DIGITALNA ARHIVA ŠUMARSKOG LISTA
prilagođeno pretraživanje po punom tekstu
| ŠUMARSKI LIST 4-6/1934 str. 139 <-- 139 --> PDF |
Potrebno je da merodavni faktori, koji rukovode sa naseljavanjem, posvete malo veću pažnju pitanju šuma u Metohiji i ekonomskoj potrebi naseljenika i starosedelaca, jer je to pitanje od velike važnosti za opstanak tih naselja. Naseljavanje Metohije, koje je u uskoj vezi sa pitanjem šuma, vrši se bez sudelovanja šumarskih stručnjaka,, a docnije će se, kada šume većim delom budu nestale ili budu upropašćene, bacati krivica na šumare, i ako u ovom slučaju nemaju nikakvog udela pri rešavanju tog važnog pitanja. Résumé. La colonisation de la plaine de Métohia est en train de s´effectuer, meme aux frais de la foret. L´ auteur plaide pour la foret qui se trouve sur le sol absolument forestier, afin d´assurer l´avenir des habitants — autochtones et colonistes. DRAGOLJUB S. PETROVIĆ (BEOGRAD): OSNOVNA NAČELA ZA RAD NA UREĐIVANJU ŠUMA U JUŽNO] SRBIJI (PRINCIPES DE L´AMÉNAGEMENT DES FORETS DANS LA SERBIE DU SUD) U Južnoj Srbiji, dakle u najjužnijem delu naše Kraljevine, stoji uređivanje šuma pred velikim radovima, ali i interesantnim zadacima i problemima. Veličina ili upravo množina ovih radova shvatiće se lako, kada se pred očima ima činjenica, da za površinu od oko 1,700.000 hektara šume (40.7% od ćele površine Južne Srbije) ima oko 15 privrednih planova izrađenih i sada u izradi sa oko 70.000 hektara površine. Iako usleđ rascepkanosti šume, koja se nalazi u nedržavnim rukama, za rad ne dolazi u obzir cela ova površina, ipak je onaj deo, u kome treba raditi, još uvek znatan. Da ne bi bilo nesporazuma, napominjem, da pred očima imam sve šume bez obzira na svojinu, jer nije samo država obavezna, da za svoje šume izrađuje privredne planove. Država će kao sopstvenik šume uređivati svoje šume putem svojih organa, a za ostale šume uticaće opet kao javna sila preko nadležnih organa. U svakom slučaju država ima dužnost da vodi računa o uređivanju svih šuma. Interesantnost ovih radova i množina problema proističe iz oblika zemljišta, podneblja, stanja šuma i načina života naroda. Da bi što lakše i preglednije došli do onih osnovnih načela, na kojima ovi radovi treba da počivaju, postavićemo sebi jedno pitanje i na njega dati odgovor. To je pitanje, šta hoćemo da postignemo sa ovim uređivanjem šuma uopšte? Možda bi se reklo, da je ovo pitanje izlišno i da na njega ne treba dati odgovor. I to je moguće kod država, u kojima su šume već uređene, dakle gde bi već postajali temelji i zgrade na 265 |