe iz oblika zemljišta, podneblja, stanja šuma i načina života naroda. Da bi što lakše i preglednije došli do onih osnovnih načela, na kojima ovi radovi treba da počivaju, postavićemo sebi jedno pitanje i na njega dati odgovor. To je pitanje, šta hoćemo da postignemo sa ovim uređivanjem šuma uopšte? Možda bi se reklo, da je ovo pitanje izlišno i da na njega ne treba dati odgovor. I to je moguće kod država, u kojima su šume već uređene, dakle gde bi već postajali temelji i zgrade na 265 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 140 <-- 140 --> PDF |
njima, pa se sada samo te zgrade đoteruju i prepravljaju prema potrebama vremena. Tu se već zna, šta se hoće od šume, jer je to najzad već i poznato opšte načelo iz uređivanja šuma, t. j . da se od šume dobije što veći prihod, pa je na dnevnom redu samo iznalažanje puteva, da se to postigne. Kod nas pak nema ništa, pa mi se čini, da je gornje pitanje opravdano. Na to pitanje bio bi ovaj odgovor: Mi hoćemo s uređivanjem šuma da u šumama stvorimo što pre izvestan red u pogledu iskorišćavanja, podizanja, nege i zaštite šuma, već i radi samoga održavanja; da popravimo oblik i kakvoću šuma; da podignemo proizvodnju onih dobara, koja se od šume traže, čuvajući, a gde treba i podižući, proizvodnu snagu zemljišta. Ovako postavljeni zadatak uređivanja šuma ujedno je i najosnovnije načelo za samo uređivanje, jer će iz njega proizilaziti i sva druga glavna načela. fz ovoga odgovora može se jasno izvesti jedno načelo, jedan kamen temeljac. To je brzina rada. U Južnoj Srbiji treba uređivanje šuma da se što pre preduzme i što pre svrši. Ovo »što pre« treba tako razumeti, da se po mogućstvu svi poslovi svrše do prvih revizija, jer će posle radovi na ovom uređenju ići sporije usled zauzetosti osoblja oko revizije. Ovome načelu mora se približiti još jedno načelo isto tako važno. Naime ovi radovi ne smeju biti skupi, ili obrnuto rečeno, moraju se izvesti sa što manje novčanih žrtava. Te novčane žrtve moraju biti u skladu sa onim, što šumska privreda tamo može da podnese. Ti troškovi ne smeju biti toliko teški, da uguše samu privredu. Nikako se ne srne shvatiti, ili bar tako raditi, kao da je uređivanje šuma samo sebi svrha. Protivno tome mora se jednako držati pred očima činjenica, da je uređivanje šuma samo jedno srestvo za bolje i korisnije gazdovanje sa šumama, pa se zato mora držati u onim granicama, koje su još snošljive. S obzirom na ova dva postavljena načela dolazi po sebi zaključak, da se mora i treba da izrađuju po pravilu samo prostiji privredni planovi, koji će upravo odgovarati potrebama vremena. To su u smislu upustava za uređivanje državnih šuma inventarisanje i privremeni privredni planovi. Samo izuzetno, t. j . kod vrlo povoljnih prilika, mogu se izrađivati potpuni privredni planovi. Ovo važi i za državne i za nedržavne šume, a gotovo bi se moglo reći, više za nedržavne nego za državne. Država još nekako može bolje da snosi terete u ovome pravcu, nego drugi sopstvenici šuma. Ovi tačno odmeravaju, a tako i treba da čine, šta im je podnošljivo i šta će uređivanje šuma boljega doneti. Pa zato iz taktičkih razloga ne bi ih trebalo zastrašivati i prema ovim radovima činiti nepoverljivima. S obzirom na brzinu radova i na nejednaku važnost kompleksa, koje treba uređivati, kao i na same troškove radova neophodno je potrebno izvršiti deobu kompleksa prema važnosti i potrebi samoga uređivanja. Nisu svi kompleksi šuma između sebe podjednaki ni s pogledom na udaljenost od saobraćajnih srestava, ni na mogućnost iznosa šumskih proizvoda, a ni na kakvoću svoje drvne mase. Postoje izvesne šume u kojima je odmah sada moguće gazdovanje i to čak vrlo intenzivno, dok su druge daleko izvan saobraćajnih srestava, pa ni iskorišćavanje u smislu eksploatacije za kraće vreme ne dolazi u obzir, a redovno gazdovanje još manje. Jasno je onda, da se pri uređivanju šuma mora o tome voditi računa, pa radove razvijati počevši od onih, gde je to najviše potrebno, i završiti sa onima, gde je to najmanje potrebno. Ovo pak može da se izvodi samo po jednom smišljenom planu, u kome će 266 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 141 <-- 141 --> PDF |
biti predviđeno vreme, za koje se sve šume imaju urediti i kojim redom to ima da bude. Dakle još jedan kamen temeljac za uređivanje šuma jeste jedan generalni plan rada. Svakako je teško pretpostaviti, da će ovaj plan moći da se izvršava u svim svojim propisima do najmanjih sitnica. Verovatno će biti promena u toku rada, ali to nikako nije razlog, da se plan ne pravi, niti da se u glavnim crtama njega ne drži. Njegova je glavna svrha da osigura stalnost radova u jednom pravcu. Da je kao glavni zadatak uređivanja šuma postavljeno i to, da se popravi oblik i kakvoća šume, a ovim poveća i sam drvni kapital šuma, kako u pogledu drvne mase tako i u pogledu njene vrednosti, izlazi iz činjenice, da je šuma u glavnom sastavljena od hrasta i bukve, jer hrasta ima oko 57%!, a bukve 27%. Svih četinara, koji dolaze u obzir za iskorišćavanje i uređenije gazdovanje, ima svega 8—9%. Hrast je pak sa 14%´ visokog oblika, sa 74% niskog oblika i sa 12% šikara, a bukva sa 68%´ visokog oblika, sa 31% niskog oblika i sa 1% šikara. Od celokupne površine šuma 36% je visokog oblika, 54% niskog, a 10% je šikara. Pa i sama je visoka hrastova šuma sa 90% visokog lisničkog oblika, dakle oblika, koji želi i traži popravku. U koliko kod hrastovih šuma treba ići k ovoj popravci, videćemo nešto niže prema jednom drugom merilu, koje takođe ima da služi kao putokaz. Pri ovome i s obzirom na samo stanje šuma neophodno je naročito voditi računa o čuvanju i podizanju proizvodne moći zemljišta. Ovo je jedno načelo opšte važnosti u šumarstvu, ali ga ovde u Južnoj Srbiji moramo naročito naglasiti i naročito držati pred očima. Kako treba popraviti ovaj oblik i ovu kakvoću šume, teško je autoritativno resiti. To bi se moralo da utvrdi skupom svih šumara, koji rade u Južnoj: Srbiji, a posle svestranoga raspravljanja, gde bi se iznela sva iskustva i zapažanja, a svaki predlog pretresao sa svih strana. Sada mogu samo toliko reći, da se od prebrzoga odlučivanja za oblik visoke šume, t. j . za pretvaranje niskih šuma u visoke, treba čuvati, jer možda to neće biti jedino srestvo i jedino ono što je potrebno. Još jedno osnovno načelo je, da treba da se radi potpuno samostalno, neuplivisano stranim i tuđim šablonima i nazorima, koji su proizvod drugih prilika i okolnosti, pa zato verovatno i dobri za te prilike i okolnosti. Ovo isto važi i za one krajeve naše otadžbine, koji se znatno razlikuju od Južne Srbije. Kaogod što naša država mora da ima svoje uređivanje šuma prema svojim potrebama, tako isto i Južna Srbija mora i treba unutar toga uređivanja da ima svoje specijalno uređivanje proizašlo i stvoreno iz tamošnjih prilika i okolnosti i za te prilike i okolnosti. Ne srne se radovima prilaziti ni sa kakvim predrasudama i predubeđenjima, nego se ubeđenja imaju sticati tek na samome mestu rada, dakle u Južnoj Srbiji. Pogrešno bi bilo doći sa jednim kalupom, pa u njega bezuslovno trpati šumu, šumsku privredu i život. Treba raditi sasvim suprotno t. j . poći od tamošnjeg života, šume i šumske privrede, pa prema njima praviti kalup za rad i napredak. Iz ovoga načela već izilazi još jedno tako isto važno, a to je, da treba raditi za potrebe naroda, polazeći od samih tih potreba. Tako će se obrazovati i stvoriti specijalni tipovi uređivanja, upravo specijalni načini rada. U Južnoj Srbiji se na šumu gleda drugim očima, nego što je to slučaj na severu Evrope, pa i na severu naše države ; na drugi način ona se iskorišćava, pa se na drugi način sa njome i postupa. Tako se . Južnoj Srbiji treba pomiriti sa činjenicom, da šuma ne služi bezuslovno 267 |
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 142 <-- 142 --> PDF |
za proizvodnju drva kao glavnog proizvoda šume, nego da je na dosta mesta suprotan slučaj. Jednim znatnim delom drvo je tamo sporedni šumski proizvod, a glavni je list i pupoljak (lisničke šume niske i visoke), pa brst, ugalj, smola. Šuma je na mnogo mesta livada, pa se to nikako ne srne izgubiti iz vida i takvu šumu pretvoriti u šumu samo za proizvodnju drva. To je ono me rilo kod hrastovih lisničkih šuma, o kome je napred bilo reci i koje se mora mnogo uvažavati kod težnje, da se popravi oblik šume 1 da se poveća drvni kapital. Jedno osnovno načelo proizlazi iz biljne geografije. Njoj se mora posvetiti najozbiljnija pažnja i potrebne propise donositi samo u skladu sa njenim pravilima. Ovo je potrebno naročito znati zbog propisa o pošumljavanju i popuni šume, o podizanju i negi šume i najzad zbog promené vrste drveta. Kao načelo važilo bi, da se ne udaljava, ili bar ne mnogo, od onoga što je već sama mesnost pokazala kao dobro i moguće. Iz ovoga će načela proizaći svi oni problemi, koje treba prethodno proučiti i dati im rešenje. Važnost ovoga zahteva proizlazi iz raznolikosti klime. U ovim pogledima Južna je Srbija vrlo raznolika, pa nije nikakvo čudo. što su u njoj mnoge vrste drveta našle svoju južnu ili severnu geografsku granicu rasprostiranja, kao i granicu svoga rasprostiranja u vertikalnom smislu. Iskustva iz drugih krajeva, naročito severnih delova Evrope, mogu, a i već su dovela do mnogih skroz i skroz pogrešnih, pa zbog toga i štetnih zaključaka. Ovo su u najglavnijim potezima osnovna načela, na kojima se mora uređivanje šuma u Južnoj Srbiji organizovati i izvoditi. Prilikom rada i sprovođenja ove osnove pojaviće se i svi ostali problemi, koje treba resiti, a da izrađeni plan može da važi kao uspeo u smislu unapređenja šumarske privrede i popravljanja šume. To je najzad i jedini put, da se do problema dođe, jer je dosta velika veština do problema i doći i otkriti ih. U tome je već polovina uspeha. Résumé. L´auteur traite la question tres importante de . aménagement des forets dans la Serbie du sud. Les plans d´aménagement doivent etre faits d´apres les caracteres spéciaux de la région, a savoir, le caractere de forme et l´état actuel de ces forets. 11 trouve que les plans d1´ aménagement par suite de l´importance de l´ordre que nous sommes obligés d´introduire le plus vite possible dans nos forets, doivent etre faits dans un délai le plus court. D´ apres son opinion, ces plans doivent amener les forets tout d´ abords a . amélioration de leur forme et de ses qualités, qui sont tres diminuées pendant . époque antérieure. On doit tenir compte non seulement des produits principaux des forets, mais aussi des produits accessoires, comme le charbon, la résine, le feuillage, le pâturage etc. Ces plans ne doivent pas couter cher le propriétaire a cause de la faible rente provenant de nos forets et de la crise actuelle. 268 |