DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu




ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 139     <-- 139 -->        PDF

Potrebno je da merodavni faktori, koji rukovode sa naseljavanjem,
posvete malo veću pažnju pitanju šuma u Metohiji i ekonomskoj potrebi
naseljenika i starosedelaca, jer je to pitanje od velike važnosti za opstanak
tih naselja. Naseljavanje Metohije, koje je u uskoj vezi sa pitanjem
šuma, vrši se bez sudelovanja šumarskih stručnjaka,, a docnije će se,
kada šume većim delom budu nestale ili budu upropašćene, bacati krivica
na šumare, i ako u ovom slučaju nemaju nikakvog udela pri rešavanju
tog važnog pitanja.


Résumé. La colonisation de la plaine de Métohia est en train de s´effectuer,
meme aux frais de la foret. L´ auteur plaide pour la foret qui se trouve sur le sol
absolument forestier, afin d´assurer l´avenir des habitants — autochtones et colonistes.


DRAGOLJUB S. PETROVIĆ (BEOGRAD):


OSNOVNA NAČELA ZA RAD NA UREĐIVANJU
ŠUMA U JUŽNO] SRBIJI


(PRINCIPES DE L´AMÉNAGEMENT DES FORETS DANS LA
SERBIE DU SUD)


U Južnoj Srbiji, dakle u najjužnijem delu naše Kraljevine, stoji uređivanje
šuma pred velikim radovima, ali i interesantnim zadacima i problemima.
Veličina ili upravo množina ovih radova shvatiće se lako, kada
se pred očima ima činjenica, da za površinu od oko 1,700.000 hektara
šume (40.7% od ćele površine Južne Srbije) ima oko 15 privrednih planova
izrađenih i sada u izradi sa oko 70.000 hektara površine. Iako usleđ
rascepkanosti šume, koja se nalazi u nedržavnim rukama, za rad ne
dolazi u obzir cela ova površina, ipak je onaj deo, u kome treba raditi,
još uvek znatan. Da ne bi bilo nesporazuma, napominjem, da pred očima
imam sve šume bez obzira na svojinu, jer nije samo država obavezna,
da za svoje šume izrađuje privredne planove. Država će kao sopstvenik
šume uređivati svoje šume putem svojih organa, a za ostale šume uticaće
opet kao javna sila preko nadležnih organa. U svakom slučaju država
ima dužnost da vodi računa o uređivanju svih šuma.


Interesantnost ovih radova i množina problema proističe iz oblika
zemljišta, podneblja, stanja šuma i načina života naroda.


Da bi što lakše i preglednije došli do onih osnovnih načela, na
kojima ovi radovi treba da počivaju, postavićemo sebi jedno pitanje i na
njega dati odgovor. To je pitanje, šta hoćemo da postignemo sa ovim
uređivanjem šuma uopšte? Možda bi se reklo, da je ovo pitanje izlišno
i da na njega ne treba dati odgovor. I to je moguće kod država, u kojima
su šume već uređene, dakle gde bi već postajali temelji i zgrade na


265




ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 140     <-- 140 -->        PDF

njima, pa se sada samo te zgrade đoteruju i prepravljaju prema potrebama
vremena. Tu se već zna, šta se hoće od šume, jer je to najzad
već i poznato opšte načelo iz uređivanja šuma, t. j . da se od šume dobije
što veći prihod, pa je na dnevnom redu samo iznalažanje puteva, da se
to postigne. Kod nas pak nema ništa, pa mi se čini, da je gornje pitanje
opravdano. Na to pitanje bio bi ovaj odgovor: Mi hoćemo s uređivanjem
šuma da u šumama stvorimo što pre izvestan red u pogledu iskorišćavanja,
podizanja, nege i zaštite šuma, već i radi samoga održavanja; da
popravimo oblik i kakvoću šuma; da podignemo proizvodnju onih dobara,
koja se od šume traže, čuvajući, a gde treba i podižući, proizvodnu
snagu zemljišta. Ovako postavljeni zadatak uređivanja šuma ujedno je
i najosnovnije načelo za samo uređivanje, jer će iz njega proizilaziti i
sva druga glavna načela.


fz ovoga odgovora može se jasno izvesti jedno načelo, jedan kamen
temeljac. To je brzina rada. U Južnoj Srbiji treba uređivanje šuma da
se što pre preduzme i što pre svrši. Ovo »što pre« treba tako razumeti,
da se po mogućstvu svi poslovi svrše do prvih revizija, jer će posle
radovi na ovom uređenju ići sporije usled zauzetosti osoblja oko revizije.
Ovome načelu mora se približiti još jedno načelo isto tako važno.
Naime ovi radovi ne smeju biti skupi, ili obrnuto rečeno, moraju se izvesti
sa što manje novčanih žrtava. Te novčane žrtve moraju biti u
skladu sa onim, što šumska privreda tamo može da podnese. Ti troškovi
ne smeju biti toliko teški, da uguše samu privredu. Nikako se ne srne
shvatiti, ili bar tako raditi, kao da je uređivanje šuma samo sebi svrha.
Protivno tome mora se jednako držati pred očima činjenica, da je uređivanje
šuma samo jedno srestvo za bolje i korisnije gazdovanje sa
šumama, pa se zato mora držati u onim granicama, koje su još snošljive.
S obzirom na ova dva postavljena načela dolazi po sebi zaključak, da
se mora i treba da izrađuju po pravilu samo prostiji privredni planovi,
koji će upravo odgovarati potrebama vremena. To su u smislu upustava
za uređivanje državnih šuma inventarisanje i privremeni privredni planovi.
Samo izuzetno, t. j . kod vrlo povoljnih prilika, mogu se izrađivati
potpuni privredni planovi. Ovo važi i za državne i za nedržavne šume,
a gotovo bi se moglo reći, više za nedržavne nego za državne. Država
još nekako može bolje da snosi terete u ovome pravcu, nego drugi
sopstvenici šuma. Ovi tačno odmeravaju, a tako i treba da čine, šta im
je podnošljivo i šta će uređivanje šuma boljega doneti. Pa zato iz taktičkih
razloga ne bi ih trebalo zastrašivati i prema ovim radovima činiti
nepoverljivima.


S obzirom na brzinu radova i na nejednaku važnost kompleksa,
koje treba uređivati, kao i na same troškove radova neophodno je potrebno
izvršiti deobu kompleksa prema važnosti i potrebi samoga uređivanja.
Nisu svi kompleksi šuma između sebe podjednaki ni s pogledom
na udaljenost od saobraćajnih srestava, ni na mogućnost iznosa šumskih
proizvoda, a ni na kakvoću svoje drvne mase. Postoje izvesne šume
u kojima je odmah sada moguće gazdovanje i to čak vrlo intenzivno,
dok su druge daleko izvan saobraćajnih srestava, pa ni iskorišćavanje
u smislu eksploatacije za kraće vreme ne dolazi u obzir, a redovno
gazdovanje još manje. Jasno je onda, da se pri uređivanju šuma mora


o tome voditi računa, pa radove razvijati počevši od onih, gde je to najviše
potrebno, i završiti sa onima, gde je to najmanje potrebno. Ovo
pak može da se izvodi samo po jednom smišljenom planu, u kome će
266




ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 141     <-- 141 -->        PDF

biti predviđeno vreme, za koje se sve šume imaju urediti i kojim redom
to ima da bude. Dakle još jedan kamen temeljac za uređivanje šuma
jeste jedan generalni plan rada. Svakako je teško pretpostaviti, da će
ovaj plan moći da se izvršava u svim svojim propisima do najmanjih
sitnica. Verovatno će biti promena u toku rada, ali to nikako nije razlog,
da se plan ne pravi, niti da se u glavnim crtama njega ne drži. Njegova
je glavna svrha da osigura stalnost radova u jednom pravcu.


Da je kao glavni zadatak uređivanja šuma postavljeno i to, da se
popravi oblik i kakvoća šume, a ovim poveća i sam drvni kapital šuma,
kako u pogledu drvne mase tako i u pogledu njene vrednosti, izlazi iz
činjenice, da je šuma u glavnom sastavljena od hrasta i bukve, jer hrasta
ima oko 57%!, a bukve 27%. Svih četinara, koji dolaze u obzir za iskorišćavanje
i uređenije gazdovanje, ima svega 8—9%. Hrast je pak sa
14%´ visokog oblika, sa 74% niskog oblika i sa 12% šikara, a bukva
sa 68%´ visokog oblika, sa 31% niskog oblika i sa 1% šikara. Od celokupne
površine šuma 36% je visokog oblika, 54% niskog, a 10% je šikara.
Pa i sama je visoka hrastova šuma sa 90% visokog lisničkog
oblika, dakle oblika, koji želi i traži popravku. U koliko kod hrastovih
šuma treba ići k ovoj popravci, videćemo nešto niže prema jednom
drugom merilu, koje takođe ima da služi kao putokaz. Pri ovome i
s obzirom na samo stanje šuma neophodno je naročito voditi računa


o čuvanju i podizanju proizvodne moći zemljišta. Ovo je jedno načelo
opšte važnosti u šumarstvu, ali ga ovde u Južnoj Srbiji moramo naročito
naglasiti i naročito držati pred očima. Kako treba popraviti ovaj oblik
i ovu kakvoću šume, teško je autoritativno resiti. To bi se moralo da
utvrdi skupom svih šumara, koji rade u Južnoj: Srbiji, a posle svestranoga
raspravljanja, gde bi se iznela sva iskustva i zapažanja, a svaki predlog
pretresao sa svih strana. Sada mogu samo toliko reći, da se od prebrzoga
odlučivanja za oblik visoke šume, t. j . za pretvaranje niskih šuma
u visoke, treba čuvati, jer možda to neće biti jedino srestvo i jedino
ono što je potrebno.
Još jedno osnovno načelo je, da treba da se radi potpuno samostalno,
neuplivisano stranim i tuđim šablonima i nazorima, koji su proizvod
drugih prilika i okolnosti, pa zato verovatno i dobri za te prilike
i okolnosti. Ovo isto važi i za one krajeve naše otadžbine, koji se znatno
razlikuju od Južne Srbije. Kaogod što naša država mora da ima svoje
uređivanje šuma prema svojim potrebama, tako isto i Južna Srbija mora
i treba unutar toga uređivanja da ima svoje specijalno uređivanje proizašlo
i stvoreno iz tamošnjih prilika i okolnosti i za te prilike i okolnosti.
Ne srne se radovima prilaziti ni sa kakvim predrasudama i predubeđenjima,
nego se ubeđenja imaju sticati tek na samome mestu rada, dakle
u Južnoj Srbiji. Pogrešno bi bilo doći sa jednim kalupom, pa u njega
bezuslovno trpati šumu, šumsku privredu i život. Treba raditi sasvim
suprotno t. j . poći od tamošnjeg života, šume i šumske privrede, pa prema
njima praviti kalup za rad i napredak.


Iz ovoga načela već izilazi još jedno tako isto važno, a to je, da
treba raditi za potrebe naroda, polazeći od samih tih potreba. Tako će
se obrazovati i stvoriti specijalni tipovi uređivanja, upravo specijalni
načini rada. U Južnoj Srbiji se na šumu gleda drugim očima, nego što je
to slučaj na severu Evrope, pa i na severu naše države ; na drugi način
ona se iskorišćava, pa se na drugi način sa njome i postupa. Tako se
. Južnoj Srbiji treba pomiriti sa činjenicom, da šuma ne služi bezuslovno


267




ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 142     <-- 142 -->        PDF

za proizvodnju drva kao glavnog proizvoda šume, nego da je na dosta
mesta suprotan slučaj. Jednim znatnim delom drvo je tamo sporedni
šumski proizvod, a glavni je list i pupoljak (lisničke šume niske i visoke),
pa brst, ugalj, smola. Šuma je na mnogo mesta livada, pa se to nikako
ne srne izgubiti iz vida i takvu šumu pretvoriti u šumu samo za proizvodnju
drva. To je ono me rilo kod hrastovih lisničkih šuma, o kome je
napred bilo reci i koje se mora mnogo uvažavati kod težnje, da se popravi
oblik šume 1 da se poveća drvni kapital.


Jedno osnovno načelo proizlazi iz biljne geografije. Njoj se mora
posvetiti najozbiljnija pažnja i potrebne propise donositi samo u skladu
sa njenim pravilima. Ovo je potrebno naročito znati zbog propisa o
pošumljavanju i popuni šume, o podizanju i negi šume i najzad zbog
promené vrste drveta. Kao načelo važilo bi, da se ne udaljava, ili bar
ne mnogo, od onoga što je već sama mesnost pokazala kao dobro i
moguće. Iz ovoga će načela proizaći svi oni problemi, koje treba prethodno
proučiti i dati im rešenje. Važnost ovoga zahteva proizlazi iz
raznolikosti klime. U ovim pogledima Južna je Srbija vrlo raznolika, pa
nije nikakvo čudo. što su u njoj mnoge vrste drveta našle svoju južnu
ili severnu geografsku granicu rasprostiranja, kao i granicu svoga rasprostiranja
u vertikalnom smislu. Iskustva iz drugih krajeva, naročito
severnih delova Evrope, mogu, a i već su dovela do mnogih skroz i skroz
pogrešnih, pa zbog toga i štetnih zaključaka.


Ovo su u najglavnijim potezima osnovna načela, na kojima se mora
uređivanje šuma u Južnoj Srbiji organizovati i izvoditi. Prilikom rada
i sprovođenja ove osnove pojaviće se i svi ostali problemi, koje treba
resiti, a da izrađeni plan može da važi kao uspeo u smislu unapređenja
šumarske privrede i popravljanja šume. To je najzad i jedini put, da se
do problema dođe, jer je dosta velika veština do problema i doći i
otkriti ih. U tome je već polovina uspeha.


Résumé. L´auteur traite la question tres importante de . aménagement des
forets dans la Serbie du sud.
Les plans d´aménagement doivent etre faits d´apres les caracteres spéciaux
de la région, a savoir, le caractere de forme et l´état actuel de ces forets.


11 trouve que les plans d1´ aménagement par suite de l´importance de l´ordre que
nous sommes obligés d´introduire le plus vite possible dans nos forets, doivent etre
faits dans un délai le plus court.


D´ apres son opinion, ces plans doivent amener les forets tout d´ abords a
. amélioration de leur forme et de ses qualités, qui sont tres diminuées pendant
. époque antérieure.


On doit tenir compte non seulement des produits principaux des forets, mais
aussi des produits accessoires, comme le charbon, la résine, le feuillage, le pâturage
etc.


Ces plans ne doivent pas couter cher le propriétaire a cause de la faible rente
provenant de nos forets et de la crise actuelle.


268